Niko do sada nije zapamtio utakmicu na kojoj Santrač nije imao šansu za gol. Ako u fudbalu uopšte važi pravilo "samo dobar igrač može se naći u šansi", onda je Santrač najmarkantnija figura jugoslovenskog fudbala
Slobodan Santrač, centarfor OFK Beograda, najbolji strelac Jugoslavije i treća kopačka Evrope, popeo se na fudbalski Olimp. A kako je rođen "golgeter snova"? O do sada nepoznatim detaljima iz karijere prve "devetke" jugoslovenskog fudbala "Karavan" opširnije piše.
Kao početak - čuvar mreže
No, možda je to zbog pomalo neobičnog prezimena.
Najbolji strelac Jugoslavije, kao dečak, ni sanjao nije o tome da bude golgeter.
Više je voleo da brani mrežu, nego da je trese.
Prvi sport kojim se ozbiljnije bavio - nije bio fudbal!
Bio je golman rukometne ekipe osnovne škole "Žikica Jovanović-Španac" u Valjevu i ujedno najmlađi član te ekipe.
Epitet - najmlađi - pratiće ga dugo pa i u vreme kada je najozbiljnije zakoračio na fudbalsku pozornicu.
Već tada pokazivao je izuzetni talenat za golmana, a kasnije je pokušao i kao fudbalski golman.
Pokojni Dragoslav Filipović-Škoba osnovao je u Valjevu 1960. godine fudbalsku školu, u kojoj je fudbalsku azbuku učilo preko 100 pionira.
Među njima bio je i Santrač.
Naravno, kao golman. I tu se pokazao uspešnim, iako je gol bio daleko veći od rukometnog.
Pokojni čika "Škoba" bio je veoma omiljen među dečacima, uprkos tome što je bio neobično strog.
A Santrač je uvek nekako dolazio na čika-"Škobin" nišan!
Bio je golman rukometne ekipe osnovne škole "Žikica Jovanović-Španac" u Valjevu i ujedno najmlađi član te ekipe.
Epitet - najmlađi - pratiće ga dugo pa i u vreme kada je najozbiljnije zakoračio na fudbalsku pozornicu.
Već tada pokazivao je izuzetni talenat za golmana, a kasnije je pokušao i kao fudbalski golman.
Pokojni Dragoslav Filipović-Škoba osnovao je u Valjevu 1960. godine fudbalsku školu, u kojoj je fudbalsku azbuku učilo preko 100 pionira.
Među njima bio je i Santrač.
Naravno, kao golman. I tu se pokazao uspešnim, iako je gol bio daleko veći od rukometnog.
Pokojni čika "Škoba" bio je veoma omiljen među dečacima, uprkos tome što je bio neobično strog.
A Santrač je uvek nekako dolazio na čika-"Škobin" nišan!
Kad golman počne da dribla
Dogodilo se jednom da Santračeva
ekipa, čiji je on bio golman, dobije kaznu koja je u suprotnostima
sa svim mogućim pravilima fudbalske igre.
Naime, u jednom trenutku Santrač, iako golman, zgrabio je loptu i počeo da dribla sve redom u svom kaznenom prostoru.
Pravi mali šou prekinuo je prodoran zvižduk trenerove pištaljke
Svi su stali, a čika "Škobi" pokaza na belu tačku u Santračevom šesnaestercu.
Naime, u jednom trenutku Santrač, iako golman, zgrabio je loptu i počeo da dribla sve redom u svom kaznenom prostoru.
Pravi mali šou prekinuo je prodoran zvižduk trenerove pištaljke
Svi su stali, a čika "Škobi" pokaza na belu tačku u Santračevom šesnaestercu.
Penal!
Naravno, Bobanu, kako su ga drugovi zvali i kako ga danas zovu, više je bilo stalo do jednog mesta - bilo kojeg - u polju, a ne onoga na golu.
Molio je trenera da igra bar centarhalfa, što je smatrano minimalnim zahtevom, jer su svih 100 pionira želeli da budu napadači.
Bekove su, na primer, igrali samo oni, koji su izdržavali nekakvu kaznu, a to je dobrim delom važilo i za centarhalfa.
Međutim, Santračeva molba nije usvojena.
Naravno, Bobanu, kako su ga drugovi zvali i kako ga danas zovu, više je bilo stalo do jednog mesta - bilo kojeg - u polju, a ne onoga na golu.
Molio je trenera da igra bar centarhalfa, što je smatrano minimalnim zahtevom, jer su svih 100 pionira želeli da budu napadači.
Bekove su, na primer, igrali samo oni, koji su izdržavali nekakvu kaznu, a to je dobrim delom važilo i za centarhalfa.
Međutim, Santračeva molba nije usvojena.
I dalje je ostao na golu.
Rađa se centarfor!
Bilo je pre podne, petak, sve obično,
a naravno i obično zagrevanje pred trening. Najveća strast svih
bilo je izvođenje penala. Možda zbog velike gužve oko bele tačke,
Santrač se izmakao na ivicu kaznenog prostora i tri-četiri puta
šutirao na gol.
Gde je u tom trenutku bio trener Filipović, niko ne zna, kao i to otkuda odjednom odluka da Santrač napusti mesto golmana.
Gde je u tom trenutku bio trener Filipović, niko ne zna, kao i to otkuda odjednom odluka da Santrač napusti mesto golmana.
Čika "Škoba" je ušao u
teren, okupio sve mališane oko sebe, malo se našalio a tada -
smešeći se - rekao:
- Santrač, vi više nećete biti
golman. Igraćete u navali!
Sadašnji vođa navale OFK Beograda već
tada je umeo da šutira iz potkolenice. Lopta je izletala kao iz
katapulta izbačena.
Jedina pretpostavka je da je trener Filipović zapazio upravo taj Santračev kvalitet i učinio, možda, presudan uticaj na formiranje jedne izuzetne fudbalske ličnosti.
Jedina pretpostavka je da je trener Filipović zapazio upravo taj Santračev kvalitet i učinio, možda, presudan uticaj na formiranje jedne izuzetne fudbalske ličnosti.
Od tada, Santrač više nikada nije
stao među stative.
"Bebile" stvara asove
Pomenimo i Živana Rakića, bivšeg fudbalera Crvene zvezde, zatim francuskog prvoligaša Bastije sa Korzike, pa Rankovića i Tomića, sada članove Bora.
Milošević je bio stvorio takav tim,
da čak i Crvena zvezda prilikom kup-utakmice u Valjevu, predvođena
Melićem, Vasovićem, Kostićem, Čopom, Prlinčevićem i drugim
asovima, nije bila sigurna u pobedu.
Čak se govorilo da je pre utakmice bilo i nekakvog dogovora kao - ako bude "tesno" da Metalac (sada Budućnost) mora "pustiti" Zvezdu.
Ta utakmica završena je pobedom šampiona sa 3:2, ali posle velike borbe, u kojoj je u nekoliko mahova sreća spasila mrežu golmana Ćosića i to kod rezultata 2:1!
Čak se govorilo da je pre utakmice bilo i nekakvog dogovora kao - ako bude "tesno" da Metalac (sada Budućnost) mora "pustiti" Zvezdu.
Ta utakmica završena je pobedom šampiona sa 3:2, ali posle velike borbe, u kojoj je u nekoliko mahova sreća spasila mrežu golmana Ćosića i to kod rezultata 2:1!
Potpisao je za "plave"
Naravno, Santrač je bio još mlad da
zauzme mesto među takvom jedanaestoricom. Ali, zato je u prvenstvu
podmladaka "žario i palio".
Bio je vođa navale, uz jedinu manu što
je izbegavao duel-igru. Vremenom, i toga je nestalo.
Najbolju igru za podmladak, posle koje se u Valjevu, među ljubiteljima fudbala, sve češće počelo pominjati ime Santrača, pružio je na kup-utakmici protiv podmlatka beogradskog Partizana.
Bilo je to 1964. godine. Višestruki omladinski prvak države napustio je stadion "Krušik" katastrofalno poražen - 4:0. Santrač je tada postigao het-trik, a da je bio malo ozbiljniji, svašta bi se dogodilo.
Tada su ga Beograđani dobro zapamtili, a sa nekolicinom igrača iz te generacije, megdan deli i danas, samo u seniorskoj konkurenciji i u prvoligaškim utakmicama.
Najbolju igru za podmladak, posle koje se u Valjevu, među ljubiteljima fudbala, sve češće počelo pominjati ime Santrača, pružio je na kup-utakmici protiv podmlatka beogradskog Partizana.
Bilo je to 1964. godine. Višestruki omladinski prvak države napustio je stadion "Krušik" katastrofalno poražen - 4:0. Santrač je tada postigao het-trik, a da je bio malo ozbiljniji, svašta bi se dogodilo.
Tada su ga Beograđani dobro zapamtili, a sa nekolicinom igrača iz te generacije, megdan deli i danas, samo u seniorskoj konkurenciji i u prvoligaškim utakmicama.
Kod trenera Miloševića, najčešće
je igrao desno krilo. I, uopšte, iz Valjeva je otišao kao desno
krilo u OFK Beograd. Zbog toga su mnogi vrteli glavom kada je
potpisao za beogradske "plave" gde su na krilima bili takvi
asovi, kao što su Samardžić i Skoblar, državni reprezentativci.
Veliki optimista
Pisac ovih redova bio je svedok
oproštaja Santrača i Lazića koji je takođe s njim prešao u OFK
Beograd, sa drugim parom valjevskih "zvezdica" Tomićem i
Rankovićem, koji su već bili potpisali za Bor.
- Dobro, vas dvojica idete u Bor. Kada
dođete u Beograd, imaćete kod koga da dođete, a kada Bor uđe u Prvu
ligu, viđaćemo se češće - rekao je tada Santrač.
Sve se obistinilo. Santrač, je u tom
trenutku, možda i nesvesno, bio veliki optimista. Sva četvorica
odlazili su u nove klubove, još se nije znalo da li će uspeti, a on
je govorio kao da je sve unapred znao.
Ali, niti je Santrač zaboravio Valjevo
i svoj Metalac, niti su Valjevci zaboravili njega.
Kada je Santrač zaigrao prvu utakmicu za OFK, pored Skoblara, Banovića, Dakića, na mestu desnog krila, pošto je Samardžić bio povređen (protiv Hajduka 1:1) da je dao gol (utakmicu je prenosila televizija), Valjevci bi "srušili" pola grada. Imao je jednu zrelu šansu, ali...
Kada je Santrač zaigrao prvu utakmicu za OFK, pored Skoblara, Banovića, Dakića, na mestu desnog krila, pošto je Samardžić bio povređen (protiv Hajduka 1:1) da je dao gol (utakmicu je prenosila televizija), Valjevci bi "srušili" pola grada. Imao je jednu zrelu šansu, ali...
Veliko fudbalsko dete
I to na fudbalskom terenu, tamo negde pred protivničkim golom!
Neko je rekao da je veličina Pikasa
samo u tome što je veliko dete.
Čini se da je to slučaj i sa Santračem.
Toliko puta ste ga videli kako se raduje kada postigne gol, zaista, kao dete.
A kako tuguje kada promaši?
Opet, kao dete.
Video sam ga na Gradskom stadionu u Šumaricama, u Kragujevcu, kada je valjevski Metalac igrao protiv Radničkog u prvenstvu Srpske lige 1965. godine.
Imao je mali milion šansi, ali gol nikako nije mogao da postigne.
Uz to, dolazile su i provokacije:
"Pustite tog malog da da gol, inače će početi da plače" dobacio je robusni vođa navale Kragujevčana Stojadinović.
Usledio je još jedan pokušaj i stopostotna šansa i opet "ćorak", što bi rekao Guta Dobričanin.
Čini se da je to slučaj i sa Santračem.
Toliko puta ste ga videli kako se raduje kada postigne gol, zaista, kao dete.
A kako tuguje kada promaši?
Opet, kao dete.
Video sam ga na Gradskom stadionu u Šumaricama, u Kragujevcu, kada je valjevski Metalac igrao protiv Radničkog u prvenstvu Srpske lige 1965. godine.
Imao je mali milion šansi, ali gol nikako nije mogao da postigne.
Uz to, dolazile su i provokacije:
"Pustite tog malog da da gol, inače će početi da plače" dobacio je robusni vođa navale Kragujevčana Stojadinović.
Usledio je još jedan pokušaj i stopostotna šansa i opet "ćorak", što bi rekao Guta Dobričanin.
Santrač je zaplakao i plačući
sačekao kraj utakmice, koju su Valjevci ipak dobili sa 1:0.
Ali, taj gol nije postigao Santrač.
Ali, taj gol nije postigao Santrač.
"Tornado" protiv Mačve
Valjevo je odmah saznalo za Santračeve
promašaje u Kragujevcu. Bilo je najrazličitijih komentara, koji su
došli i do njega samoga. Santrač je čekao samo sedam dana i
dokazao svima da on i te kako ume da trese mrežu.
Došla je u Valjevo šabačka Mačva, kandidat za Drugu ligu, sa velikom pompom, dobrim timom i nekoliko hiljada svojih navijača, koji su pevali pre utakmice - "Lazić neće dati gol."
Očigledno, na Santrača nisu obraćali pažnju. Istrčao je tada Sani na teren stadiona "Krušik" čije su tribine bile isuviše tesne da prime sve koji su želeli da vide obračun starih rivala.
Došla je u Valjevo šabačka Mačva, kandidat za Drugu ligu, sa velikom pompom, dobrim timom i nekoliko hiljada svojih navijača, koji su pevali pre utakmice - "Lazić neće dati gol."
Očigledno, na Santrača nisu obraćali pažnju. Istrčao je tada Sani na teren stadiona "Krušik" čije su tribine bile isuviše tesne da prime sve koji su želeli da vide obračun starih rivala.
Nije to bila velika igra Santrača, bio
je to njegov "tornado" koji je prosto zbrisao Mačvu!
Metalac je pobedio sa 6:1, a Santrač je postigao četiri gola, sve lepši od lepšega. Tada je prvi put rečeno i zapisano:
"Čudo od Santrača".
Ta krilatica izbačena je posle ove utakmice, koju Valjevci, a Šapčani pogotovu, i danas pamte.
Metalac je pobedio sa 6:1, a Santrač je postigao četiri gola, sve lepši od lepšega. Tada je prvi put rečeno i zapisano:
"Čudo od Santrača".
Ta krilatica izbačena je posle ove utakmice, koju Valjevci, a Šapčani pogotovu, i danas pamte.
Rekord: sedam golova na utakmici
Čak i zvanično, tvrdi se da je
Santračev rekord pet postignutih golova na jednoj prvenstvenoj
utakmici. To je tačno, ali samo u Prvoj ligi. Inače, njegov rekord
je sedam golova, a postavio ga je juna 1965. godine na utakmici
Metalac - Vlaznimi (Đakovica) u Valjevu kada je Metalac pobedio sa
10:1.
Poznat je podatak da je Santrač
"peticom" počastio neke prvoligaške golmane, ali je čini
se zaboravljen njegov prvi het-trik u Prvoj ligi. Bilo je to prve
sezone kada je obukao plavi dres na utakmici u Zagrebu (Zagreb - OFK
Beograd 1:4).
Santrač je rekorder u još nečemu.
Samo, to je titula, koju mu "Karavan" dodeljuje i koja je
naravno nezvanična. Naime, on je sigurno igrač koji se najviše
puta do sada, od bilo koga drugoga, našao u prilici da postigne gol,
odnosno, rekorder po broju šansi.
Niko do sada nije zapamtio utakmicu na
kojoj Santrač nije imao šansu za gol. Ako u fudbalu uopšte važi
pravilo "samo dobar igrač može se naći u šansi", onda
je Santrač najmarkantnija figura jugoslovenskog fudbala.
Gol u Zenici - Ovacije u Valjevu!
Najzad, Santrač je jedini centarfor,
koji je igrao sa dva tandema najvećih asova našeg fudbala. Prvo:
između Samardžića i Skoblara, a zatim: između Miloša
Milutinovića i Šekularca. Velika je to čast, želja je to mnogih
mladih ljudi koji su svu ljubav poklonili lopti.
Bili bismo nepravedni prema Santraču,
ako ne pomenemo jedan detalj, koji mu sigurno nije poznat. Dok je
vodio žestoku bitku za "bronzanu kopačku" pariskog
"Frans fudbala", svi su navijali za njega.
Ali, bar što se tiče Valjeva, fudbalsku slavu kao on nije doživeo još niko.
U nedelju, 11. juna igrala se na stadionu "Krušik" utakmica druge lige Budućnost - Hajduk iz Kule.
Već u samom početku oficijelni spiker objavio je da OFK Beograd vodi u Zenici protiv Čelika sa 1:0, strelac Santrač.
Stadionom se razlegao takav aplauz, kao da je Budućnost postigla gol. Objavljivanje drugog Santračevog pogotka, koji mu je doneo "bronzanu kopačku", izazivao je prave ovacije valjevskih ljubitelja fudbala.
Nije ni čudo. Santrač je Valjevac i ponajviše valjevski. Njegov uspeh, uspeh je i valjevskog fudbala.
Ali, bar što se tiče Valjeva, fudbalsku slavu kao on nije doživeo još niko.
U nedelju, 11. juna igrala se na stadionu "Krušik" utakmica druge lige Budućnost - Hajduk iz Kule.
Već u samom početku oficijelni spiker objavio je da OFK Beograd vodi u Zenici protiv Čelika sa 1:0, strelac Santrač.
Stadionom se razlegao takav aplauz, kao da je Budućnost postigla gol. Objavljivanje drugog Santračevog pogotka, koji mu je doneo "bronzanu kopačku", izazivao je prave ovacije valjevskih ljubitelja fudbala.
Nije ni čudo. Santrač je Valjevac i ponajviše valjevski. Njegov uspeh, uspeh je i valjevskog fudbala.
Santrač protiv svojih!
Ali, nije tu kraj "valjevskih
priča" o Slobodanu Santraču. Kada god su Valjevci zaželeli da
vide OFK Beograd, videli su ga - zahvaljujući Santraču.
I sa Skoblarom i Samardžićem - i sa Milošem i Šekijem.
Kao što to uvek biva, na jednoj takvoj utakmici odnosi su postali "zategnuti". Metalac (sada Budućnost) je tada pobedio OFK-a sa 1:0. Igra je bila mirna, prava prijateljska.
Međutim, Valjevci su iznenada postigli gol, a u timu "plavih" Santrač je bio najagilniji i vođa svih napada prema golu Metalca, kako bi OFK bar izjednačio.
Nije šala pobediti prvoligaša i zbog toga je publika počela urnebesno da navija - protiv Santrača. Zar svojima on gol da da?
Kao što to uvek biva, na jednoj takvoj utakmici odnosi su postali "zategnuti". Metalac (sada Budućnost) je tada pobedio OFK-a sa 1:0. Igra je bila mirna, prava prijateljska.
Međutim, Valjevci su iznenada postigli gol, a u timu "plavih" Santrač je bio najagilniji i vođa svih napada prema golu Metalca, kako bi OFK bar izjednačio.
Nije šala pobediti prvoligaša i zbog toga je publika počela urnebesno da navija - protiv Santrača. Zar svojima on gol da da?
No, sve je zaboravljeno. Došao je OFK
opet kasnije, opet su Valjevci poveli sa 1:0, a tada Santrač bez milosti - zatrese dva puta "svoju"
mrežu i Beograđani pobediše sa 3:1.
Opet, tada je dobio aplauz na otvorenoj sceni, iako je bio "protivnik" ...
Opet, tada je dobio aplauz na otvorenoj sceni, iako je bio "protivnik" ...
Sve su to njemu danas drage uspomene i
sve što mu je najdraže uopšte, svoje poreklo vodi iz Valjeva.
Otkuda tolika sloboda, pogotovu što ne mislimo samo na fudbal, već
i na Santračev "drugi" život.
Na međunarodnoj fudbalskoj berzi,
prema vrlo pouzdanim izvorima, Santrač vredi - 120 000 dolara, što
je dokaz da je uz Džajića najcenjeniji jugoslovenski fudbaler.
Inače, njegova primanja u OFK - su vrlo solidna, ali ipak više
skromna nego basnoslovna.
Za potpis drugog ugovora dobio je 10 miliona starih dinara. To je jedan deo fudbalske slave, onaj deo bez kojeg se ne može.
Drugo, o popularnom Saniju pišu sve jugoslovenske novine, radio i TV posvećuju mu posebne emisije u svojim specijalizovanim programima.
Za potpis drugog ugovora dobio je 10 miliona starih dinara. To je jedan deo fudbalske slave, onaj deo bez kojeg se ne može.
Drugo, o popularnom Saniju pišu sve jugoslovenske novine, radio i TV posvećuju mu posebne emisije u svojim specijalizovanim programima.
U poslednje vreme u tom je Sani čak prevazišao Džajića. Kada se sve sabere, prosto je neshvatljivo da gotovo meteorski uspon nije ostavio nikakvog traga na ličnost ovoga fudbalera. Kakav je bio kada je napustio svoje Valjevo, takav je i danas.
Tih, skroman, što bi narod rekao - "kao da nije Santrač".
Napisao: J. Ivanović, obrada: Yugopapir (Karavan, jul 1972.)
Kraj 1. dela feljtona - 2. deo je OVDE
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
