"Pozorište u kući" - Fanika i Bata Paskaljević, porodično: Peta sreća Čede Mungosa (1982)




Naša kuća je bila svima širom otvorena, dolazilo se, družilo, jelo i spavalo zajedno, moji drugovi su uzimali moju garderobu, a da nisam ni znao, vozili se mojim autom. Danas, međutim, nisam načisto kakav sam. Jer, koliko god je televizija doprinela mojoj popularnosti, toliko je štampa, kroz razne anegdote, kriva što me smatraju cicijom

Spremni da i u teškim trenucima prave viceve i da nedaće uglavnom rešavaju kroz smeh, bračni drugari Paskaljević smatraju da je imperativ uspešnog zajedništva međusobno prilagođavanje i razumevanje, da mora postojati fer-plej, a kao najbitnije ističu da svom partneru ne treba činiti ono što ne biste želeli da on čini vama.

Nije nimalo jednostavno govoriti o svojim privatnostima pred javnošću, a pritom ostati iskren.

Ali, kad čovek prihvati život kao igru i jedno veliko pozorište, u kojem se stalno smenjuju komično i dramatično, onda nema straha od istine i priče o sebi bez ulepšavanja.

Jedan od takvih ljudi je i Mihailo-Bata Paskaljević, koji je u ovom razgovoru s nama bio opušten i iskren kakav je, uostalom i u glumi.

Odmah nam je otkrio da mu je brak sa Fanikom, mladom i šarmantnom plavušom, peti po redu i da je čovek koji ne može da živi bez ljubavi.

- Moram stalno da budem zaljubljen u nekog ili u nešto, da bih živeo. Često ponavljam sebi ako u mom životu nije bilo pet mladosti, onda je sigurno bilo pet ludosti. Zaljubljivao sam se više puta i to su te fatalne stvari kod mene.

I prvi susret s Fanikom bio je za Batu fatalan.

- Upoznali smo se slučajno i ta slučajnost me košta već devet godina - u šali će Bata.

Fani, kako je inače zovu, pokušava da nam s nešto više ozbiljnosti rasvetli ceo slučaj.

- Radila sam tad u kafani "Kosovski božur".

Sećam se, bio je prohladan oktobarski dan.

Bata je svratio u jednoj žutoj jakni, posle jedne sahrane, da popije piće i da se malo ugreje.

Insistirao je da se vidimo posle mog radnog vremena.

Dobro - rekoh - računajući da ću da pobegnem.

Međutim, nisam imala prilike da zbrišem, jer je Bata došao pre ugovorenog vremena, a kafana je imala jedan jedini izlaz.

Time je počelo i novo poglavlje u Fanikinom životu. 

U to vreme se razvodila od bivšeg supruga, ali ne zbog Bate.

Zbog njega je učinila nešto drugo - napustila je posao.

- Pa, šta imam da krijem - iskren je Bata - gde ima ljubavi, tu je i ljubomora. To da Fani kelneriše i da se mota oko stolova i gostiju, nije mi odgovaralo. Dešavalo se da dođem s predstave, a nje nema kod kuće. Onda obilazim kafane unaokolo i tražim je.

Dugo je na ulaznim vratima bilo napisano:

"Ako zvoniš ti na vrata, otvoriće samo Bata, ako upitaš gde je Fani, Fani je u kafani". 

Tako sam verovatno ja kriv što više ona ne radi. A mogu vam reći da je tad zarađivala više od mene!


Fani je i Batina veza s mlađom generacijom, tako da će - što u zbilji, što u šali, reći da će ostati večito mlad i lud. 

Iako mu prelazak iz jednog braka u drugi nije lako padao, večito traganje za ljubavlju je verovatno doprinelo da i sam ostane mlad duhom.

- Svaku svoju ljubav sam odbolovao. To je znak da sam svaku ženu voleo. Ne priznajem kad neko kaže da je malo ili da nimalo nije voleo.

I sva ta moja lutanja, i po svetu i po životu, vezana su za traženje prave ljubavi.

Mislim da je život bez takvog osećanja prazna i dosadna stvar.


Zar brak sa "belosvetskom ženskom"?



Ja uvek glasam za ljubav - nedvosmislen je naš domaćin.

Iz tih svojih lutanja, iz svog trećeg braka s Brazilkom, Bata ima 20-godišnjeg sina koji živi u Nemačkoj i bavi se muzikom.

- Stalno kontaktiramo i dobro se slažemo, a Zoja je veliki drugar s mojom suprugom.

U mnogo čemu me je nasledio - ni njega ne drži jedno mesto, ali kako u sebi ima južno-američke krvi malo je ležerniji od mene i mislim da je tu u prednosti.

Zbog te svoje treće ženidbe, Bata je došao u sukob s ocem koji nikako nije mogao da prihvati da mu sin bude oženjen jednom "belosvetskom ženskom".

- Bio sam interniran iz kuće i prinuđen da sa ženom živim u jednoj iznajmljenoj sobici. I kad se sin rodio, dao sam mu dedino ime.

Otac je ubrzo umro, ali ga je prijatno ganuo taj moj gest.

Kasnije sam se vratio majci, baš u ovaj stan gde smo sad, koja je imala razumevanja za sve moje uspehe i neuspehe, promašaje, ludosti i nikad mi ništa nije prebacivala.

Mnogo joj dugujem zbog toga.

Bata je odista uvek voleo promene. 

Menjao je žene, pozorišta, pa je promenio i prezime.

Paskaljević je nastalo od Paskalj.

- Otac je bio poreklom Grk, a i majka je Grkinja. Zbog toga su me u školi deca zadirkivala i govorila mi:

"Grče, Grče". 

Nisam mogao to da podnesem.

Zato sam kasnije promenio prezime, mada bi možda bolje bilo da je ostalo Paskalj, jer vidim da su danas strana imena vrlo popularna.

Zbog svog porekla Bata je imao i drugih nezgoda. 

Oko njega su se ispredale anegdote kako je cicija, Škotlanđanin, iako se znalo da je odrastao u bogataškoj, imućnoj trgovačkoj porodici, gde se delilo i kapom i šakom svima koji bi došli u kuću.

- Živeli smo tada u Kruševcu - objašnjava naš sagovornik. - Ja sam generacija koja je pred okupaciju završila gimnaziju.

Naša kuća je bila svima širom otvorena, dolazilo se, družilo, jelo i spavalo zajedno, moji drugovi su uzimali moju garderobu, a da nisam ni znao, vozili se mojim autom... 

Ono što sam imao ja, imali su i oni i nije moglo da bude ni pomena o nekom cicijašenju. 

Danas, međutim, nisam načisto kakav sam. 

Jer, koliko god je televizija doprinela mojoj popularnosti, toliko je štampa, kroz razne anegdote, kriva što me smatraju cicijom. 

I danas svako od mene traži da mu platim jedno piće. 

Valjda me probaju. 

A ja uvek idem na to da neću baš ja morati uvek da vadim novčanik.



Otkaz zbog Benija Hila



Gde ima vatre, ima i dima.

Međutim, prilikom ove posete, uverili smo se da je Bata ljubazan domaćin, spreman da dočeka svakog gosta. Ali, poslovi u kući, nisu mu jača strana.

- Obavlja samo poslove koji se njega tiču, inače ni sijalicu ne ume da promeni - kaže Fani.

Glumac koji nije samo zabavljač na pozornici, već i u životu, Bata stalno mora da igra i ta želja za igrom kod njega se nikad nije ugasila.

- Sve što je ozbiljno, ili kad se insistira na ozbiljnosti, je smešno - komentariše Bata. - Onaj koji drži ozbiljno do sebe, uvek je smešan.

Batina nestalnost i osobina da u isto vreme radi nekoliko stvari, mnogo ga je koštala u životu, a jednom je čak doživeo da ga sudski vraćaju na posao.

- Jednom prilikom sam u isto vreme imao pozorišnu predstavu i kviz na televiziji. Izračunao sam da u pauzi između dva čina mogu da stignem na snimanje.

Sve je bilo dogovoreno u minut.

Međutim, pred moj izlazak pred kamere, direktno iz Londona, uleteo je Beni Hil!

To mi je sve poremetilo. Pauza u pozorištu se zbog mene produžila na 45 minuta.

Predstavu smo odigrali, ali sam sutradan dobio otkaz. 

Dve godine sam zbog toga bio slobodni umetnik.

Zbog svoje zaljubljive prirode, jednom je napustio snimanje filma u Miločeru i odleteo u Beograd za "objektom svoje pažnje..." 

Ta njegova ludost, koštala ga je izgubljene uloge.

- Uvek sam padao, dizao se i opet padao, ali eto, jos sam na nogama. I držim se rečenice:

"Nije greška da se padne, ali je greška da se ne ustane"!

Supružnici Paskaljević ne kriju da i u njihovom braku ima padova i uspona, svađa, ali i radosnih trenutaka.

- Nikad nam nije dosadno, jer je svako od nas duhovit na svoj način - kaže Fani. - I u teškim trenucima znamo da napravimo vic.

Mi nismo ljudi koji, kad se naljute jedan na drugoga, ne razgovaraju.

- A tih pet minuta su "ko preživi" - u šali će Bata. - Mislim da je važno prilagoditi se i razumeti se.

Kad sam svojevremeno pitao režisera Klajna, šta je potrebno za bračnu sreću, rekao mi je:

"Najbitnije je da svom partneru ne uradite ono što ne biste želeli da on uradi vama". 

Mislim da je to suština, da mora postojati fer-plej medu supružnicima.

Najbitnije je da se ne živi po šablonu, već onako kako padne. Na silu se ne može ništa!

Važno je samo da ne bude dosadno, jer dosada je bolest.

Kod mene je obično više gužve nego dosade. Ne može sve da ide glatko, to je smešno. Nesporazumi su opasni, samo ako ne mogu da se reše.

Bata nam je u ovom razgovoru pružio prijatne trenutke, a mi mu sa svoje strane, u ovoj nestašici hartije, poklanjamo dve strane, za njegov rođendan - 14. januar, koji se, eto, slučajno poklopio sa izlaženjem lista.

Napisala: Danica Božović, obrada: Yugopapir (Nada, januar 1982.)


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)