Pages

Ditka Haberl, mlada pevačica iz Ljubljane: Bivša "Bela vrana" danas peva kao slavuj (1973)




Ditka ne voli automobil i poslove obavlja jureći Ljubljanom na svom poni-biciklu (ovo ekonomično prevozno sredstvo usvojio je veliki broj mladih Ljubljančana). "Brže stignem tamo gde treba, a dobro je i za liniju - kaže Haberlova. - Kad provedem pre podne na poniju, mogu da jedem do mile volje i da ne brinem hoću li se ugojiti"

Ditka Haberl je počela kao član vokalno-instrumentalne grupe "Bele vrane", u kojoj se odmah izdvojila izuzetnim glasovnim mogućnostima i modernim stilom pevanja koji, izuzimajući Josipu Lisac i Gabi Novak, kod nas nije gajio zapaženiji broj pevača. Predstavila se kao izvođač koji nam je potreban, brzo nadrasla sopstvenu grupu i kao usamljena "bela vrana" vinula se visoko.

Prvi solistički uspeh mlade Ditke došao je na "Beogradskom proleću 71", kada je Robežnikovom "Vilu k rimskega zidu" osvojila nagradu za interpretaciju.

Simpatije ženskog dela publike izazvala je i njena ljupka haljina, koja je vešto prikrivala - poodmaklu trudnoću!

Iz porodičnih razloga Ditka se neko vreme nije pojavljivala, a onda je ponovo zablistala u punom sjaju.


Novi stil zove se - sreća



- To što sam postala majka, dalo mi je novu snagu, i glasovnu i fizičku - kaže Ditka. - Osećam se sigurnijom, nestalo je treme.

Ranije mi se činilo da ceo moj život zavisi od pesme koju treba da otpevam, a to je stvaralo opterećenje.

Sad sam smirena, opuštena, svesna da u životu postoje i preče i lepše stvari od karijere. Otud moj "novi stil".

Svoj najveći ovogodišnji uspeh Haberlova je postigla na Opatijskom festivalu, gde je pevala izvanrednu kompoziciju "Mlade oči", štampa joj je prognozirala put u Luksemburg, ali se sreća osmehnula Zdravku Čoliću.

Ipak, najveće komplimente dobila je Ditka.

S kratko podšišanom riđom kosom koja je uvek u nekom čudnom neredu, u svetlozelenoj, dugoj haljini modernog "kombinezon" kroja, sva obavijena oko mikrofona (tipičan "haberlovski" položaj) sva u trzaju, pevala je na visokom nivou, izazvavši među gledaocima uzbuđenje kakvo mogu da probude samo veliki pevači.

- Mada je većina prognoza bila na mojoj strani, nijednog trenutka nisam pomišljala da bih mogla pobediti na festivalu u Opatiji i dobiti čast da zastupam Jugoslaviju na takmičenju Evrovizije u Luksemburgu.

Mislim da još pevam suviše ekskluzivno za takozvanu široku publiku; na mene se treba navići, jer u prvi mah predstavljam - šok.

Ja nikad ne bih pristala da pevam pesmice, komercijalne šlagere koji traju nedelju-dve, a onda se zaborave. 

Želim da pevam dobru muziku, evergrine, melodije koje su lepe i danas, i kroz tri godine.

Ne moram da budem prva na festivalima, ne moram da prodajem ploče do zlatnog tiraža, želim samo da pred sobom budem "čista", da nikad ne kažem: "Ditka, nije trebalo da popuštaš, nije trebalo to da pevaš".


Za liniju najbolji - poni



Na ovogodišnjoj "Popevki 73" Ditka je pevala i kao solist ("Rojstvo") i kao član grupe "Bele vrane" ("Letalovlak"). Obe kompozicije dobile su nagradu.

Ditka je sve češće i u Beogradu gde je u poslednje vreme snimila nekoliko zapaženih muzičkih tačaka za zabavne emisije Beogradske televizije.

Pevala je i u šou-programu Milene i Dragana "Obraz uz obraz", koji je na TV festivalu u Portorožu osvojio "Gran pri".

- U takvim programima mogućno je ostvariti "tačku" koja će se pamtiti mnogo duže od ona tri minuta koliko pesma obično traje - kaže Ditka. - Žao mi je što su šou-programi tog tipa kod nas još retkost i što ću morati dosta da čekam pre nego što ponovo na mene dođe red da budem gost tako izuzetnom paru kao što su Milena i Dragan, u tako izuzetnom programu kao što je "Obraz uz obraz".

Pored pevanja, Ditka stiže da sama obavi i sve kućne poslove. 

Njen suprug, poznati ljubljanski muzičar i vođa "Belih vrana" Jernej Jung, njen je najstrožiji kritičar u muzici, ali u kući glavnu reč vodi - Ditka.

- Lepo je što se suprug i ja bavimo istim poslom, što volimo istu muziku i imamo isti ukus. Ono što on kaže za mene je zakon, pa deo svih svojih uspeha pripisujem njemu.

Ditka ne voli automobil i poslove obavlja jureći Ljubljanom na svom poni-biciklu (ovo ekonomično prevozno sredstvo usvojio je veliki broj mladih Ljubljančana).

- Brže stignem tamo gde treba, a dobro je i za liniju - kaže Haberlova. - Kad provedem pre podne na poniju, mogu da jedem do mile volje i da ne brinem hoću li se ugojiti.

A o liniji treba voditi računa.

Glas je najvažniji, ali nije na odmet ako prijatno izgledaš. U tome mi pomažu i velike porcije svežih salata.

Kad Ditka uzme mikrofon i zauzme svoj malo povijeni stav, a onda zapeva punim grlom, sala se utiša i čuje se šapat:

- Ta mala peva kao slavuj!

Napisao: P. M, obrada: Yugopapir (Eva i Adam, jul 1973.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)