A onda još, kao vrhunac sveta, pozove na zezanje. Zar je nekom do zezanja?
D’Boys.
Kombinacija profinjenog engleskog jezika Oskara Vajlda i "piši kao što govoriš" stavova Vuka Prosvetltelja. Južni Sloveni i evropski šlif, čuburski džet set, ponašanje često na ivici (neki kažu i preko nje) homoseksualnosti u "dlakavi mužjak" kulturi, jugo-svetska stvar.
Šta je to u stvari? D’Boys?
D’Boys nemaju još ni godinu dana staža kao grupa (ili duet, ako baš hoćete) a već su uradili prilično toga.
Dosta nastupali, podelili publiku na one koji ih vole i one druge, postali prilično popularan bend s nekoliko, uslovno rečeno, hitova - We are D’Boys, Plave oči crna ljubav, Draž, pokrenuli neke frke na temu homoseksualaca, znatno popravili beogradski muzički život, pre nekoliko dana izdali i svoju prvu ploču, LP "Ajd’ se zezamo!"
I, po onome što može da se čuje u tih tridesetak minuta plastificiranosti benda, zezanja ima jako malo - pre bi se moglo reći da su se zeznuli samo oni koji su mislili da su D’Boys zezanje.
Još jedno vrlo prijatno iznenađenje ovogodišnje produkcije: ako bi se kojim slučajem ovako nastavilo (kucnimo svi u drvo!) gde bi nam bio kraj...
No, ostavimo sad uopštavanja.
Ovo je priča o D’Boysima i vratimo se nazad temi.
No, ostavimo sad uopštavanja.
Ovo je priča o D’Boysima i vratimo se nazad temi.
Ko je muzičkija polovina benda?
Bend su jedan Peđa i
jedan Miško, znači duet, priličan spoj suprotnosti - Peđa
plavokos, Miško tamnokos, prvi gitarista ponikao na Stonsima, drugi
elektroničar, maestro dela ritam mašina, prvi muzičar i zauvek,
drugi to samo usputno, tek kao mogućnost nekog novog medijskog
obraćanja.
Možda zbog svega toga D’Boys i nisu običan bend, oni
su, kako sami tvrde:
"D'Boys pokret, mogućnost multimedijalnog kontakta, uzajamnog, sa publikom".
Za sada potpuno uspešnog.
Kontakta koji, do trenutka pisanja ovog teksta, mogućnost najveće
masovnosti ima preko upravo izišlog "Ajd’ se zezamo!"
Peđa: Morali smo da
snimimo ovakvu ploču: ona je jednostavno morala da bude ili super
dobra ili super loša, sredine nije nikako smelo da bude.
Uspeli smo,
napravili smo je super dobro...
Jer znaš šta, naša
muzika je jednostavna, prihvatljiva za uvo, ja sam uvek težio ka
jednostavnosti, to je mnogo teže ali i mnogo bolje nego
napraviti neku komplikovanu komplikaciju, što neki uporno rade.
I mislim da nas zbog toga narod i voli, mi pozivamo na provod, zabavu, zezanje, s nama nikad nije dosadno.
Peđa - to je onaj plavo,
liht plavo, zeleno, crveno, rezeda, belo, sve zavisi od trenutka u
kom ga vidite ofarbani momak, gitarista, pevač, kompozitor i
tekstopisac, muzičkija polovina dua D'Boys.
Odavno izišao iz
puberteta, svetska persona, jedini Jugović na prvom mestu engleske
top liste, iskusni muzičar, komšija gorepotpisanom koga je sama ta
činjenica spasla od napornog šipčenja i tumaranja u ko zna gde
zbog intervjua.
Bonovi su podeljeni, kafe ima, pijuckamo i pričamo
mada Miška još nema, doći će kasnije - što se i pokazalo
tačnim - i evo fragmenata iz tog razgovora (ceo, zbog obimnosti, ne
možemo da prenesemo).
- Jedno pitanje koje se
očekuje: da li ste pederi?
Miško (koji je u
međuvremenu stigao i odmah počinje da se ljuti): E, to je sranje, to
izbaci, nemoj molim te, da mi pominješ tako nešto. Nervira me.
Znaš, to da li jesmo ili nismo već mi je pravilo dosta problema, to je tako neka novinarska fora, zbog nje sam doživeo već dosta neprijatnosti. Odbijam da pričam o tome.
Peđa: Definitivno nismo
pederi. Na kraju, kako da to budemo kad idemo s najlepšim devojkama?
(Smeh) I bolje pređimo na neku drugu temu...
- Važi. Zbog čega
svirate - lova, slava, ženske... ?
Peđa: Uvek sam si
postavljao pitanje, dugo, za šta sam ja uopšte stvoren. Sigurno to
nije samo zbog toga što su se moji keva i ćale tucali i ja se
rodio, tražio sam neki cilj u životu, zašto sam ja u stvari
ovde...
Radio sam mnoge stvari u životu i na kraju sam otkrio da je
muzika "ono", u stvari, ja obožavam muziku, da komponujem, da
sviram ono što osećam!
To mi je neko olakšanje, neka vrsta
orgazma.
Miško: Muzika je za mene
jedna dimenzija kroz koju sad prolazim. Ne smatram da mi je to neko
životno opredeljenje, ali hoću da jedan period svoga života
provedem kao rock’n’roll muzičar.
Jer, radio sam i radiću još
sigurno mnogo stvari.
Miško - crnokos, ne farba
se, svira ritam mašinu i na
koncertima je uglavnom zadužen za animaciju.
Nemuzičkiji deo D’Boysa, što je i sasvim razumljivo s obzirom na njegove prethodne aktivnosti - jedan od izdavača časopisa Izgled, bavi se polaroidom, skulpturom, piše, ukratko svestrana umetnička persona.
- Za vas se priča da
ste neka naša džet set grupa, šminkeri?
Miško: Znaš šta, mi
smo tako nekako iskočili iz jedne grupe ljudi, jednog društva koje
se provodilo, zezalo, jeste, i svirali smo na nekim žurkama,
partijima, tako se napravio i D’Boys pokret, ljudi koji su oko nas
bili ali se to širi, još uvek, i mislim da ne bi trebalo o tome
govoriti.
Smešno.
Peđa: To je besmislica,
nema veze. Meni je recimo pre neki dan na ulici jedan pijani
beogradski muzičar, kad sam ga pozdravio jer se odavno poznajemo,
počeo da dobacuje:
"Ua šminker, ua peder!"
To me je
stvarno razgnevilo!
Miško: Ma pusti to, nije
važno, on leči svoje komplekse propalog muzičara, krivo mu je što
nije popularan.
Srpskohrvatski u svetskom rokenrolu
- A vi ste popularni?
Peđa: Da, mislim da
jesmo, uspeli smo da stvorimo
svoju publiku, možemo da napunimo svaku salu u kojoj hoćemo da
sviramo.
Znaš, nikada nećemo biti popularni kao recimo Čorba, Dugme, bićemo možda samo popularniji od njih, ali na drugi način: ono što oni rade, i sve oko njih, je prošlo, demodirano, u Jugoslaviji nema ni jedne jedine prave grupe koja radi nešto što valja.
Znaš, nikada nećemo biti popularni kao recimo Čorba, Dugme, bićemo možda samo popularniji od njih, ali na drugi način: ono što oni rade, i sve oko njih, je prošlo, demodirano, u Jugoslaviji nema ni jedne jedine prave grupe koja radi nešto što valja.
Jedino D’Boys...
Miško: Znaš, ja volim i
poštujem sve naše grupe, njihov rad, znam koliko je potrebno toga
uložiti da bi se nešto napravilo, to mora da se ceni.
Peđa: ... i jedini mi
možemo i u svetu da uspemo. Zato sad imamo u planu da u svetski
rock’n’roll zvanično uvedemo i srpskohrvatski jezik, kao što je
recimo Daf ili Trio nemački.
- Znači planirate i
preko grane?
Peđa: Da, zašto da ne?
Dugo sam bio na zapadu, svirao tamo, stigao i do prvog mesta engleske
top liste, to mi nije životni cilj, imam još veće ambicije, a i
dovoljno iskustva da znam na koji način da ih ostvarim.
- Mnogo sreće. Nego, čuo
sam da ćete imati interesantnu predgrupu za predstojeće
koncerte...
Peđa: Da, u pravu si. Na
koncertu od prvog aprila, kada zvanično krećemo sa svirkom, kao
predgrupa će da nam peva Grejs Džons.
Miško: Samo to je tajna.
I to, i način kako će da peva.
Miško (lista po nekim
papirima, i posle male pauze... )
Znaš, ja bih sad hteo da ti kažem
šta za nas znači ovo "Ajd’ se zezamo!"
Zezanje je za
nas, između ostalog, vrhunska veština, i ko njome ovlada, i
adekvatno je primenjuje u životu, može slobodno za sebe reći da je
srećan čovek.
Jer stvarno se treba znati zezati - pod tim
podrazumevam znaš ono kad je parti, dobra muzika, kad su ljudi u
redu, kad nema nikakvih negativnih vibracija, kad se ljudi opuste i
uživaju u igri, ritmu, druženju.
Mi to u stvari guramo, emitujemo
ljudima dobre vibracije.
Ne sumnjamo u svoje kvalitete
- Uspešno ih emitujete?
Peđa: Da, tako izgleda.
Znaš, sad ćemo da pravimo i
beogradsku turneju, do sad smo uglavnom svirali u SKC-u, a to ipak
nije Beograd.
Ima i drugih mesta, tako ćemo sad svirati i po fakultetima, drugim mestima, i u Zemunu, i na Voždovcu...
Miško: To smo radili već
u Zagrebu, tamo su ludi za nama, svirali smo u sedam-osam klubova za
dve nedelje, mi smo praktično za to kratko vreme obišli ceo grad.
Zvono, i ulaze neke dve
devojke ne tako lošeg izgleda, delujući kao očigledan dokaz
Miškovog gneva zbog glasina da su peškirići.
Naravno, nastaje
opšta gužva, priča, devojčice su izgleda prilično spremne za
akciju, a kako nikad nisam imao svećnjačke ambicije (više volim da sudelujem, a ovde je
tri - dva za jači pol) gledam da što pre završimo priču.
- Šta nam je još ostalo što bi bilo zgodno da se kaže?
Peđa: Znaš, za ovo što
radimo stvarno treba mnogo hrabrosti, treba imati, kako ja kažem,
muda, ne znam kako ćeš to da napišeš, nije jednostavno.
Miško: Da, ali mi
jednostavno guramo svoje, znamo ko smo i ne sumnjamo u svoje
kvalitete.
- Hoćete jednog dana
prestati samo da se zezate, da li ćete početi da poručujete narodu
neke svetske istine?
Miško: Znaš kako, za
sada su Peđini tekstovi, oni mi se dopadaju jer u protivnom ih ne
bih svirao, ali kasnije ćemo raditi i na mojim tekstovima, ima ih
dosta...
Znaš, moje su teme neke druge.
- Mislite li da ste
originalni?
Peđa: Da, sigurno. Znaš
šta, može da se kaže "ovo
vam liči na ovo, ono na ono" ali to ti je isto kao što svaki
sto ima četiri stolice, svaki automobil četiri točka, to liči ali
se drugačije zove, nije plagijat.
A zli ljudi ili kritika će uvek da nađu neke sličnosti, uvek ako se hoće može da se pronađe ono što nije u redu, ili što želi da se kaže da nije u redu.
Miško: Potpuno se
slažem.
- I da završimo, još
samo jedno pitanje: šta mislite o Lepoj Breni?
Peđa: Ona je genijalna!
Genijalna jer je originalna, niko u narodnoj muzici nije, niti može
biti u njenom fazonu. Želim joj sve najbolje.
Miško: Meni se isto
dopada, ja sam se zaprepastio kad sam je video na televiziji, koliko
je izmenjala toaleta, stvarno sa ukusom. Odlična je.
Da, da. S D'Boysima je
stvar takva i takva.
Razgovarao: Bane Obrenović, obrada: Yugopapir (Rock 82, februar 1982.)
Zvezde "Electronic Jugotona" na Yugopapiru
Beograd ..... Zdenka Kovačiček ..... Zana ..... Električni orgazam ..... Pekinška patka ..... Laboratorija ..... Fabijan Šovagović ..... Igor Savin ..... D'Boys ..... Denis & Denis ..... Du Du A ..... U škripcu ..... Parlament ..... Dorian Gray ..... Hans Christian Andersen ..... Slađana Milošević ..... Oliver Mandić ..... Borghesia ..... Mladen Kušec .....
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)