Katarina nije grupa kako sam ja zamislio da bude, niti je to samo moja muzika, nego je to neka interakcija, znači neko spajanje, najkraći put između svih nas, neka dodirna tačka. Ne sviramo ono što se samo jednom dopadne. Kada bih samo ja pravio muziku koja izlazi iz mene, to ne bi ličilo na Katarinu, ne bi ličilo ni na Šarla, nego pitaj Boga, a opet, ono što bi svirali nas troje, to bi opet bilo nešto deseto
Pred vama je priča Ivice, Magice i Milana, tri tajanstvena člana jedne beogradske grupe u usponu. Iako obavijeni velom tajne, rekli su dosta zanimljivih stvari koje su donekle razotkrile njihov identitet.
- U jednom ranijem
intervjuu Džuboksu, rekao si da je jedan od glavnih razloga što Šarlo postoji taj, da ste se uželeli svirke. Je li sada nešto
slično?
VD: Pa, jeste uglavnom zbog toga i da ne zaboravim da sviram, a sve što je tada u
Šarlu bilo na bazi srca i osećanja, bilo je uspešno, uspelo je, a
sve što se baziralo na iskustvu i pameti i snalaženju među ljudima
s jedne poslovno-profesionalne strane, bio je krah i grupa se
raspala...
Muzika je bila vredna, ali druge stvari su to
upropastile.
Što se "Paket aranžmana" tiče, njega treba
izbegavati što češće, užasno je snimljena ta ploča, ima neku
istorijsku vrednost, ali nije za slušanje.
Milan: A naša
ploča ("Šarlo akrobata")... mislim da je nekoliko stvari
izgubilo onu svoju prvu draž, ali da još uvek ima svoju vrednost,
da je dosta uticala na neke mlade grupe, možda ne direktno, mada ima
i toga. Pomogla im je u razmišljanju.
- A Katarina II, jesi li ti
sve komponovao?
Milan: Ne, ne,
muzika je rađena zajedno, mada uvek može da se kaže da je neko
uradio više ili manje, uglavnom smo sve zajedno, a pošto je
aranžman jako važan i ima dosta instrumenata... svako napravi neki
doprinos.
Ja sam samo uradio većinu tekstova, dva je uradio Gagi
gitarista i Magi je prekrojila neke tekstove.
"Jesen" smo svi
zajedno uradili...
Magi: Milan je
počeo na akustičnoj gitari da svira ona dva akorda, ja sam počela
da sviram ono tam-tam-taram-tam, bio je i Dule bubnjar na probi i onda
je trebala prva reč za tekst.
Milan je otišao da ga napiše, zatim
je Gagi došao i nastao je onaj srednji deo...
Svako svira ono što želi i voli
- A krštenje?
Magi: Gagijeva
prva ljubav se zvala Katarina, a sada je Katarina II, znači nešto
što je nekada bilo nešto, a sada postoji u izmenjenom obliku.
- Ploča, davno je sve
skoro bilo gotovo?
Milan: Remiks nije
napravljen... sad ne znam šta da ti kažem u tom intervjuu, mogu da kažem
istinu...
VD: Ništa, ušli
smo u studio Enca Lesića. On je dao termine da snimamo, s tim da on
proda snimke nekoj diskografskoj kući...
Milan: Međutim,
oteglo se to snimanje, prvo je snimatelj otišao na mesec dana u
Maroko, pa se zatim raštimovao magnetofon, pa su onda neki
narodnjaci imali termine i sada se na kraju čeka da stigne novi
magnetofon.
Ovo što smo do sada snimili zvuči osrednje dobro, ali
muzika ostaje.
E sad, koliko su ti snimci dobri... u stvari, oni su
super kako je moglo da ispadne.
- Koliko je ovo sa
Katarinom ono što bi ti voleo da radiš?
VD: Ovo što ja
sada sviram sa Katarinom II, to je otprilike isto što je Katarina
radila pre mene tako da nije bilo nekog uklapanja. Ja se teško
nalazim... a šta ja znam... sada mi prija da radim sa njima, nisam
svirao godinu dana...
Ne znam, nije to ono što bih ja voleo da
radim, ali tu su neki ljudi koji sviraju tako i tako, opet, grupa je
sastavljena od različitih ljudi i sada je takva situacija u grupi,
da svi pravimo stvari zajedno i da nije stvar u tome kako bi poželeo
da izgleda jedan čovek u grupi, tako da sam u stvari zadovoljan, a
nadam se da će biti bolje...
Ja čekam da napravim nešto sa nekim
instrumentima i nekim
ljudima koje čuvam...
Magi: Verovatno da
i ja imam nešto, pa to se vidi kroz sve što ja tamo sviram. U
svari, svako svira ono što želi i voli, plus neki kompromis sa
ostalima i tako ...
Milan: (prekida)... Znaš
kada se radi u grupi, ne može da se radi nešto... u stvari može...
tako Gile radi, on napravi stvari i kaže:
"Ti sviraš tako, ti sviraš tako"
... i oni sviraju tako i to je grupa kako je Gile zamislio da bude.
Međutim, Katarina nije grupa kako sam ja zamislio da bude, niti je
to samo moja muzika, nego je to neka interakcija, znači neko
spajanje, najkraći put između svih nas, neka dodirna tačka. Ne
sviramo ono što se samo jednom dopadne.
Kada bih samo ja pravio
muziku koja izlazi iz mene, to ne bi ličilo na Katarinu, ne bi
ličilo ni na Šarla, nego pitaj Boga, a opet, ono što bi svirali
nas troje, to bi opet bilo nešto deseto...
U stvari nas troje imamo
dosta sličnosti i kada bi uzeli da sviramo free jazz, svirali bi
slično, međutim kada bi Gagi uleteo to već ne bi bilo to...
Ima malo manipulisanja
- Šta mislite o novim
pločama Orgazma i Idola?
Milan: Orgazam mi
se dopada, pohvalio bih Gileta da na ovoj ploči peva bolje nego pre,
ne znam... dopada mi se ploča, ne baš sve stvari - ali mi se dopada.
Magi: Meni se čini
da nisu iskoristili to što su mogli da naprave...
VD: Ja nisam
slušao celu ploču. Sviđa mi se "Blue Moon", a i Orgazam
nije grupa za neko pomno slušanje, više je za koncerte.
Milan: Idoli mi se
ne dopadaju, strašno dobro snimljena ploča, produkcija, sve, sve,
ali mislim da na ploči nema svirke, nema
muzike. Ima pesmica, ali nema sviranja, baš sam se razočarao
pločom.
Oni su verovatno hteli tako da bude.
Ne znam, mislim da nisu
dovoljno iskreni na ovoj ploči. Sve je kao neko zezanje, lako,
prolazno...
Magi: U samoj
ideji nema nikakve neposrednosti... ima malo manipulisanja.
Milan: Sve je
savršeno otpevano, isproducirano, ali meni savršeno ništa ne
znači. Oni su otišli u manirizam, bilo koju stvar da slušaš:
tekst govori o istom, isti je zvuk, isto sviranje...
VD: To je u stvari
nova zabavna muzika...
Svi u glas: E to, to je
to! Nova zabavna muzika, Škripac, Idoli; to je sada zabavna muzika,
nema rock’n’rolla...
Magi: Pročitala
sam izjavu Delčeta u "Zabavniku" da je narodna muzika u
stvari pravi r'n'roll kod nas.
Milan: Ne, ne! ... Jao, jao, znam šta je to; to je uticaj Nebojše Pajkića, na
jugoslovensku rock muziku. To je...
Postoji krug ljubitelja "B"
filmova, koji su preneli celu svoju životnu filozofiju o tome, o pop
kulturi, grupi U škripcu i pokušali drugim mladim grupama, a tu im
je najviše uspelo jer su naišli na mlade, otvorene, nezrele duše koje su na
njih gledale krupnim očima, kao u Bogove i onda su ih oni ubedili da
je prava stvar country i domaća zabavna muzika, da su prava stvar
"B" filmovi, da su umetnički filmovi glupost...
Kao, pop
kultura je prava stvar, kič je dobar, kao, koketiranje kičem i sam
kič do srži je prava stvar.
Samim tim su iz ljudi isterali neku
iskrenost.
Čim ti počneš da razmišljaš o kiču i počneš da
praviš kič stvari i sam uđeš u to... nisi iskren.
Tako ni oni
nisu iskreni...
Magi: Pajkić koji
zastupa grupu Idoli, a nije ni jednom čuo ploču "Odbrana i
poslednji dani", nego je pročitao tekstove i video omot, na
kome je neka crkva, neko srpstvo, neka tradicija i onda pokušava...
Ja njega pitam kako mu se sviđa ploča; on ne zna da odgovori, jer
tu ploču on nije slušao kao čovek koji sluša muziku, nego kao
čovek koji sada u tome vidi nešto da bi projektovao sebe i svoje
neostvarene bla, bla... kroz tu grupu.
Koja je smršao
Milan: Grupa U
škripcu, ja mislim da ploča "O, je" nije iskrena, dok su
sa prvom pločom bili pravi. Međutim, kada su uleteli u fazon da
prave pesme koje će se prodati, oni to više nisu.
Razlika između
koncerta na Doku posle Nove godine kada su bili fenomenalni, kada su
svirali prvi album, i koncerta u SKC-u sa novim basistom,
profesionalcem, velika je.
Na Doku su bili puno iskreniji.
Neko ih je
ubedio u nešto i oni su postupili po tom ubeđenju... to što su
sada u škripcu, to nije njihova zasluga, nego je zasluga ljudi sa
strane koji su imali mnogo većeg uticaja na njih i ubedili ih u
nešto u šta oni sami duboko u sebi ne veruju, dok je kod Idola
drugačija stvar, oni su svesni svega od početka, dok ovi rade po
ubeđenju.
VD: Pre su radili
jednu stvar sa distancom i sada su se našli u samoj stvari...
Magi: .. a ne
znaju koja je to stvar...
Milan: Disciplina
kičme? Paa meni se to... pfff... dopada, ali u malim količinama...
VD: Koja? Koja je
smršao... ali posle Šarla akrobate, Katarina izgleda kao nešto što
je mnogo manje radikalno i to jeste tako i drago mi je što je Koja
ostao da radi nešto tako, gde se sav pušta pa makar i koliko to
meni ne predstavlja ništa, bez obzira na sve to koliko je ta muzika
dosadna muzika, koliko se on tu ponavlja, to je dobro.
Mi radimo
drugu stvar, želimo da održimo puno koncerata, da nas čuje što
više ljudi, dok je ploča potpuno druga stvar.
Velika je razlika
između Katarine II na koncertu i na ploči.
Čak da smo snimili
ploču u drugom studiju, ona bi zvučala drugačije nego ovo sada.
- Da li je bilo problema,
da ne možete da odsvirate nešto što ste zamislili?
Milan: Ne, nema
problema, mi možemo sve da odsviramo, mi tako dobro sviramo da je to
užas jedan.
Ponekad noću kad se probudim, ja se smrznem od straha
kad se setim kako mi stvarno možemo sve da odsviramo!
Legnem i hoću
da spavam, a ne mogu kada se setim toga..
Ovo nije sve što su
pričale tri tajanstvene ličnosti.
Oni imaju još puno toga da kažu,
ali što zbog našeg prostora, što zbog njihove tajanstvenosti,
ostavili smo nešto za sledeći put.
Razgovarao: Željko Antović, obrada: Yugopapir (Džuboks, decembar 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)