Oktobar 1980: U prodaji je jubilarni 100. broj jugoslovenskog muzičkog časopisa Džuboks, čija se redakcija tim povodom osvrće na proteklih sedam godina izlaženja. Napravljena je kraća rekapitulacija "Džuboksovih 7 rock godina" u kojoj su nabrojana najznačajnija dešavanja na domaćoj i stranoj sceni, kao i neke od karakterističnih izjava rock zvezda koje su govorile za Džuboks...
1975: Rock majstori - strani i domaći
Uglavnom se može kazati da je 1975. donela konsolidaciju trendova najavljenih ’74. Doduše, prvi put se jedan rock sastav nametnuo kao apsolutni tiražni fenomen i gotovo jednim potezom promenio merila vrednosti čitave industrije, ali je to bio nastavak zamaha koji je glupo svrstavati u kalendarske okvire.
I Smak je konačno snimio album. To je samo bio početak serije ploča za koje bi Točak uvek govorio "ovaj put nije ispalo nešto naročito, ali sledeći put će biti nešto neviđeno".
I tako pet godina.
Tada su se pojavili napisi (najveći je bio baš u Džuboksu, ali šta se sad tu može) u kome su šumadijski rockeri predstavljeni kao posebna varijanta svetskog čuda.
To je samo odmagalo Točku i drugovima, jer nikad nisu mogli da ispune preterana očekivanja.
Dok je Smak nuđen kao alternativa komercijalnosti Bijelog dugmeta, pojavio se album koji je predstavljao jedini suvisli alternativni koncept onome što se dešavalo na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.
Naravno, radi se o Buldožeru i njihovoj ploči "Pljuni istini u oči", a kao što se verovatno sećate, taj poduhvat su propratili sasvim nepotrebni i predimenzionirani ekscesi.
U neku ruku, sada izgleda da je bilo neophodno platiti takvu cenu u procesu oslobađanja jugoslovenskog rocka od dečjih bolesti, ali je Buldožer tu cenu predugo plaćao.
Razne varijante kolektivnih nastupa i selekcija polako su doživljavale smrtne trzaje, jer su naprosto bile prevaziđene pojavom atrakcija koje su bile dovoljno jake same za sebe.
"Kongres rock majstora" na kome su učestvovali Bregović, Boček, Božić i Bata Kostić (kao delegati šireg "kongresa" održanog u Zagrebu) bila je akcija za uzimanje para i ništa više od obične epizode.
Srećom, "kongres" pevača se nije odlepio od početne priredbe u Novom Sadu.
BOOM ‘75 je održan u Zagrebu i samo je najavio pomeranje čitave akcije na rub događaja.
Posebna odluka 1975. godine bila je prava eksplozija stranih rock atrakcija. Prvi put su naši poklonici rock’n’rolla imali priliku da provere zaista interesantna imena na našim pozornicama. Došli su Deep Purple, Jethro Tull, Santana, Chick Corea, Nazareth, Cockney Rebel, Frank Zappa...
I opet, kraj godine je obeležen albumom Bijelog dugmeta, što je pripremalo glavnu gužvu za sledeću sezonu.
1975 in rock: Grubi i nežni njujorški pesnici
1975. dolazi do eksplozije njujorškog CBGB’s zvuka za šta su zaslužni Patty Smith, Television, Ramones i drugi. Rock je posle dužeg vremena žestok i gnevan, jednim delom zbog toga što rockeri ponovo počinju da govore o svakodnevici, delimično i zbog nezadovoljstva postojećom muzičkom scenom.
Bruce Springsteen postaje popularan zahvaljujući "Born to Run" albumu, ali zbog atipičnosti a i zbog nekih evidentnih nedostataka ove ploče mislim da ploča "Horses" Patti Smith na najbolji način dočarava karakteristike njujorškog rocka u to vreme.
Muzika je jednostavna i snažna, stihovi složeni i ponekad i previše nerazumljivi. Patti Smith i Verlaine opisuju svoja lična osećanja na veoma neuobičajen način u tekstovima - muzika koja ih prati oslobođena je nepotrebnih zavrzlama i izrazito je originalna.
U Britaniji kritika otkriva Bob Marleyja. Šta je "najbolje" je, naravno, sasvim relativna stvar, ali činjenica je da je svoje daleko najrevolucionarnije ostvarenje Marley dao dve godine ranije - poznati klasik "Catch a Fire" tada je prošao nezapaženo.
Izgleda da su neki ljudi u stanju da shvate stvari tek kad počneš da im se dereš ispred nosa. Reggae kasnije postaje vrlo uticajan. posebno u okvirima novog talasa.
U proteklih šest i kusur godina, saradnici Džuboksa su vam omogućili da preko stranica našeg i vašeg lista porazgovarate sa mnoštvom imena koje rock čine zanimljivim. Smatramo da nije na odmet podsetiti se hit izjava 1975...
Mi se samo zabavljamo > Goran Bregović
Međutim, mislim da "prave" pare još nismo uzeli. One tek treba da stignu > Tim Patton, menadžer grupe Bay City Rollers
Ako gledamo na svetski nivo rock muzike, mi smo negde tu na čelu > Janoš Kobor, Locomotive GT
Želio bih najprije reći zašto se "jazz-rock" razvio. Ekonomska situacija sa jazzom je bila toliko loša da smo morali potegnuti za rockom ne bismo li se približili prvenstveno mlađoj publici > Herbie Hancock
Sve se stvara za potrošnju, ali naša glazba ipak nije limenka graha > Pete Agnew, Nazareth
Ne slušam mnogo rock albume drugih, ali uživam u muzici Beatlesa i Dylana. Rock muziku drugih autora ne cenim, jer ne govori ništa Oni u stvari nemaju talenta, njihove pesme su apsolutne koještarije. A ima hiljade takvih, vrlo bogatih mladih momaka. Kada vidim sve to, smuči mi se. Revolucija u rocku je završena > Steve Harley
Uglavnom, mislim da su crnci opet preuzeli stvar u svoje ruke i mislim da je to jako dobro > Josip Boček
Mislim da bi se u Opatiji čak i stari Egipćani mogli specijalizirati u umijeću mumificiranja. Jer, tamo se mumificira živo tijelo, zajedno sa muzikom i glupošću, a to je ono najvažnije u našem zanatu ako želimo uspijeti > Marko Brecelj
Obrada: Yugopapir (Džuboks, oktobar 1980.)
sledi: 1976
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)