Radio sam nešto sa Džonijem za Azru, a treba da radim i njegov sledeći album, no o tome je još rano govoriti. Radio sam i sa još jednom zagrebačkom grupom, Ljubičicom, koja je... tako... zgodan sastav, od koga se možda može ponešto i napraviti
Zagreb u ovim zimskim
danima ne pruža ružičastu sliku, kao uostalom ni ostali naši
gradovi (uključujući i primorske): crni sneg, ulice posute solju,
nervozni automobilisti, loš gradski promet, smog, čađ itd. itd.
Sva je ipak sreća da postoji kafić kao što je Zvečevo (iliti
Zvečka) u kome se osim kafe promenljivog kvaliteta, mogu iz prve
ruke dobiti i sve informacije o tome šta se sve u onom manje više
noćnom (čitaj: muzičkom) krugu Zagreba odigrava. Pođimo redom bez
hronologije ili abecede.
Parlament
je ime za trio u kome
sviraju Zoran Cvetković (gitara, vokal), Dražen Šolc (bubnjevi, vokal) i
Dubravko Vorih (bas, vokal). Ovaj trio je gotovo onog časa kada se
konstituisao postao u isto vreme i supergrupa i najzagonetniji band.
Naime, radi se o tome da je Zoran Cvetković najpre bio u prvoj
postavi Prljavog kazališta, da bi još pre izdavanja debi albuma
Prljavaca prešao u Parni valjak.
Dražen Šolc i Dubravko Vorih su
bili članovi mnogoobećavajuće rock-jazz skupine Obećanje proljeća,
da bi potom obojica na kratko došla u Parni valjak. Tako se
Parlament početkom prošlog leta jednostavno izdvojio iz Parnog
valjka i krenuo svojim putem.
S obzirom na reputaciju koju su ovi muzičari uživali, nije im bilo teško da sa produkcijom Suzy sklope ugovor za snimanje albuma i prvih mesec dana rada na pripremi albuma su proveli sa producentom Pikom Stančićem.
Onda je ova saradnja iz javno nepoznatih razloga prekinuta, tako da je grupa snimila kompletne materijale za debi LP u sopstvenoj produkciji. U međuvremenu, Parlament je imao nekoliko najavljenih i nenajavljenih javnih nastupa, koji nisu raščistili stvar sa njihovom muzikom.
Ostao je utisak da je Parlament prvi domaći trio koji je u stanju da postigne puni sound, ali je ostala dilema u pogledu njihove muzičke profilisanosti i načina interpretacije. Na pitanje koje im se najčešće postavlja ("da li su oni domaći Police"), članovi Parlamenta kategorički tvrde:
- Ne, mi nismo Police! To što možda i namerno potenciramo fizičku sličnost, samo nam koristi u izgrađivanju sopstvenog imagea. Mi bismo najbliže definirali našu muziku kao reggae sviran na jedan žestoki novovalni način.
S obzirom na reputaciju koju su ovi muzičari uživali, nije im bilo teško da sa produkcijom Suzy sklope ugovor za snimanje albuma i prvih mesec dana rada na pripremi albuma su proveli sa producentom Pikom Stančićem.
Onda je ova saradnja iz javno nepoznatih razloga prekinuta, tako da je grupa snimila kompletne materijale za debi LP u sopstvenoj produkciji. U međuvremenu, Parlament je imao nekoliko najavljenih i nenajavljenih javnih nastupa, koji nisu raščistili stvar sa njihovom muzikom.
Ostao je utisak da je Parlament prvi domaći trio koji je u stanju da postigne puni sound, ali je ostala dilema u pogledu njihove muzičke profilisanosti i načina interpretacije. Na pitanje koje im se najčešće postavlja ("da li su oni domaći Police"), članovi Parlamenta kategorički tvrde:
- Ne, mi nismo Police! To što možda i namerno potenciramo fizičku sličnost, samo nam koristi u izgrađivanju sopstvenog imagea. Mi bismo najbliže definirali našu muziku kao reggae sviran na jedan žestoki novovalni način.
I možda bi se na tome
završilo, da po prirodi stvari ljubopitljivu dole potpisanu skromnu
malenkost nisu interesovale i neke druge stvari.
- Otkuda reggae, pa još
sviran na novovalni način?!
- U vreme kada smo nas
dvojica bili u Obećanju proljeća, a Zok (Zoran Cvetković, prim.
aut.) u Kazalištu, mislili smo da je jedino rock-jazz ono što vredi.
S druge strane, Zok je oduvek voleo reggae, iako sve do sada nije
imao priliku da ga svira. Onda, kada smo se sva trojica konačno
našla u Parnom valjku, otišli smo u London i gledali tamo masu new
wave grupa.
I tamo smo shvatili da je
to ono pravo.
Znaš, drugačije je sve to kada se gleda odavde i kada se doživljava na licu mesta, tamo gde je i nastalo. Tog časa je i formiran Parlament.
Znaš, drugačije je sve to kada se gleda odavde i kada se doživljava na licu mesta, tamo gde je i nastalo. Tog časa je i formiran Parlament.
- Kakva je onda uloga ili
zasluga Prljavog kazališta za ono što se zbilo kod nas? Da li je sa
Parlamentom samo proširen spektar domaćih novovalnih strujanja?
- Mislim da su Prljavci
najzaslužniji za konačno shvatanje onoga što se u nas tretira kao
new wave i punk. Nikada nisu mogli biti kao engleski, no zato tu ima
nekih drugih stvari. Da, čini mi se da je sa nama popunjen spektar
zagrebačkih novovalnih strujanja. Ima još grupa, neafirmisanih,
Patrola recimo, koje će tek izbiti na površinu.
I tako je Parlament
otišao na novo zasedanje, ovoga puta kao gost na koncertu Prljavog
kazališta.
Što se mene tiče, pustio sam ih da idu jer sam pomno preslušavao snimke sa njihovog albuma (u poverenju, numere koje su moji favoriti se zovu "Plava svjetla" i "Soba 22") i nervozno grizao nokte iščekujući probni otisak ploče.
Što se mene tiče, pustio sam ih da idu jer sam pomno preslušavao snimke sa njihovog albuma (u poverenju, numere koje su moji favoriti se zovu "Plava svjetla" i "Soba 22") i nervozno grizao nokte iščekujući probni otisak ploče.
Aerodrom
Jurica Pađen je priredio nekoliko zanimljivih tekstova.
Biće tu i nekih muzičkih iznenađenja u vidu flashbacka na nekad popularne plesne ritmove.
Ali ne bi bilo fer da vam kažem o čemu se radi, jer bi se indirektno dotakao i (za sada) dogovorenog naziva albuma.
Dakle, od LP-ja koji će se pojaviti u prvom tromesečju izuzetno do znatno jubilarne (?!) 1981. godine tipujem na ploču Aerodroma.
Ne samo zbog stjuardesa i dobrih kompozicija, već i zato što se u ulozi producenta pojavljuje Piko Stančić.
Opet sa novim idejama koje će, nadam se, izvući Aerodrom iz kvazi sympho melanholije.
A kad već pomenuh jednu od najkontraverznijih ličnosti u multimedijalnim zagrebačkim krugovima, onda nije na odmet reći i da
Piko Stančić
Nešto ređe putuje na relaciji Zagreb - Pariz i obratno, i svira bubnjeve uz Vedrana Božića (gitara), Tomasa Krkača (bas) i Branu Bogunovića (gitara) u jednoj revival grupi koja se sasvim namerno (i prigodno) zove Cadillac 66.
Band nastupa u Saloonu. Ima repertoar koji se sastoji isključivo od kompozicija rađenih u jednom te istom rock'n'roll maniru.
Numere su inače bile standardi Beatlesa, Stonesa i drugih bandova šezdesetih i sedamdesetih godina, sve do Clasha, no bitno je da su sve istoga tipa.
Čuditi se uspehu grupe, koja svake večeri dupke napuni Saloon, jeste bespredmetno, jer zaista ne postoji mesto na kome bi čitava jedna generacija mogla nostalgično slušati "svoju" muziku, a neki sasvim novi klinci se čudili onome što se nekada sviralo i pevalo.
Dakle, Cadillac 66 šašavo juri punom brzinom cestom popločanom svetskim zlatnim pločama, bez obzira na sva poskupljenja benzina!
Parni valjak
se ne vozi po tuđim, već
po sopstvenim zlatnim pločama. Posle i komercijalno uspešnih "Gradskih priča", Valjak je na najboljem putu da svoju trasu poploča
još jednim zlatom, "Vrućim igrama". Imajući u vidu da je motor
Parnog valjka ponešto kašljucao između ova dva albuma, da je mnogo
toga na uređajima i karoseriji izmenjeno, na nadasve jasna i precizna
uputstva glavnog (i odgovornog urednika), napao sam motorovođu
Parnog valjka Huseina Hasanefendića sasvim konkretnim
pitanjem/francuskim ključem:
- Šta je istina o Parnom
valjku?
- ?!
- Priča se da ste se
definitivno rasturili proletos, a da je nova grupa skupljena samo
zato da bi se ispunila odredba ugovora sa CBS-om, po kojoj ste bili
dužni da snimite još jedan LP?
- Istina je da je bilo
velikih i mnogobrojnih personalnih promena u
grupi, ali iz sasvim određenih razloga. Najpre, Piko Stančić je
otišao na celu godinu u Pariz, tako da smo bubnjara morali da
menjamo.
Potom je došlo do nesuglasica sa Fumom (koji je otišao u Nemačku, prim. aut.), a i bubnjar koga smo uželi nije se dobro uklopio, tako da su konačno u band došli Dražen Šolc i Dubravko Vorih iz Obećanja proljeća.
Potom je došlo do nesuglasica sa Fumom (koji je otišao u Nemačku, prim. aut.), a i bubnjar koga smo uželi nije se dobro uklopio, tako da su konačno u band došli Dražen Šolc i Dubravko Vorih iz Obećanja proljeća.
- Ni to nije dugo
trajalo?
- Ne, to su mladi momci,
koji su i po temperamentu i po shvatanju muzike bili na drugoj
talasnoj dužini i nikako se nismo mogli složiti. Ja sam u
međuvremenu uradio kompletan materijal za novi album i bilo je jasno
da se neko dugoročnije rešenje mora pronaći, jer
ovako više nije išlo.
- I Zok, Dražen i
Dubravko su otišli i oformili Parlament. Ko ih je zamenio u Valjku?
- Rastko Milošev, na solo
gitari i saxu, zatim Srećko Kukurić na basu, a iz Aerodroma nam je
došao bubnjar Paolo Sfeci. Uz Akija Rahimovskog, koji osim što
peva, barata i po klavijaturama i mene, to je postava koja je
realizovala "Vruće igre".
- Album je opet sniman
posredstvom CBS-a u Milanu?
- Da, ljudi iz CBS-a su
prilično zadovoljni kako je engleska verzija "Gradskih priča" prošla u Evropi, čak su poslali nekakav teleks u Suzy, koji je našim
ljudima mnogo značio. Ja znam samo da smo u Španjolskoj bili dobro
plasirani sa singlom.
A što se tiče novog albuma... čuj, sada smo kompaktni kao band, puni elana i mislim da smo uradili dobru ploču, sa dosta plesne muzike i nekoliko uistinu pravih singl numera. Snimali smo u Milanu i sve je urađeno relativno brzo, ali sam stvarno zadovoljan.
A što se tiče novog albuma... čuj, sada smo kompaktni kao band, puni elana i mislim da smo uradili dobru ploču, sa dosta plesne muzike i nekoliko uistinu pravih singl numera. Snimali smo u Milanu i sve je urađeno relativno brzo, ali sam stvarno zadovoljan.
- Čini mi se da se na
prvoj strani jasno ocrtava nastavak "Gradskih priča", a da ste tek na drugoj
strani, koja je žešća i modernija, počeli unekoliko da se
otkačinjete.
- Da, druga strana je
stvarno jača, zato što je naprosto trebalo vremena da se priviknemo
na zvuk studija. Da smo imali više vremena na raspolaganju, sigurno
da bi bilo sve i žešće i ujednačenije.
- Da li si ti radio nešto
van banda u međuvremenu?
- Radio sam nešto sa
Džonijem za Azru, a treba da radim i
njegov sledeći album, no o tome je još rano govoriti. Radio sam i
sa još jednom zagrebačkom grupom, Ljubičicom, koja je... tako...
zgodan sastav, od koga se možda može ponešto i napraviti.
- Ploča se već pojavila
u prodaji, pa treba očekivati i promocionu turneju, zar ne?
- Za sada ćemo nastupati
samo na pojedinačnim koncertima, da bi se privikli na različite
uslove, budući da smo ovoga puta na snimkama napravili jako dobar
sound, pa želimo da isto tako zvučimo i u živo. Turneju planiramo
za februar i tada ćemo obići sve veće gradove u Jugoslaviji.
U međuvremenu, imaćemo nekoliko TV nastupa, tako da se šira publika upozna sa nekim materijalima sa ploče, jer ovoga puta zbilja idemo i sa novim zvukom i sa novim imageom.
U međuvremenu, imaćemo nekoliko TV nastupa, tako da se šira publika upozna sa nekim materijalima sa ploče, jer ovoga puta zbilja idemo i sa novim zvukom i sa novim imageom.
To reče Husein
Hasanefendić i ode u nepoznatom pravcu, nervirajući se zbog lošeg
probnog otiska omotnice za album.
A na mesto gde je do malopre stajao, postavi se niko drugi do
A na mesto gde je do malopre stajao, postavi se niko drugi do
Jasenko Houra
i energično zatraži od
caffe osoblja jednu ledeno hladnu Coca Colu (bez ruma ili kakvih
drugih dodataka za zagrevanje unutrašnjih organa).
- Šta se zbiva s
Kazalištem? Jesu li ga počistili ili se popravlja fasada?
- Ništa od toga. Sviramo
po gradovima, gradićima, šta ja znam, imamo koncert u Zagrebu sa
Parlamentom i Zagrebačkim muzikašima, a onda koncert u Beogradu. Ploča se dobro prodaje i
ne znam šta bi ti više!
- Svi se hvale čim
završe jednu ploču, da već rade na drugoj!
- Paaa, sad. U stvari,
imam već dovoljno materijala za novi album, ali mislim da nema
potrebe da se on već sada intenzivno radi. Pa mi još nismo zapravo
ni izveli uživo "Crno bijeli svijet" a i singl se tek sada pojavio!
Tako... mislim da će se novi LP raditi tek kasno u proleće iduće godine.
Tako... mislim da će se novi LP raditi tek kasno u proleće iduće godine.
- Retko si viđen u
Zvečevu. Zašto?
- Prvo, zato što sviramo
okolo i nisam u Zagrebu, a drugo zato što se dosta toga promenilo u
Zagrebu u poslednjih godinu i pol. Znaš, kada smo počinjali i mi i
Film i Azra i šta ja znam, čitav taj novi val, svi smo bili skupa.
Sada se raspadamo, svatko vuče na svoju stranu.
Imam utisak da je u Beogradu sada dobra atmosfera za bandove sa vaše alternative scene, da je onako kako je bilo ovde kada smo mi počinjali!
Sada se raspadamo, svatko vuče na svoju stranu.
Imam utisak da je u Beogradu sada dobra atmosfera za bandove sa vaše alternative scene, da je onako kako je bilo ovde kada smo mi počinjali!
- Ne znam, može biti,
jer si u poslednjih godinu dana bio i češće i duže u Beogradu od
mene.
To rekoh, smuvah ga na
brzinu da pozira za dve slike i utekoh da preslušam prvi, vrući
probni otisak albuma Bijelog dugmeta.
No, bez obzira na sve razgovore, muziciranja, ploče, snimke, klubove, hotele i taksiste, niko me ne može ubediti da zagrebačke groupie girls i dalje nisu daleko najzgodnije u domaćem rock cirkusu. Izgleda da im je to već prešlo u naviku!
No, bez obzira na sve razgovore, muziciranja, ploče, snimke, klubove, hotele i taksiste, niko me ne može ubediti da zagrebačke groupie girls i dalje nisu daleko najzgodnije u domaćem rock cirkusu. Izgleda da im je to već prešlo u naviku!
Dnevnik vodio: Ljubo
Trifunović, obrada: Yugopapir (Džuboks, januar 1981.)
Uzbudljiva rock dešavanja na relaciji Zagreb - Beograd krajem '80/ početkom '81:
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
