Novembar 1984, Start intervjuiše Lepu Brenu: Srđan Šaper, koji je pjevač, a prvi put je nastupio na filmu, izjavio je da to nije teško. Kako je vama izgledalo?
BRENA: Svaki čovek zna svoje mogućnosti. Velika je stvar iskreirati iz jednog čoveka nešto što postoji u nekom scenariju, ali ljudi koji su pisali ovaj scenario, radili su ga prema meni. Kad sam ga pročitala, shvatila sam da to mogu da odigram.
Mislim da neku ljubavnu scenu u krevetu ne bih mogla, ipak nisam Emanuela.
Reditelj treba da zna ko je šta u stanju da odglumi. Neko ume verno da plače, a neko ne. Mene karakterišu vesele pesme, ali ja znam da otpevam i tužnu pesmu, ja i nju osećam. Mnogi ne mogu to da prihvate.
Nema razlike između mene estradno i privatno. Uloga je bila prilagođena nekim mojim životnim situacijama i situacijama na sceni. Ima dosta pevačkih kadrova, gde je sve onako kako ja to i inače radim.
Za publiku će biti novo samo to što su to neke nove pesme. Privatno, to su neke situacije koje ja svakodnevno doživljavam.
Mislim da neku ljubavnu scenu u krevetu ne bih mogla, ipak nisam Emanuela.
Reditelj treba da zna ko je šta u stanju da odglumi. Neko ume verno da plače, a neko ne. Mene karakterišu vesele pesme, ali ja znam da otpevam i tužnu pesmu, ja i nju osećam. Mnogi ne mogu to da prihvate.
Nema razlike između mene estradno i privatno. Uloga je bila prilagođena nekim mojim životnim situacijama i situacijama na sceni. Ima dosta pevačkih kadrova, gde je sve onako kako ja to i inače radim.
Za publiku će biti novo samo to što su to neke nove pesme. Privatno, to su neke situacije koje ja svakodnevno doživljavam.
START: Jeste li intervenirali u dijaloge ili u nekim scenama?
BRENA: Pa, ne, trebalo je možda samo da ponovo osetim nešto što sam već doživela. Ja tu razgovaram telefonom, upadam u svakodnevne probleme, tu su konflikti, neke uvrede koje često doživljavam.
Govorila sam vrlo spontano, a sem toga, ni nemam mnogo teksta, više pevam. Ja i inače ne volim mnogo da govorim, da polemišem.
Govorila sam vrlo spontano, a sem toga, ni nemam mnogo teksta, više pevam. Ja i inače ne volim mnogo da govorim, da polemišem.
START: Koliko ste dnevno vremena provodili na snimanju?
BRENA: Ja bih počinjala da snimam oko tri a završavala bih oko ponoći. U proseku između pet i deset sati. To je spor posao, dok se postave kamere, dok se nameste svetla. Ne postoji idealno fotogenična osoba i treba naći ugao iz kog glumac najbolje izgleda.
Ima tu puno problema.
Ima tu puno problema.
START: Jesu li vam drugi glumci pomagali?
BRENA: Kako da ne. Pomagali su mi, savetovali me, Bata Živojinović, Nikola Simić, on mi je najviše pomagao. Kad nešto nije valjalo, a drugi bili time zadovoljni, on mi je govorio da to nije dobro, pokazivao mi je kako bi to trebalo, kako bi on to uradio.
START: Jeste li vidjeli snimljeni materijal?
BRENA: Da.
START: Jeste li zadovoljni?
BRENA: Za sada da. Na kraju ću dati svoj sud, da li film ide ili ne. To je moj film, moje finansiranje, ja o tome vodim računa. Ako film ne bude dobar, neće se prikazivati.
Razgovarali: Maja Vlahović i Alek Budimlić, obrada: Yugopapir (Start, novembar 1984.)
Razgovarali: Maja Vlahović i Alek Budimlić, obrada: Yugopapir (Start, novembar 1984.)