Odjednom je iskrsla prilika da snimim "Noć na Zemlji". Ideja ovog filma je da, kada odete u taksi, ne razmišljate o tome kao o značajnom iskustvu. Ja sam, uopšte, opsednut detaljima. Kad neki junak dođe na vrata sobe, mene ne zanima zbog čega je došao, nego da li je došao peške, metroom, kolima ili možda taksijem. Hteo sam da snimim film o onome što obično ne uđe u film
- Gospodine Džarmuš, na početku da razrešimo jednu dilemu. Još od
vašeg uspeha u Kanu i prvih projekcija vaših filmova u Evropi
govori se da ste mađarskog porekla, što ste vi demantovali.
- Definitivno
nisam Mađar. U mom filmu "Čudnije od raja" ima puno
mađarskih likova, pa su ljudi mislili daje to autobiografski film.
Moje poreklo je uglavnom češko i irsko. Imam ponešto i nemačke krvi. Ali, to je otprilike sve.
Moje poreklo je uglavnom češko i irsko. Imam ponešto i nemačke krvi. Ali, to je otprilike sve.
- Zabeležili ste uspeh
već svojim prvim filmom "Trajni odmor".
- Film sam snimio 1979. Bio
je to niskobudžetni projekat snimljen za deset dana i za 12 000
dolara. To je, u stvari, moj prvi pokušaj da napravim igrani film.
On govori o jednom
njujorškom mladiću koji nema posao, stan ili bilo kakve ambicije. Fim je portret tog mladića.
- Vi ste tipičan
Njujorčanin. Čime ste se sve bavili pre početka rada na filmu?
- Bio sam frizer. Radio sam
kao tonski snimatelj na filmovima. Ali, uglavnom, najviše sam želeo
da budem muzičar. Tada je u Njujorku bilo mnogo nedovoljno
školovanih muzičara u grupama kao što su "Television",
"Talking Heads", "Ramones", "Blondie".
Nije bilo važno da budete virtuoz, već da izrazite neko svoje važno osećanje.
To je uticalo i na filmske reditelje.
Iako nismo poznavali dobro filmsku tehniku, hteli smo nešto da kažemo kroz filmove. Međusobno smo sarađivali na filmovima kao glumci, tonci, rasvetljivači...
Nije bilo važno da budete virtuoz, već da izrazite neko svoje važno osećanje.
To je uticalo i na filmske reditelje.
Iako nismo poznavali dobro filmsku tehniku, hteli smo nešto da kažemo kroz filmove. Međusobno smo sarađivali na filmovima kao glumci, tonci, rasvetljivači...
Ja nisam muzičar, ali
sam odrastao uz rok i on mi je davao
energiju. Svirao sam mnoge instrumente... bubnjeve, gitaru... Sve
podjednako loše.
U grupama sam uglavnom
bio pevač.
Imao sam i primitivan sintisajzer na kome sam obrađivao već snimljene zvukove - buku automobila, policijske sirene...
Imao sam i primitivan sintisajzer na kome sam obrađivao već snimljene zvukove - buku automobila, policijske sirene...
Duh pisaca "bit generacije"
- Sarađivali ste i na
kult-fllmu "Munje iznad vode"/"Nikov film", koji su
zajedno potpisali Vim Venders i
Nikolas Rej.
- Bio sam Nikov (Rejov
op.a.) asistent i pre snimanja filma i on me je molio da prisustvujem
snimanju. Sve ostale je u ekipu doveo Vim.
Ja sam bio neka vrsta autsajdera, jer ga tada nisam dobro poznavao.
Moj posao je bio da pomognem Niku koji je bio veoma bolestan, a nešto kasnije je i umro.
Ja sam bio neka vrsta autsajdera, jer ga tada nisam dobro poznavao.
Moj posao je bio da pomognem Niku koji je bio veoma bolestan, a nešto kasnije je i umro.
- Po minimalizmu, vaši
filmovi podsećaju na rane Vendersove radove. Obojica volite
žanr-filmove putovanja (Road movie). Da li vam je blizak Keruak, koji
je u Americi inaugurisao tu filozofiju?
- Vimovi prvi filmovi su mi
bili zanimljivi zbog putovanja i veze sa rokenrolom. Keruaka sam
čitao prvi put sa četrnaest godina, i ništa nisam razumeo, pa sam
mu se ponovo vratio kada sam napunio sedamnaest.
Pročitao sam verovatno sve što je napisao.
On nije među onima koji su najviše uticali na mene, ali volim njegovo delo.
Duh pisaca "bit generacije" je veoma uticao na mene. Tada sam želeo da vodim takav život.
Pročitao sam verovatno sve što je napisao.
On nije među onima koji su najviše uticali na mene, ali volim njegovo delo.
Duh pisaca "bit generacije" je veoma uticao na mene. Tada sam želeo da vodim takav život.
- A u domenu muzike, koje
uticaje možete da pomenete?
- Rokenrol, onaj pravi,
rani. Ali on počinje sa bluzom i ritam i bluzom. Morao bih da počnem
od Čarlija Petona i Roberta Džonsona.
Tu je, naravno, i "engleska invazija" iz šezdesetih.
Elvis je pridobio široku publiku. Tu su i Karl Perkins, Džoni Keš... Prve pesme Roja Orbisona koji je doneo novu formu.
Tu je, naravno, i "engleska invazija" iz šezdesetih.
Elvis je pridobio široku publiku. Tu su i Karl Perkins, Džoni Keš... Prve pesme Roja Orbisona koji je doneo novu formu.
- U svim vašim filmovima
ima mnogo rokenrola, odnosno muzike. Tako je i u filmu "Pod
udarom zakona", u kojem igraju dva poznata rok muzičara Tom
Vejts i Džon Luri.
- Pa i italijanski komičar,
sjajni Roberto Benjini koji igra sa njima, i sam svira gitaru, klavir
i harmoniku. Ideja je došla od toga što sam želeo da film snimam u
Nju Orleansu. To je postojbina džeza i rokenrola.
Tom Vejts se jednom našalio rekavši:
"Kada se u Nju Orleansu sretnu tri čoveka, naprave grupu".
Kao što znate, i ja imam trojicu u filmu.
Počeo sam da pišem scenario za Džona i Toma, a onda sam na nekom festivalu u Italiji upoznao tog ludaka Roberta Benjinija i odmah sam pomislio:
"Ovaj sjajan tip mora da uđe u film!"
Nije govorio engleski: ja nisam znao italijanski, pa smo komunicirali na nekom francuskom koji smo samo mi razumeli.
Tom Vejts se jednom našalio rekavši:
"Kada se u Nju Orleansu sretnu tri čoveka, naprave grupu".
Kao što znate, i ja imam trojicu u filmu.
Počeo sam da pišem scenario za Džona i Toma, a onda sam na nekom festivalu u Italiji upoznao tog ludaka Roberta Benjinija i odmah sam pomislio:
"Ovaj sjajan tip mora da uđe u film!"
Nije govorio engleski: ja nisam znao italijanski, pa smo komunicirali na nekom francuskom koji smo samo mi razumeli.
- Kako je nastala ideja
za "Misteriozni voz"?
- Zanimala me je
istovremenost događaja nekoliko priča na istom mestu. To je ideja
koja me davno opseda. A nije naivno da je to mesto Memfis, Tenesi,
gde je u "Sun" studiju rođen celokupan američki rok.
To je grad Elvisa, njegovog nekrunisanog kralja.
U filmu glume i Džo Stramer iz grupe "The Clash" i legenda bluza Skriming Džej Houkins.
To je grad Elvisa, njegovog nekrunisanog kralja.
U filmu glume i Džo Stramer iz grupe "The Clash" i legenda bluza Skriming Džej Houkins.
O onome što obično ne uđe u film
- Simultanost događaja
je i ono što je glavna nit vašeg poslednjeg filma "Noć na
zemlji".
- Posle "Misterioznog
voza" nisam imao nameru da snimam film sačinjen od epizoda. Ali
je odjednom iskrsla prilika da snimim "Noć na Zemlji".
To nije bilo sračunato. Distributeri su, u stvari, prihvatili ideju.
To nije bilo sračunato. Distributeri su, u stvari, prihvatili ideju.
Ideja ovog filma je da,
kada odete u taksi, ne razmišljate o tome kao o značajnom iskustvu.
Ja sam, uopšte, opsednut detaljima.
Kad neki junak dođe na vrata sobe, mene ne zanima zbog čega je došao, nego da li je došao peške, metroom, kolima ili možda taksijem.
Hteo sam da snimim film o onome što obično ne uđe u film.
U ovom filmu se sve radnje odvijaju simultano; u pitanju su pet gradova; Los Anđeles, Njujork, Pariz, Rim, Helsinki...
Na početku filma sunce zalazi, a na kraju ponovo izlazi.
To simbolizuje određeni ciklus, ali je radnja istovremena.
Ja sam, uopšte, opsednut detaljima.
Kad neki junak dođe na vrata sobe, mene ne zanima zbog čega je došao, nego da li je došao peške, metroom, kolima ili možda taksijem.
Hteo sam da snimim film o onome što obično ne uđe u film.
U ovom filmu se sve radnje odvijaju simultano; u pitanju su pet gradova; Los Anđeles, Njujork, Pariz, Rim, Helsinki...
Na početku filma sunce zalazi, a na kraju ponovo izlazi.
To simbolizuje određeni ciklus, ali je radnja istovremena.
- Da li pripremate neki
novi projekat?
- Imam puno ideja u glavi,
otprilike... devet različitih! Jedan vestern, jednu komediju, jedan
naučnofantastični film.
Ne volim o tome mnogo da govorim jer sam sujeveran.
Ovih devet ideja morale bi da pokriju sledećih 10-12 godina, a do tada ću imati dvadesetak novih.
Ne volim o tome mnogo da govorim jer sam sujeveran.
Ovih devet ideja morale bi da pokriju sledećih 10-12 godina, a do tada ću imati dvadesetak novih.
- Koju muziku slušate?
- Trudim se da slušam sve
što je na sceni. Živim u Njujorku, a rep je svuda unaokolo.
Uglavnom mi se dopada: volim "Public Enemy", Ice
Cube.
Čak Di, lider "Publica", rekao je:
"Rep je crnačka verzija CNN."
I Los Anđeles je poslednjih godina dosta zanimljiv, grupe kao "Red Hot Chili Peppers" ili "Jane's Addiction".
Trenutno je "Nirvana" jedna od najboljih žestokih grupa.
Ljudi sa "mejnstrim" scene su nešto drugo.
Trideset odsto onoga što radi Prince je sjajno, ostalo ne volim.
Springstina poštujem, ima dobru dušu i verovatno je dobar čovek, ali ne volim njegovu muziku.
Nije mi interesantan kao Dilan ili Tom Vejts, ili drugi rokeri pesnici.
Čak Di, lider "Publica", rekao je:
"Rep je crnačka verzija CNN."
I Los Anđeles je poslednjih godina dosta zanimljiv, grupe kao "Red Hot Chili Peppers" ili "Jane's Addiction".
Trenutno je "Nirvana" jedna od najboljih žestokih grupa.
Ljudi sa "mejnstrim" scene su nešto drugo.
Trideset odsto onoga što radi Prince je sjajno, ostalo ne volim.
Springstina poštujem, ima dobru dušu i verovatno je dobar čovek, ali ne volim njegovu muziku.
Nije mi interesantan kao Dilan ili Tom Vejts, ili drugi rokeri pesnici.
Razgovarali: Nebojša Đukelić i Dinko Tucaković, obrada: Yugopapir (Vreme zabave, april 1993.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)