Jedan veliki problem nastao je drugog dana kada je trebalo da se odluči koja će grupa u koje vreme da svira. A to sve oko "4 asa": Time, Smak, September, Teška industrija. Svaka od ovih grupa je tražila da svira u pola devet, jer je to vreme smatrala idealnim. Jedini način da se donese neutralna odluka bio je žreb
Negde krajem aprila
meseca odlučeno je da se ovogodišnja smotra jugoslovenske
progresivne muzike održi u Beogradu. S obzirom da je većina od pet
do sada održanih festivala imala pokrovitelje u republičkim
Konferencijama SSOJ, stalo se na stanovište da se pokrovitelj
ovogodišnjeg BOOM-a potraži u Saveznoj konferenciji SSOJ. Tendencija
je imala ovaj tok: Beograd je glavni grad Jugoslavije, a festival ima
opštejugoslovenski karakter. U tom cilju ostvaren je kontakt sa
drugom Blažom Čulevim, predsednikom komisije za idejnopolitički
rad i komisije za kulturu pri Konferenciji SSOJ. Načelna saglasnost
je dobijena ali je predlog morao da ide na sastanak Predsedništva
SSOJ koje je tih dana bilo prezauzeto pripremama Dana mladosti.
Odluka o pokroviteljstvu nije bila doneta do dana kada su plakati i ostali propagandni materijal otišli u štampu, pa je tako ovaj festival ostao bez svog pokrovitelja.
U vezi sa ovim samo jedna napomena: pokroviteljstvo nije podrazumevalo nikakvu materijalnu obavezu.
Odluka o pokroviteljstvu nije bila doneta do dana kada su plakati i ostali propagandni materijal otišli u štampu, pa je tako ovaj festival ostao bez svog pokrovitelja.
U vezi sa ovim samo jedna napomena: pokroviteljstvo nije podrazumevalo nikakvu materijalnu obavezu.
Odluka o mestu održavanja
festivala bila je jednoglasna: stadion "Tašmajdan".
U preliminarnim razgovorima sa rukovodiocima ovog objekta dogovorena je relativno mala zakupnina koja je omogućila da se odrede vrlo popularne cene ulaznica od 40 i 50 dinara za jedno veče.
Međutim, kada je ugovor donesen na potpisivanje cena stadiona je povećana što je izazvalo još veće troškove.
Nije postojala mogućnost da se
povećaju cene ulaznica, što je imalo realnu osnovu, jer se radilo o
programu od šest sati, zato što je vladalo mišljenje da treba
napraviti program koji može svako da vidi.
Sa stadionom "Tašmajdan" je ugovoreno da se u slučaju lošeg vremena cela priredba može preseliti u palatu "Pionir".
U preliminarnim razgovorima sa rukovodiocima ovog objekta dogovorena je relativno mala zakupnina koja je omogućila da se odrede vrlo popularne cene ulaznica od 40 i 50 dinara za jedno veče.
Međutim, kada je ugovor donesen na potpisivanje cena stadiona je povećana što je izazvalo još veće troškove.
Sa stadionom "Tašmajdan" je ugovoreno da se u slučaju lošeg vremena cela priredba može preseliti u palatu "Pionir".
Reklamna kampanja za
ovogodišnji BOOM festival protezala se u nekoliko pravaca.
Štampane su informacije za štampu, nalepnice, tri vrste letaka, majice, plakati, ugovorena je radio reklama sa "Studiom B" i Beogradom 202, obezbeđena reklama u 18 beogradskih bioskopa i auto reklama sa "lajavcem" što je razumljivo u mnogome povećalo troškove.
Propaganda ove priredbe imala ja dvostruki karakter: privlačenje većeg broja posetilaca i želja za pravom reklamom rok muzike koja sve više i više pronalazi svoje mesto u kulturi mladih kod nas.
Štampane su informacije za štampu, nalepnice, tri vrste letaka, majice, plakati, ugovorena je radio reklama sa "Studiom B" i Beogradom 202, obezbeđena reklama u 18 beogradskih bioskopa i auto reklama sa "lajavcem" što je razumljivo u mnogome povećalo troškove.
Propaganda ove priredbe imala ja dvostruki karakter: privlačenje većeg broja posetilaca i želja za pravom reklamom rok muzike koja sve više i više pronalazi svoje mesto u kulturi mladih kod nas.
Što se tiče izbora
učesnika - drugih kriterijuma osim kvaliteta nije bilo.
Tako su se na ovogodišnjem BOOM festivalu našle grupe koje su u datom momentu nešto stvarale.
Dva manje poznata učesnika, Torr iz Skoplja i Proces iz Novog Sada su pobedili na odgovarajućim manifestacijama u Makedoniji i Vojvodini baš pred početak festivala, pa su tako izborili pravo da učestvuju na njemu.
Može se reći da na festivalu nisu učestvovale baš sve dobre grupe, ali se isto tako može reći da na festivalu nije učestvovala nijedna loša grupa, što se najbolje videlo na reakciji publike oba dana.
Programom festivala pokriveni su gotovo svi pravci progresivnog muzičkog stvaralaštva kod nas.
Kada se govori o učesnicima važno je napomenuti da je najveći broj grupa učestvovao za 1 novi dinar iz razloga što su svi znali da bi pod bilo kojim drugim uslovima ova manifestacija bila neodrživa.
Jedina pomoć dobijena je od Produkcije gramofonskih ploča RTB čime su delimično pokriveni putni troškovi učesnika.
Za uzvrat PGP RTB polaže pravo na snimljeni materijal, koji će upotrebiti za štampanje albuma "BOOM 76".
Za snimanje je korišćen 24-kanalni mikser marke "Zoot Horn" i 4 kanalni "Teac" magnetofon. Snimci su preslušani odmah po završetku festivala i sve što je dobro snimljeno, izmiksovano je i naći će se na albumu čije se izlaženje očekuje tokom ovog meseca.
Tako su se na ovogodišnjem BOOM festivalu našle grupe koje su u datom momentu nešto stvarale.
Dva manje poznata učesnika, Torr iz Skoplja i Proces iz Novog Sada su pobedili na odgovarajućim manifestacijama u Makedoniji i Vojvodini baš pred početak festivala, pa su tako izborili pravo da učestvuju na njemu.
Može se reći da na festivalu nisu učestvovale baš sve dobre grupe, ali se isto tako može reći da na festivalu nije učestvovala nijedna loša grupa, što se najbolje videlo na reakciji publike oba dana.
Programom festivala pokriveni su gotovo svi pravci progresivnog muzičkog stvaralaštva kod nas.
Kada se govori o učesnicima važno je napomenuti da je najveći broj grupa učestvovao za 1 novi dinar iz razloga što su svi znali da bi pod bilo kojim drugim uslovima ova manifestacija bila neodrživa.
Jedina pomoć dobijena je od Produkcije gramofonskih ploča RTB čime su delimično pokriveni putni troškovi učesnika.
Za uzvrat PGP RTB polaže pravo na snimljeni materijal, koji će upotrebiti za štampanje albuma "BOOM 76".
Prethodnih deset dana padala kiša
Za snimanje je korišćen 24-kanalni mikser marke "Zoot Horn" i 4 kanalni "Teac" magnetofon. Snimci su preslušani odmah po završetku festivala i sve što je dobro snimljeno, izmiksovano je i naći će se na albumu čije se izlaženje očekuje tokom ovog meseca.
Veliki problem je
predstavljao program zbog velikog broja učesnika.
Unapred se znalo da će nastupiti 13 grupa pa je i to predstavljalo teškoću u izboru za pojedine dane.
Ni tu nije postojao neki drugi kriterijum osim da program bude raznovrstan i interesantan.
Tako su prvog dana nastupili: Torr (Skoplje), Proces (Novi Sad), More (Split), Parni valjak (Zagreb), Buldožer (Ljubljana), YU grupa (Beograd) i Oliverova Beogradska Reprezentacija (Oliver Mandić) (Beograd).
Drugog dana: Suncokret (Beograd), Z Express (Zdenka Kovačiček) (Zagreb), Time (Zagreb), Smak (Kragujevac), September (Ljubljana) i Teška industrija (Sarajevo).
Preko bine je u toku dva dana prodefilovalo 73 muzičara i dva voditelja: Zoran Modli i Marko Janković.
Festival je počinjao u 17 a završavao se oko 23 časa.
Unapred se znalo da će nastupiti 13 grupa pa je i to predstavljalo teškoću u izboru za pojedine dane.
Ni tu nije postojao neki drugi kriterijum osim da program bude raznovrstan i interesantan.
Tako su prvog dana nastupili: Torr (Skoplje), Proces (Novi Sad), More (Split), Parni valjak (Zagreb), Buldožer (Ljubljana), YU grupa (Beograd) i Oliverova Beogradska Reprezentacija (Oliver Mandić) (Beograd).
Drugog dana: Suncokret (Beograd), Z Express (Zdenka Kovačiček) (Zagreb), Time (Zagreb), Smak (Kragujevac), September (Ljubljana) i Teška industrija (Sarajevo).
Preko bine je u toku dva dana prodefilovalo 73 muzičara i dva voditelja: Zoran Modli i Marko Janković.
Festival je počinjao u 17 a završavao se oko 23 časa.
Uprkos svim činjenicama poseta je bila neočekivano mala.
U oba dana festivalu je prisustvovalo oko 6.000 posetilaca sa plaćenim ulaznicama, 200 sa besplatnim ulaznicama (novinari i gosti) i oko 200 sa izvođačkim propusnicama.
U oba dana festivalu je prisustvovalo oko 6.000 posetilaca sa plaćenim ulaznicama, 200 sa besplatnim ulaznicama (novinari i gosti) i oko 200 sa izvođačkim propusnicama.
Vremenske prilike u toku
festivala su bile idealne, ali je rizik odluke za stadion "Tašmajdan"
bio veliki s obzirom da je prethodnih deset dana padala kiša, pa je
tako festival održan u palati "Pionir".
Možda je to i umanjilo očekivanu posetu jer je ranije iskustvo sa redarima u "Pioniru" sprečavalo ovu publiku da na sebi svojstven način ispoljava svoje oduševljenje.
Šest sati programa bez nekih pratećih pomagala i uz stalno prisustvo redara bili su veliki danak na raspoloženje.
Mnogobrojni "rok hodočasnici" ostali su ispred vrata od "Pionira" iako su imali ulaznice jer im nije bilo dozvoljeno da unesu svoje rance i vreće za spavanje.
Ipak ispada nije bilo, ali su zato redari u nekoliko manjih incidenata potvrdili svoju tradicionalnu agresivnost.
Jedan veliki problem nastao je drugog dana kada je trebalo da se odluči koja će grupa u koje vreme da svira.
A to sve oko "4 asa": Time, Smak, September, Teška industrija. Svaka od ovih grupa je tražila da svira u pola devet, jer je to vreme smatrala idealnim.
Jedini način da se donese neutralna odluka bio je žreb.
Izvlačenjem je odlučeno da posle Suncokreta i Z Express nastupi grupa September.
Članovima ove grupe to se verovatno nije dopalo pa su se iznenada izgubili, što je dovelo do još veće pometnje.
Nastala je duga i vrlo neugodna pauza koju je trebalo da prekrati neko ko zaista ima srca i kojeg će publika sa poverenjem primiti.
Ispostavilo se da to može da uradi samo Dado Topić.
Dado je te večeri bio zaista velika žrtva, jer i pored toga što je došao u nezgodno vreme nikako nije mogao da bude ozvučen, zato što je sve bilo pripremljeno za grupu September.
Možda je to i umanjilo očekivanu posetu jer je ranije iskustvo sa redarima u "Pioniru" sprečavalo ovu publiku da na sebi svojstven način ispoljava svoje oduševljenje.
Šest sati programa bez nekih pratećih pomagala i uz stalno prisustvo redara bili su veliki danak na raspoloženje.
Mnogobrojni "rok hodočasnici" ostali su ispred vrata od "Pionira" iako su imali ulaznice jer im nije bilo dozvoljeno da unesu svoje rance i vreće za spavanje.
Ipak ispada nije bilo, ali su zato redari u nekoliko manjih incidenata potvrdili svoju tradicionalnu agresivnost.
Prihod od ulaznica?
Jedan veliki problem nastao je drugog dana kada je trebalo da se odluči koja će grupa u koje vreme da svira.
A to sve oko "4 asa": Time, Smak, September, Teška industrija. Svaka od ovih grupa je tražila da svira u pola devet, jer je to vreme smatrala idealnim.
Jedini način da se donese neutralna odluka bio je žreb.
Izvlačenjem je odlučeno da posle Suncokreta i Z Express nastupi grupa September.
Članovima ove grupe to se verovatno nije dopalo pa su se iznenada izgubili, što je dovelo do još veće pometnje.
Nastala je duga i vrlo neugodna pauza koju je trebalo da prekrati neko ko zaista ima srca i kojeg će publika sa poverenjem primiti.
Ispostavilo se da to može da uradi samo Dado Topić.
Dado je te večeri bio zaista velika žrtva, jer i pored toga što je došao u nezgodno vreme nikako nije mogao da bude ozvučen, zato što je sve bilo pripremljeno za grupu September.
Ozvučenje festivala je
priča za sebe.
Svim pratiocima dosadašnjih BOOM festivala ostalo je verovatno u sećanju da je ozvučenje uvek predstavljalo veliki problem, najviše iz razloga što je potrebno u toku jedne večeri podesiti zvuk za više grupa i stilski i instrumentalno različitih.
Nije postojala mogućnost za tonske probe jer je to iziskivalo mnogo vremena, pa je ozvučavanje obavljano na sluh.
Ozvučenje Sextant je na ovogodišnjem BOOM festivalu doživelo premijeru u vrlo nepodesnim uslovima unutrašnje arhitekture palate "Pionir".
Osim toga na njemu je bila dvostruka uloga: ozvučavanje hale i snimanje materijala za ploču. Ovaj drugi posao je daleko bolje obavljen.
Svim pratiocima dosadašnjih BOOM festivala ostalo je verovatno u sećanju da je ozvučenje uvek predstavljalo veliki problem, najviše iz razloga što je potrebno u toku jedne večeri podesiti zvuk za više grupa i stilski i instrumentalno različitih.
Nije postojala mogućnost za tonske probe jer je to iziskivalo mnogo vremena, pa je ozvučavanje obavljano na sluh.
Ozvučenje Sextant je na ovogodišnjem BOOM festivalu doživelo premijeru u vrlo nepodesnim uslovima unutrašnje arhitekture palate "Pionir".
Osim toga na njemu je bila dvostruka uloga: ozvučavanje hale i snimanje materijala za ploču. Ovaj drugi posao je daleko bolje obavljen.
Posle festivala očita je
bila želja nekih neobaveštenih izveštača da ovu smotru predstave kao
mogućnost zarade za organizatore.
Takvo nekorektno i tendenciozno pisanje može doneti samo štete ovoj muzici zbog koje BOOM i postoji.
Nekoliko podataka može poslužiti da se ispravi ova zabluda.
Prihod od ulaznica iznosi oko 220.000 dinara plus pomoć jednog od organizatora PGP RTB od 40.000 dinara.
S druge strane rashod (zakup palate "Pionir", reklama, društvene obaveze, ZAMP, dnevnice i putni troškovi za učesnike i ostali troškovi) iznosi oko 260.000 dinara.
Prema nekim slobodnim procenama trebalo bi da saldo bude nula, ali s obzirom da će se još neki troškovi pojaviti može se slobodno reći da ovogodišnji BOOM nije sam sebe isplatio. U ovom slučaju važnije je nešto drugo, a to drugo je prvo kada je BOOM u pitanju: pobedila je muzika.
Napisao: Ljubomir Vučković
Takvo nekorektno i tendenciozno pisanje može doneti samo štete ovoj muzici zbog koje BOOM i postoji.
Nekoliko podataka može poslužiti da se ispravi ova zabluda.
Prihod od ulaznica iznosi oko 220.000 dinara plus pomoć jednog od organizatora PGP RTB od 40.000 dinara.
S druge strane rashod (zakup palate "Pionir", reklama, društvene obaveze, ZAMP, dnevnice i putni troškovi za učesnike i ostali troškovi) iznosi oko 260.000 dinara.
Prema nekim slobodnim procenama trebalo bi da saldo bude nula, ali s obzirom da će se još neki troškovi pojaviti može se slobodno reći da ovogodišnji BOOM nije sam sebe isplatio. U ovom slučaju važnije je nešto drugo, a to drugo je prvo kada je BOOM u pitanju: pobedila je muzika.
Napisao: Ljubomir Vučković
 |
| Marko Janković, Vajta, Zoran Modli |
"Šesti festival jugoslovenske progresivne muzike Bum 76. može da počne!"
Ove reči odjeknule su
jedanaestog juna u 17:20 časova u beogradskoj dvorani "Pionir".
Posle pozdrava mladima širom Jugoslavije oko 3,5 hiljade prisutnih
posetilaca prihvatilo je gromoglasno himnu mladih "Ivo Lola".
Svi su bili na nogama.
Tako je počela maratonska smotra najatraktivnijih jugoslovenskih rok grupa. U dva dana trinaest grupa prikazalo je beogradskoj publici svoja najnovija ostvarenja.
Lepo je bilo doći i videti BOOM, ali trebalo ga je i organizovati.
Svi su bili na nogama.
Tako je počela maratonska smotra najatraktivnijih jugoslovenskih rok grupa. U dva dana trinaest grupa prikazalo je beogradskoj publici svoja najnovija ostvarenja.
Lepo je bilo doći i videti BOOM, ali trebalo ga je i organizovati.
Nije to baš tako lako
bilo. Petnaest dana pred početak festivala u taboru organizatora vladala je
strašna groznica. Znalo se samo da BOOM treba da bude u Beogradu i
da ništa ne sme da se prepusti slučaju.
"Idemo na Tašmajdan" - dogovorili su se Miha i Peca.
A onda, kao uinat, sunce zađe za oblak i na Beograd se prosu kiša kao iz kabla. Tri dana pred početak opet zasja sunce, ali "zubato".
A onda, kao uinat, sunce zađe za oblak i na Beograd se prosu kiša kao iz kabla. Tri dana pred početak opet zasja sunce, ali "zubato".
- Što je sigurno,
sigurno je, idemo mi u "Pionir" - doneo je Peca čvrstu odluku -
nemamo mnogo vremena za razmišljanje!
Tu nastaju novi problemi.
Treba ozvučenje i svu moguću i nemoguću prateću tehniku prilagoditi dvorani. Mnoge lepe i originalne ideje koje se mogu realizovati samo na otvorenom prostoru, padoše istog trenutka u vodu.
Šta vredi da vam sad pričam o tom?
Rekli smo samo "BOOM mora da bude BUM!".
Trebalo je snimiti i "živi" dokument - LP ploču. Mislim da je i to uspelo. Čućete uostalom.
Na samom koncertu u
garderobama - neopisiva gužva. Bilo je i trke i svađe i nervoze
posle neprospavanih noći. U samom programu došlo je i do jedne
neugodne pauze, ali "Time" ne bi bio "Time" - ni Dado ne bi
bio Dado da nije na vreme spasao "situaciju".
Mislim da je i ovaj šesti
po redu BOOM bio jedinstven dogadaj. Ne mogu a da ne uputim iskrene
čestitke svima koji su poneli najveći deo tereta u organizovanju
najveće jugoslovenske revije progresivne pop muzike.
Ne treba gubiti iz vida
da se nešto slično ipak nikada nije priređivalo u Beogradu Nije
se, takođe, nikada na istoj sceni pojavilo toliko dobrih grupa.
Napisao: Marko Janković, obrada: Yugopapir (Džuboks, jul 1976.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)