A - kao arheolog
- Završio sam srednju mašinsku
školu, ali da nisam košarkaš, sigurno bih se bavio arheologijom.
To je nauka koja me opčinjava i da nisam profesionalni košarkaš,
sigurno bih se posvetio toj nauci.
B - kao Budućnost
- Mislim da će moj klub ove godine
biti prvak države. Sve osim prvog mesta smatrao bih velikim
neuspehom: imamo igrače, izvrsnu upravu, izvrsne trenere, izvrsnu
publiku... Ne vidim kad ćemo, ako ne sad, uzeti titulu šampiona.
V - kao vreme
- Ljudi različito provode svoje vreme.
Ja za sebe mogu da kažem da najviše slobodnog vremena provodim u
dvorani za trening. Moja devojka, roditelji i prijatelji uvek znaju
gde sam, ako nisam negde na putu sa klubom ili reprezentacijom.
G - kao "Gorštak"
- To je sportsko društvo iz Kolašina
u kome sam počeo svoju karijeru. Ali ne košarkašku, već
fudbalsku... O tome nešto više pod slovom Ž.
D - kao Dražen Drašković
- To je moj prvi trener koji me je u
"Gorštaku" naučio prvim košarkaškim koracima. Očigledno
mi je dobar "temelj udario". Hvala mu na tome...
Đ - kao đevojka
- Imam đevojku s kojom "šetam"
dugo i to je vrlo ozbiljna veza. Zove se Maja, puno je volim ali zna,
jadna, neki put i da me iznervira. Kao i sve žene. Al' šta ću
kad je volim.
E - kao eksponiranje
- Ne volim da se eksponiram. Više
volim da živim skromno s drugovima, daleko od očiju javnosti i bilo
kakve popularnosti. To su mi sve drugari još iz Kolašina, iz
detinjstva: Darko Peković, Dragan Perić i Aleksandar Dulović.
Ž - kao Žarko
- Žarko je moj stariji brat (30
godina) na čiji nagovor sam i postao košarkaš. Prvo sam igrao
fudbal u mesnom SD "Gorštak", pune dve godine. Tada me je
brat nagovorio da pređem u košarkaški tabor istog kluba. Brat mi i
danas igra u "Gorštaku" fudbal, a ja sam sa 17 godina
napustio Kolašin i prešao u Podgoricu. Da nije bilo brata, ja bih
danas bio prvotimac mesnog "Gorštaka", ali u - fudbalu!
Hvala mu do neba što je u meni "video" - košarkaša!
Z - kao zaletati se
- Ne volim ljude koji se zaleću.
Naročito u pričama, izjavama, tvrdnjama u koje nisu sigurni. Samo
kad sam u nešto 100 odsto siguran - otvaram usta.
I - kao iskustvo
- Mislim da mi još samo nedostaje
iskustvo, pa da budem onaj pravi. Onakav kakvog ja sebe zamišljam.
Tvrdim da se košarkaška igra najmanje 30 odsto bazira na iskustvu.
J - kao jauk
- Ništa ne može da me dirne u srce
kao ljudski jauk, lelek... To ostaje u ušima za ceo život.
K - kao kravata
- Rekao sam da volim da se oblačim
sportski. Međutim i odelo mogu neki put da "navučem", ali
kravatu - nikako. Samo sam je jedanput stavio oko vrata kada mi se
sestra udavala i - nikad više. I tada sam je, čim je prošao čin
venčanja, brže-bolje strpao u džep.
L - kao lagodnost
- Lepo je tako se osećati u svom okruženju. A ja upravo
momentalno tako živim: i u porodici, i među prijateljima, i kad
sam sa Majom, i u klubu. U reprezentaciji su me stariji drugovi
takođe primili - fantastično!
Lj - kao ljubav
- Ljubav je nešto neopisivo. Ne samo prema devojci, već i prema roditeljima, prema bratu, prema prijateljima. Ipak, posebno bih istakao
svoju ljubav prema sestrama: Tanji (26) i starijoj Marini (32).
M - kao mrzim poraze
- Ništa na svetu ne mrzim kao poraze.
Tako je odmalena. Jednom sam u osnovnoj školi izgubio utakmicu
na košarkaškom turniru i nikad u životu nisam plakao kao tada. Ni
danas se nisam promenio. Samo sada nastojim suze da sakrijem. Srećom
danas retko gubim...
N - kao najsrećniji i najnesrećniji dan u životu
- Najsrećniji je svakako poslednja
zlatna medalja sa 13. SP u Atini, a najnesrećniji kada smo 1997.
godine u Australiji na omladinskom SP izgubili u polufinalu od
Portorika, iako smo u poslednjih sedam minuta vodili sa 15 koševa
razlike. Ali i to je sport, zar ne?
Nj - kao njima zahvalan
- Ima puno trenera kojima treba da
zahvalim za ono što sam danas. O prvom sam već govorio pod slovom
D, a ovde bih spomenuo, pre svega, Gorana Bojanića, koji me je
najviše trenirao, zatim Obradovića, Ivkovića, Nikolića i Rusoa
koji su mi mnogo pomogli da se uklopim u državni tim.
O - kao oprostiti
- Mislim da niko ne može biti dobar
čovek ako ne zna da prašta. Ja sam za onu devizu:"Oprostiću,
ali zaboraviti neću."
P - kao pita od spanaća
- Moje omiljeno jelo. A zna se ko to
jedino ume da napravi. Naravno, moja majka Stanka. Kad smo već kod
jela najviše volim domaću kuhinju. Nikakva hotelska i druga hrana
ne može zameniti ono što moja majka napravi. A što se tiče pića,
pijem isključivo - tonik.
R - kao Rebrača
- Naš Željko Rebrača je već sada,
sigurno, najbolji centar Evrope. Mislim da su njegove zasluge
najveće što smo se iz Atine vratili sa zlatnom medaljom. Ali, šta
ja da vam o tome pričam kada ste vi u Huperu sve to odlično
napisali! Kao redovan čitalac HUPERA taj tekst sam "progutao".
S - kao Stanka i Stanko
- To su imena moje majke i oca. Zamislite kakva slučajnost: Stanka i Stanko! Ili, da li je baš sve
bilo slučajno? Često kažem ocu da je tražio namerno ženu pod tim
imenom ne bi li pokazao svetu koliko je sa ženom po svemu isti: ni
imena im se ne razlikuju. Baš divno!
T - kao tačno na vreme
- Neki kažu da sam suviše rano
postigao toliku slavu, popularnost, dok su opet neki drugi mišljenja
da sam malo i zakasnio napominjući da su Kukoč, Rađa,
Divac... bili reprezentativci već sa 18 godina. Ja se ne slažem ni
sa jednima ni sa drugima. Mislim da sam sve postigao - tačno na
vreme!
Ć - kao ćutanje
- Kod nas Crnogoraca važi pravilo: ako
ne znaš reći nešto pametno, onda bolje ćuti. Kamo sreće kada bi
se svi toga pridržavali.
U - kao uspeh
- Čovek u uspehu ne treba da bude
pohlepan. Svaki čovek u životu postigne otprilike onoliko koliko
zaslužuje. Zato svaki svoj uspeh smatram maksimalnim jer znam da mi
je toliko, negde odozgo, određeno, zameđeno.
H - kao humanost
- Najlepše je biti human: pomoći
svakome, razumeti svakoga. Uvek se trudim da se tako ponašam i kada
vidim da sam u tim zamislima uspeo, presrećan sam. Takvu obavezu
imam posebno u mom rodnom Kolašinu, gde sam posle SP u Atini,
proglašen za počasnog građanina. Velika čast koju treba opravdati
u svakom pogledu, a naročito u humanosti prema ljudima.
C - kao cicija
- Osobina ljudska koju nikad neću moći
da shvatim. Na moju sreću nikad nisam upoznao ni jednog takvog
čoveka. Doduše, kod nas u Grnoj Gori ja i ne znam da li postoje
takvi. Čuj, cicija... zar ima nešto grđe od toga?!
Č - kao čovek
- Ovo je dosta povezano s onim što sam
govorio pod slovom H. Na moju sreću tako sam vaspitavan, u takvom
sam kraju rođen, u takvoj sredini odrastao, sa takvim se ljudima
družio da na tom planu ne mogu da omanem...
Dž - kao džip
- Iako imam dobar automobil - "mercedes
300 E", želja mi je da kupim dobar džip. Mislim da bi mojim
godinama i današnjem trendu kod mladih džip bio pravo vozilo za
mene.
Š - kao šala
- Uvek volim da se šalim, a to
podrazumeva i veliku količinu smeha. Smeh je za mene životna hrana,
vazduh, voda. Nedavno me je jedan novinar pitao kada sam se poslednji
put slatko nasmejao. Očigledno me čovek ne poznaje. Moj odgovor je
bio: Pa ja bez smeha ne bih mogao život da zamislim. Stalno se
smejem...
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
