Za razliku od mnogih naših poznatih fudbalera za koje se tvrdi da knjige tako reći ne čitaju, to se za Boška Jankovića ne može reći. Čim se povela reč o pročitanim knjigama, videlo se da je Boško Janković solidan poznavaoc literature. Njegov najomiljeniji pisac je Ivo Andrić čija je sva dela pročitao
Željina motorna snaga,
igrač koji za jednu utakmicu pretrči onoliko koliko naši fudbaleri
pretrče za čitavu sezonu, igrač za koga ne postoji izgubljena
lopta, igrač koji je u stanju da tako reći sam dobije već
izgubljenu utakmicu i jedini igrač u Jugoslaviji, kako je to nedavno
rekao trener Miljan Miljanić, za koga je Crvena Zvezda spremna da u
svako doba plati 150 miliona starih dinara.
To je mladi fudbaler
Boško Janković, ljubimac Željinih navijača.
Rođen je 22. maja 1952.
godine u Sarajevu, gradu na Miljacki.
Osnovnu školu i Gimnaziju
završio takođe u Sarajevu.
Svoju fudbalsku karijeru započeo je u šesnaestoj
godini u Željinom podmlatku gde je, tako reći preko noći, postao
omladinski reprezentativac Jugoslavije, zatim standardni prvotimac
Željezničara, a od nedavno i državni reprezentativac.
Detinjstvo: Kauboji, žmurke, fudbal
Svoje detinjstvo proveo
je u Sarajevu, odnosno na Baščaršiji, najlepšem kraju Sarajeva.
Njemu, kao i većini dečaka s kojim se u to vreme družio, vreme je
najčešće prolazilo igrajući se kauboja i indijanaca, žmurke i
drugih dečjih igara.
Tek polaskom u V razred, počeo je da druguje
sa loptom koja ga je povremeno sve više i više privlačila.
Već u
VII razredu bio je najbolji fudbaler svih sarajevskih osnovnih škola
zbog čega je bio ljubimac svog profesora fiskulture Sulje Kljapića
koji ga je nekoliko godina kasnije odveo u Željezničar.
Roditelji: Zajedno, još malo...
Od svog rođenja pa sve
do danas Boško Janković živi zajedno sa roditeljima i sestrom
Ljiljom.
Otac, Gojko, je po zanimanju službenik JNA, dok je majka
Nada domaćica.
S njima će Boško živeti svega još nekoliko
meseci, a onda će se preseliti u svoj trosobni komforan
stan u samom centru
Sarajeva koji uskoro treba da dobije od Željezničara.
Knjige: Ivo Andrić pre svih
Za razliku od mnogih
naših poznatih fudbalera za koje se tvrdi da knjige tako reći ne
čitaju, to se za Boška Jankovića ne može reći.
Čim se povela
reč o pročitanim knjigama, videlo se da je Boško Janković solidan
poznavaoc literature.
Da je to tačno, najbolje nam kazuje to da je
on radio maturski rad iz oblasti književnosti.
Njegov najomiljeniji
pisac je Ivo Andrić čija je sva dela pročitao.
Ljubav: Koleginica sa fakulteta
Boško Janković je
ljubimac sarajevskih šiparica.
Gde god se pojavi one ga saleću,
traže od njega autogram, poljubac, zakazuju mu ljubavne sastanke ...
Međutim, popularni Janković na to se ne osvrće.
On se već dve
godine zabavlja sa jednom svojom koleginicom sa fakulteta čije ime
ne želi da spominje i s kojom će se verovatno već krajem ove
godine oženiti.
Klupski drugovi: Jelušić i Bratić
Janković druguje sa svim
Željinim igračima. Međutim, najdraži su mu Jelušić i Bratić
koji važe za najveće šaljivdžije u timu.
Oni su u svakom trenutku
spremni da među svojim klupskim drugovima stvore veselu atmosferu.
Inače, kad se bude ženio rešio je da baš njima pošalje prve
pozivnice za svadbu jer oni mogu da stvore takav štimung kakav ne
može da stvori ni poznati pevač Dragan Živković-Tozovac.
Uspesi: Dres državnog tima
Njegov najveći
dosadašnji uspeh je debi u dresu sa državnim grbom na utakmici
protiv SSSR u Beogradu, na kojoj ga je posmatralo skoro 90 hiljada
gledalaca i na kojoj je on bio jedan od naših najzapaženijih
fudbalera.
Neostvarena želja: Završiti studije
Ima ih bezbroj. Ipak,
najradosniji bio bi ako bi uspeo da završi započete studije na svom
fakultetu.
Obrada: Yugopapir (Karavan, jun 1972.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)