Nušić je morao mnoge promene ambijenta i mnoge radnje i događaje da prikaže kroz vrlo umesne dijaloge, koji na pozornici traju 140 minuta, dok sam ja na filmu dobar deo dijaloga prebacio na radnju, na eksterijer, na slikovito prikazivanje događaja, na stvarnu promenu ambijenta, tako da dužina svih dijaloga u filmu traje svega 46 minuta
Maj 1958: Od svih filmova koje sam do sada snimio ovaj mi je najkomplikovaniji, najteži - govorio nam je Žorž Skrigin, režiser filma "Gospođa ministarka" dok smo, okruženi raznim, čudnim filmskim rekvizitima u jednom ateljeu filmskog grada na Košutnjaku razgovarali o toku snimanja filma po poznatoj Nušićevoj komediji "Gospođa ministarka".
Snimanja se odvijaju po planu.
Vrlo je mali broj izgubljenih dana, jer sam posle svih iskustava na snimanjima mogao da predvidim gotovo sve eventualne teškoće.
Nadam se da ću, naravno, uz iskrenu pomoć svojih saradnika, naročito scenografa Denića, uspeti da ovaj, inače, kao što sam još u početku rekao, težak film, završim za relativno vrlo kratko vreme.
Nušić je ovu komediju
pisao za pozorište. I, ona je za pozornicu vrlo dobro napisana.
Ali, da bih je prilagodio potrebama filma, ja sam morao u nečemu da odstupim, ne od Nušića, već od načina na koji je "Gospođa ministarka" prikazivana na pozornici.
Načelno Nušićevu osnovnu koncepciju ja nisam menjao.
Samo sam je u izvesnim kadrovima proširio, prilagodio potrebama filma.
Onde, gde on nije mogao, zbog granica pozornice da proširi vidike, da izvede svoje junake napolje, ja sam to učinio.
Na primer: za upoznavanje Gospođe ministarke i Nikaragve, koje se kod Nušića događa na balu, pozornica iz tehničkih razloga nije mogla da pruži sliku stvarnog bala - ja sam priredio bal na kome, pored glavnih junaka prisustvuje i preko tri stotine statista.
Zatim na trkama koje Nušić nije mogao da priredi na pozornici, na filmu učestvuje pored glumaca i preko hiljadu statista.
Gotovo polovina filma je snimljena u eksterijerima iako se radnja kod Nušića, opet iz tehničkih razloga, uglavnom odvijala u zatvorenom prostoru.
Dijalozi nisu menjani ali su prilagođeni potrebama i mogućnostima filma.
Nušić je morao mnoge promene ambijenta i mnoge radnje i događaje da prikaže kroz vrlo umesne dijaloge, koji na pozornici traju 140 minuta, dok sam ja na filmu dobar deo dijaloga prebacio na radnju, na eksterijer, na slikovito prikazivanje događaja, na stvarnu promenu ambijenta, tako da dužina svih dijaloga u filmu traje svega 46 minuta.
Ali, da bih je prilagodio potrebama filma, ja sam morao u nečemu da odstupim, ne od Nušića, već od načina na koji je "Gospođa ministarka" prikazivana na pozornici.
Načelno Nušićevu osnovnu koncepciju ja nisam menjao.
Samo sam je u izvesnim kadrovima proširio, prilagodio potrebama filma.
Onde, gde on nije mogao, zbog granica pozornice da proširi vidike, da izvede svoje junake napolje, ja sam to učinio.
Na primer: za upoznavanje Gospođe ministarke i Nikaragve, koje se kod Nušića događa na balu, pozornica iz tehničkih razloga nije mogla da pruži sliku stvarnog bala - ja sam priredio bal na kome, pored glavnih junaka prisustvuje i preko tri stotine statista.
Zatim na trkama koje Nušić nije mogao da priredi na pozornici, na filmu učestvuje pored glumaca i preko hiljadu statista.
Gotovo polovina filma je snimljena u eksterijerima iako se radnja kod Nušića, opet iz tehničkih razloga, uglavnom odvijala u zatvorenom prostoru.
Dijalozi nisu menjani ali su prilagođeni potrebama i mogućnostima filma.
Nušić je morao mnoge promene ambijenta i mnoge radnje i događaje da prikaže kroz vrlo umesne dijaloge, koji na pozornici traju 140 minuta, dok sam ja na filmu dobar deo dijaloga prebacio na radnju, na eksterijer, na slikovito prikazivanje događaja, na stvarnu promenu ambijenta, tako da dužina svih dijaloga u filmu traje svega 46 minuta.
Glumačkom ekipom, koja
broji više desetina glumaca iz raznih pozorišta, uglavnom sam
zadovoljan.
Na početku snimanja imao sam sa njima izvesnih, uostalom
normalnih teškoća, naročito po pitanjima objedinjavanja osnovne
ideje i prihvatanja zajedničkog stila.
Napominjem, da su to apsolutno normalno teškoće jer je svaki od njih profesionalni glumac sa ličnim, čisto svojim shvatanjima humora, satire i komedije.
Ali, u toku snimanja svi su me oni razumeli, dobro shvatili film kao celinu, i uklopili svoje uloge u celinu, tako da na kraju snimanja mogu reći da sam uspeo da "Gospođa ministarka" ne bude lakrdija i obični vodvilj, već jedna ozbiljna filmska satira, ozbiljna filmska komedija.
Napominjem, da su to apsolutno normalno teškoće jer je svaki od njih profesionalni glumac sa ličnim, čisto svojim shvatanjima humora, satire i komedije.
Ali, u toku snimanja svi su me oni razumeli, dobro shvatili film kao celinu, i uklopili svoje uloge u celinu, tako da na kraju snimanja mogu reći da sam uspeo da "Gospođa ministarka" ne bude lakrdija i obični vodvilj, već jedna ozbiljna filmska satira, ozbiljna filmska komedija.
Gospođa ministarka je po
svojim dimenzijama jedan od najtežih igranih filmova do sada
snimljenih kod nas i moj najteži film. U njemu ima 44 objekta i
preko 80 scena. Film se radi u Istman koloru.
