On želi da radi više od ostalih članova svog ansambla, kojima fakultet ne dozvoljava da se posvete muzici i uvežbavanju novog repertoara. On je podjednako dobar za klavirom, sa gitarom i usnom harmonikom, za bubnjevima, podjednako nadaren i kao imitator, i kao slikar. On ne nalazi adekvatan način da izrazi svoju višestruku umetničku ličnost, a drugi se ne trude da mu to omoguće
- Treba da stignu svakog
trenutka. Otišli su na ručak (udarac o gong označio je tačno
šesnaest časova). Znaš, poslednjih nedelja mnogo radimo pa
ručavamo kad stignemo. Sad će oni...
I zaista.
Tek što mi je Dule ispričao da su od jedne sobe u stanu, naravno uz dozvolu predusretljivih roditelja i blagonaklonih suseda, napravili "zvučni radni kabinet" stižu zlatni Borko (s pet novih usnih harmonika koje treba da obogate "sound" orkestar), zlatni Boba, zlatni Duda i jedna neodoljivo simpatična i meni dotad sto posto nepopoznata individua.
Tek što mi je Dule ispričao da su od jedne sobe u stanu, naravno uz dozvolu predusretljivih roditelja i blagonaklonih suseda, napravili "zvučni radni kabinet" stižu zlatni Borko (s pet novih usnih harmonika koje treba da obogate "sound" orkestar), zlatni Boba, zlatni Duda i jedna neodoljivo simpatična i meni dotad sto posto nepopoznata individua.
- Ovo je Đani, naš novi
bas-gitarista - obaveštavaju me ostali i tako razrešavaju užasnu
dilemu u koju tek što sam bila zapala.
Prava je sreća što je bila kratkotrajna: BIT-ne dileme nikom nisu prijatne.
Prava je sreća što je bila kratkotrajna: BIT-ne dileme nikom nisu prijatne.
- Zdravo, Đani -
pokušavam da kažem bar upola onoliko srdačno koliko je srdačan
Đanijev osmeh - Pošto si ti "novi" dozvoli da ti prvom
postavim pitanje: po čemu si ti sve zlatan kad si primljen baš u
ovaj orkestar?
- Kod prvog pitanja se
uvek užasno zbunim - kaže Đani i smeška se. - Zato mi odmah
postavite drugo...
Ko nema smisla za humor?
Ostali mu spremno
priskaču u pomoć:
- Primili smo ga zato što
je on bio zlatan još mnogo pre no što je došao u naš orkestar.
Tako je Đani i zvanično
postao zlatan momak.
Neverovatno plastičnim crtama lica Đani divno
uspeva da dočara čitavu skalu najraznovrsnijih grimasa na kojima bi
mu pozavideo i sam veliki Dizni.
Nije bilo teško utvrditi da Đani, uz nesebičnu pomoć Bobe, uveseljava ostale.
S tim momcima je uvek tako: smeh, samo smeh.
Ozbiljan je samo Borko.
Nije bilo teško utvrditi da Đani, uz nesebičnu pomoć Bobe, uveseljava ostale.
S tim momcima je uvek tako: smeh, samo smeh.
Ozbiljan je samo Borko.
- Zašto, Borko?
- Pa, mora neko da bude i
ozbiljan. Osim toga, ja nemam baš nikakvog smisla za humor.
- A kakvog ti imaš
smisla?
- Verujem da imam smisla
za logiku i matematiku. Je li to za potcenjivanje?
- Ja ne potcenjujem ni
tvoju bujnu kosu pa što bih onda potcenjivala logičke darove
prirode i smisao za matematiku koja i nadalje ostaje baba-roga za
mnoge. Reci, kako je neguješ? Mislim - kosu.
- Najvažnije je da kosa bude čista. Pošto ne
mogu da je perem svakodnevno upotrebljavam bebi-puder.
- Odlično sredstvo - nadopunjuje ga Đani. - Kosa se najpre pospe
talk-puderom a zatim dobro iščetka. Posle toga izgleda kao oprana.
Praktično, zar ne?
- Svakako. Preporučiću
recept, ako dopustite. Nego: kako susedi reaguju na vaše
svakodnevne višečasovne probe?
- Pre podne su obično
kod kuće samo bake-domaćice. Za njih odsviramo pesmu "O, dona Klara", tako ih pridobijemo, a onda nastavljamo s bitom.
I drugima smo otvorili vrata studija
- Mada se sada zlatite
punim sjajem ne možete poreći da ste preživljavali period ozbiljne
krize. Uzroci i posledice?
- Do krize je neizbežno
moralo da dođe. Naime, mi smo godinama išli zajedno u školu: vreme
učenja i vreme sviranja savršeno se podudaralo.
Bili smo neprekidno zajedno i znali za svaki uzajamni korak.
Zatim smo se upisali na različite fakultete i sve je pošlo nizbrdo. Nismo mogli da uskladimo slobodno vreme i muzika je neko vreme bila sasvim u drugom planu.
Trebalo je nečem dati prednost: izabrali smo muziku i bacili
se na posao.
Krenuli smo na veliku turneju po Jugoslaviji, a zatim počeli da se pripremamo za nastup u beogradskom "Domu omladine".
Ovih dana snimamo četvrtu samostalnu (ukupno petu) ploču.
A potom? Nadajmo se da će sve ići kako treba.
Bili smo neprekidno zajedno i znali za svaki uzajamni korak.
Zatim smo se upisali na različite fakultete i sve je pošlo nizbrdo. Nismo mogli da uskladimo slobodno vreme i muzika je neko vreme bila sasvim u drugom planu.
Krenuli smo na veliku turneju po Jugoslaviji, a zatim počeli da se pripremamo za nastup u beogradskom "Domu omladine".
Ovih dana snimamo četvrtu samostalnu (ukupno petu) ploču.
A potom? Nadajmo se da će sve ići kako treba.
- Kolege su vas
svojevremeno ozbiljno optužile da se "ulagujete"
starijima, tačnije radio i TV "ocima" svirajući "narodnjake" i operske arije u bit-obradi. Prozborite koju i o tome!
- Kolege mogu samo da nam
budu zahvalne što smo im otvorili vrata radio i TV studija. Pre nas
nijedan VIS se nikada nije pojavio u radio-programu.
Bili smo spremni na ustupke te vrste.
Zar bismo, možda, morali zbog toga da se stidimo?
Neuporedivo je teže napraviti originalni aranžman, recimo, "Nabuka" nego skinuti s ploče neki hit.
Ostajemo verni onom da je i najlošiji original bolji od savršene kopije.
Bili smo spremni na ustupke te vrste.
Zar bismo, možda, morali zbog toga da se stidimo?
Neuporedivo je teže napraviti originalni aranžman, recimo, "Nabuka" nego skinuti s ploče neki hit.
Ostajemo verni onom da je i najlošiji original bolji od savršene kopije.
- Optužuju vas i zato
što ste, navodno, došli do skupe opreme zahvaljujući "mamama
i tatama" (Mama’s and Papa’s). U čemu je, dakle, draž te
opreme zbog koje ste žrtve "zlih jezika"?
- Imamo "Fender"
kravate, "Gretsch" košulje, a Boba čak i "Vox-ov" vokal.
- Kad smo već kod
Bobe: tvom glasu se dive mnogi. Čijem se glasu ti diviš?
- Mahalija Džekson. Dasti Springfild, Dion Vorvik...
- Znači, u pitanju su
samo dame? Muške vokalne soliste ne pominješ: zavist, ljubomora,
nipodaštavanje, što li?
- Ništa od svega toga.
Ja samo dajem damama prednost. Inače, slušam Sinatru, Toma
Džonsa...
Samo da se ne uobraze!
- Šta mislite o sebi
ako mislite?
- Popularni smo.
- Reči, samo reči. A
dokazi? Šta je bilo s
dokazima?
- Pisma. Mnogo pisama.
Osim toga, i vi kažete da smo četvrti u vašem referendumu, prvi od
beogradskih sastava. Dakle, ipak smo popularni.
Da, popularni su.
Popularni su zato što rade, što su razumeli reč "profesionalizam" i prihvatili njene zakone i nadasve što se - slažu.
Slažu se u svemu - u željama, u sviranju, u navikama, u prijateljstvu i ambicijama.
Slažu se u još nečem: svi su zlatni. Ne samo dečaci već i - onako.
Naravno, to im nisam
rekla. Da se ne uobraze. No, izgleda da oni to znaju i bez mene...
Napisala: Višnja Marjanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, decembar 1966.)
Boba Stefanović: Solo karijera na vidiku
April 1967: Viđen izbliza još je
simpatičniji nego na pozornici
ili malom ekranu: visok je,
vitak, nežnih crta, nemirne smeđe kose koja se ne slaže uvek sa
češljem. tamnoplavih i dubokih očiju. Nosi pantalone od rebrastog
somota, svetlo plavu košulju i kašmirski sveter. Mnogo je naučio
za pet godina, koliko se aktivno bavi pevanjem, i ne želi da školuje
glas kako ga ne bi suviše "raspevao" i postao sličan
Klaudiju Vili.
Glas je potreban, to svakako, ali u njemu mora da bude malo "divljine".
Samo tako može da očuva jednostavnost koja se traži od današnjih interpretatora bit-stila.
Boba se ponaša na
pozornici sasvim prirodno i u tome je njegova velika prednost. Mnogo
želi da sve bude savršeno; nekad je čak pomalo dosadan, izgubi
nerve, uzbuđuje se, drhti.
Glas je potreban, to svakako, ali u njemu mora da bude malo "divljine".
Samo tako može da očuva jednostavnost koja se traži od današnjih interpretatora bit-stila.
Činjenica da je postigao uspeh, da je zadobio divljenje i simpatije, i priznanja, i pohvale, gubi svoj značaj.
Sad želi samo jedno: da
nađe unutrašnju vedrinu koja za njega znači pre svega mir s
njegovom savešću mladog čoveka i pevača, znači adekvatno
postizanje cilja koji je sebi nametnuo: uspeh.
Nije, dakle, zadovoljan
onim što je do danas postigao?
Ploče, radio, televizija, turneje, čak i London?
Ne.
Uprkos svemu tome, Boba nije zadovoljan:
Hteo bi više da radi, novo da radi, hteo bi više pažnje od ljudi koji ne umeju da iskoriste ono što imaju, već tragaju za novim, želeo bi da ga cene zbog njegove bravure na nekoliko instrumenata, zbog sposobnosti da podjednako privlačno otpeva italijansku kanconu, kompoziciju Reja Čarlsa, narodnu pesmu i bit-melodiju, umesto što kažu:
"Šteta je što još malo ne skrati kosu".
Kakve veze ima kosa?
On daje svojoj ličnosti svoja osećanja, on se brine da pesma bude besprekorno otpevana, on strepi da njegov kolega ne pogreši, on nudi sve ono što nosi u sebi i izgovara reč "ljubav" tako da je prisna i šezdesetogodišnjaku i desetogodišnjaku.
Ploče, radio, televizija, turneje, čak i London?
Ne.
Uprkos svemu tome, Boba nije zadovoljan:
Hteo bi više da radi, novo da radi, hteo bi više pažnje od ljudi koji ne umeju da iskoriste ono što imaju, već tragaju za novim, želeo bi da ga cene zbog njegove bravure na nekoliko instrumenata, zbog sposobnosti da podjednako privlačno otpeva italijansku kanconu, kompoziciju Reja Čarlsa, narodnu pesmu i bit-melodiju, umesto što kažu:
"Šteta je što još malo ne skrati kosu".
Kakve veze ima kosa?
On daje svojoj ličnosti svoja osećanja, on se brine da pesma bude besprekorno otpevana, on strepi da njegov kolega ne pogreši, on nudi sve ono što nosi u sebi i izgovara reč "ljubav" tako da je prisna i šezdesetogodišnjaku i desetogodišnjaku.
Želja da upozna svaki
kutak života, ambicija, izvestan nemir koji srećemo kod svih mladih
našeg vremena, nežan izgled koji stvara utisak bespomoćnosti: to
će mu pomoći da krene putem koji je sebi odredio.
Taj put je jednostavan: rad, a zatim uspeh.
Taj put je jednostavan: rad, a zatim uspeh.
- O čemu ćemo
razgovarati? - pita. A zatim nastavlja: Želim da budem iskren:
intervjui me deprimiraju. Uvek iste stvari.
Intervju može da bude izvanredno interesantan i zabavan, ali kad je u pitanju bit-muzičar sve se razbija o uobičajene grebene.
Intervju može da bude izvanredno interesantan i zabavan, ali kad je u pitanju bit-muzičar sve se razbija o uobičajene grebene.
Boba je izabrao!
Postavite mu pitanje o njegovom radu i razgovor nikad neće biti iscrpljen.
Rad, za njega, dolazi pre svega drugog: neprekidan, neumoran rad.
Dakle, čovek koji je sav predan svojoj profesiji. U ovom slučaju pevanju: Boba je izabrao!
Tu je smisao njegovog života i odatle treba krenuti u otkrivanje njegove ličnosti, njegovih maštanja, njegovih nemira, njegovog opiranja, njegovih prividnih kontradikcija.
To znači upoznati ozloglašenog "čupavca" (o, kakve li zablude!), staviti ruku na srce i priznati:
"Mnogo je inteligentniji no što smo se i u najsmelijim pretpostavkama mogli nadati; sve mu polazi za rukom jer zna šta hoće, a hoće šta može i zato će još sutra od Bobe postati Slobodan".
Boba Stefanović, vokalni solista grupe "Zlatni dečaci" pevaće na "Beogradskom proleću" kompoziciju "Oprosti" Aleksandra Koraća.
On želi da radi više od ostalih članova svog ansambla, kojima fakultet ne dozvoljava da se posvete muzici i uvežbavanju novog repertoara.
Koliko profesionalizam to zahteva, Boba Stefanović nosi u sebi višestruki talenat koji nije iskorišćen.
On je podjednako dobar za klavirom, sa gitarom i usnom harmonikom, za bubnjevima, podjednako nadaren i kao imitator, i kao slikar...
On ne nalazi adekvatan način da izrazi svoju višestruku umetničku ličnost, a drugi se ne trude da mu to omoguće.
Napisala: Višnja Marjanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, april 1967.)
On želi da radi više od ostalih članova svog ansambla, kojima fakultet ne dozvoljava da se posvete muzici i uvežbavanju novog repertoara.
Koliko profesionalizam to zahteva, Boba Stefanović nosi u sebi višestruki talenat koji nije iskorišćen.
On je podjednako dobar za klavirom, sa gitarom i usnom harmonikom, za bubnjevima, podjednako nadaren i kao imitator, i kao slikar...
On ne nalazi adekvatan način da izrazi svoju višestruku umetničku ličnost, a drugi se ne trude da mu to omoguće.
Napisala: Višnja Marjanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, april 1967.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
