Postoje opšta mesta koja povezuju generacije u svetskim razmerama. Apsurdno je, taj utisak slobode ti je najpotrebniji kad si mlad, kad si najslobodniji. Kasnije, kad ostariš, ti se više ne boriš za nju. "Novi" klinci su isti, samo mi tako kažemo jer žalimo što to više nismo. Oni nikako nisu novi!
Jul 1983: Milan Oklopdžić (Mika Oklop) rođen je 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je na FDU a zatim otišao u Ameriku. "... I onda ... magistrirao na sunčanom kalifornijskom univerzitetu u društvu Šeparda, Hendriksa, Snajdera, Kirka, Garsije, Ferlingetia, Majlsa, Keseja, Vilijemsa, Korie i Remington mašine. "
Da li je Mika Oklop uspeo
da izmanipuliše masu ljudi?
Sudeći po "ozbiljnoj
književnoj kritici" - jeste.
Sudeći po narodu koji je
kupovao njegove knjige - nije.
Da li su tiraži
određujući elemenat kvaliteta?
I jesu i nisu.
Da li će Mika Oklop i
dalje pisati?
Hoće.
Da li je Mika Oklop
interesantna osoba?
Sami zaključite.
Taj lični moj bluz
- Svojevremeno, kad je na
Studiju B krenuo "Bluz sat", u razgovoru sa ljudima koji su
vodili tu emisiju saznao sam da je za veliki deo materijala koji
imaju zaslužan Mika Oklop. Taj isti Mika je poznat, barem iz priča,
po svojoj velikoj kolekciji ploča i snimaka bluza...
- Tačno je da posedujem
prilično dobru kolekciju. Jasno je i to da sam vrlo teško došao do
nje. Pomalo su krivci i oni ljudi koji nisu imali običaj da vraćaju
ploče. Ali, ako je to služilo u neku svrhu, onda sam ja više
zadovoljan nego ljut.
Bluz ploče sam, naravno, kupovao u Americi - prvo, zato što sam to voleo, a drugo, zato što su bile na rasprodaji (po devedesetak centi).
To je bila prava šansa za kolekciju, zar ne?
Bluz ploče sam, naravno, kupovao u Americi - prvo, zato što sam to voleo, a drugo, zato što su bile na rasprodaji (po devedesetak centi).
To je bila prava šansa za kolekciju, zar ne?
- A kad su 14 pitanju ti
tzv. "živi" snimci iz klubova?
- Slušaj, jedini pravi
doživljaj je direktan, "živi" kontakt. Međutim, to
nikako nije nešto poput evropskih koncerata. Ovde se radi o svirci
po klubovima. To je neposredan kontakt sa muzikom.
Činjenica da su ploče dosta ispeglane, nakićene... nameće nam zaključak da ono pravo što muzičar može, može samo uživo.
To je aktivan odnos između čoveka koji emituje i nas koji primamo.
Činjenica da su ploče dosta ispeglane, nakićene... nameće nam zaključak da ono pravo što muzičar može, može samo uživo.
To je aktivan odnos između čoveka koji emituje i nas koji primamo.
- U tom džez-bluzu su
bili i ti nekakvi pesnici bit generacije. U tome su i mnoge prošle i
sadašnje generacije. Očigledno je da se tu više ne radi samo o muzičkom izrazu...
- Vidiš, to je bluz po
boji a ne više po ritmu. Po ovom drugom, to je dosadna i jednolična
muzika, ali mu zato ta boja daje karakter nečeg jedinstvenog.
Ja znam da je Keruak voleo džez i bluz samo zato da bi se dodvorio crncima.
Suština je u ideji da ceo svet bude lep i jednak za sve. Mi takvih problema nismo imali, mislim na rasne predrasude. Muzika je dolazila sa neke druge strane.
Ponavljam, u pitanju je samo boja koja nas je nezadrživo uvlačila u sebe. To je i period kad je generacija striktno odvajala džez od bluza. Bluz je i danas za nas ostao protest protiv nečega.
Tu atmosferu, o kojoj sam pričao, pokušavam da prenesem i u TV seriju koju sad radim (radni naslov je "Euridika" - prim. D. S.)
Ja ne radim, prosto, rekonstrukciju te '63, kao što ni današnji bluz ne predstavlja dragocenost kao muzika ovog trenutka, već samo nosi tu boju.
Serija će, upravo, nositi taj lični moj bluz. To je doba kad smo mi (moja generacija) počeli da živimo, vodimo ljubav, pušimo prve cigarete...
Ja znam da je Keruak voleo džez i bluz samo zato da bi se dodvorio crncima.
Suština je u ideji da ceo svet bude lep i jednak za sve. Mi takvih problema nismo imali, mislim na rasne predrasude. Muzika je dolazila sa neke druge strane.
Ponavljam, u pitanju je samo boja koja nas je nezadrživo uvlačila u sebe. To je i period kad je generacija striktno odvajala džez od bluza. Bluz je i danas za nas ostao protest protiv nečega.
Tu atmosferu, o kojoj sam pričao, pokušavam da prenesem i u TV seriju koju sad radim (radni naslov je "Euridika" - prim. D. S.)
Ja ne radim, prosto, rekonstrukciju te '63, kao što ni današnji bluz ne predstavlja dragocenost kao muzika ovog trenutka, već samo nosi tu boju.
Serija će, upravo, nositi taj lični moj bluz. To je doba kad smo mi (moja generacija) počeli da živimo, vodimo ljubav, pušimo prve cigarete...
- Iz jedne takve
kompaktne, jedinstvene generacije ti si se odjednom našao u Americi
kao stranac, bolje reći kao Evropljanin. Ta "promena klime’
verovatno nije išla baš tako glatko...
- Bili smo drugovi do
daske iako sam ja bio stranac. Knjiga ("Ca. Blues" - prim.
D. S.) je jedna velika moja sloboda da žalim za nečim što
objektivno nije moje.
Šta sam ja znao o bitnicima ili o tom njihovom nekakvom životu? Opet, uzeo sam slobodu da pišem o tome i mislim da sam bio u pravu.
Upoznavanja su, u početku, bila vrlo kruta. Zbog mene je sve bilo nekako više intelektualno, kod njih je inače to mnogo jednostavnije.
Sam čin upoznavanja je pre neka vrsta prepoznavanja.
Ja sam se tako, vremenom, oslobađao "evropskog intelektualizma" i želje za nekim poređenjima.
Šta sam ja znao o bitnicima ili o tom njihovom nekakvom životu? Opet, uzeo sam slobodu da pišem o tome i mislim da sam bio u pravu.
Upoznavanja su, u početku, bila vrlo kruta. Zbog mene je sve bilo nekako više intelektualno, kod njih je inače to mnogo jednostavnije.
Sam čin upoznavanja je pre neka vrsta prepoznavanja.
Ja sam se tako, vremenom, oslobađao "evropskog intelektualizma" i želje za nekim poređenjima.
Veštačko održavanje mita
- Između ostalog, bio si
na "izvorištu" te bit generacije i njihovih pesnika. Neke
od njih si i lično upoznao, drugi više nisu među živima, treći
su u godinama... Opet, još uvek su na ceni ili se to samo nama
Evropljanima čini. Misliš li da tu ima i veštačkog produžavanja
njihovog "života"?
- Pametan čovek shvati da
je nešto prošlo i on ne nastoji da to veštački produžava.
Postoje izuzeci koji su mi bliski a išli su do kraja, recimo:
Keruak, Hendriks...
Ferlingeti se ne zavarava da je još uvek hit. On je izdavač, i vrlo rado će pomoći nekome ko je talentovan.
Mislim da je od svih njih Ginzberg prošao kroz neke najnapornije faze tog "veštačkog produženja". Jevrejin-intelektualac, pa bitnik, pa Zen-budista, pa... to je veštačko održavanje mita.
Obrnuti primeri su, recimo, Majls Dejvis ili Soni Rolins, a vrlo im je blizu i Brega (Goran Bregović prim D. S.) Postoje pauze, čovek radi u ciklusima.
Ferlingeti se ne zavarava da je još uvek hit. On je izdavač, i vrlo rado će pomoći nekome ko je talentovan.
Mislim da je od svih njih Ginzberg prošao kroz neke najnapornije faze tog "veštačkog produženja". Jevrejin-intelektualac, pa bitnik, pa Zen-budista, pa... to je veštačko održavanje mita.
Obrnuti primeri su, recimo, Majls Dejvis ili Soni Rolins, a vrlo im je blizu i Brega (Goran Bregović prim D. S.) Postoje pauze, čovek radi u ciklusima.
Za te pauze treba snage i
mnogo stvaralačkog dara.
Ja sam protiv tog "veštačkog života". Ako nešto traje, divna uspomena o bitnicima ili, šta ja znam... onda to treba da ostane neokrnjeno.
- Gde su, onda, "neki novi klinci" u tom sistemu?
Ja sam protiv tog "veštačkog života". Ako nešto traje, divna uspomena o bitnicima ili, šta ja znam... onda to treba da ostane neokrnjeno.
- Gde su, onda, "neki novi klinci" u tom sistemu?
- Nije velika razlika.
Opšti zaključak je da se nove stvari rade sa starom energijom.
Ideja "poroka", bitnika... je ideja slobode. Taj ciklus se
obnavlja sa novim klincima.
Motiv za to što sam sve nazvao bluzom je to što ne znam šta izrasta iz te generacije.
A ta generacija je u neku ruku i naša. Postoje opšta mesta koja povezuju generacije u svetskim razmerama.
Apsurdno je, taj utisak slobode ti je najpotrebniji kad si mlad, kad si najslobodniji. Kasnije, kad ostariš, ti se više ne boriš za nju.
"Novi" klinci su isti, samo mi tako kažemo jer žalimo što to više nismo. Oni nikako nisu novi!
Motiv za to što sam sve nazvao bluzom je to što ne znam šta izrasta iz te generacije.
A ta generacija je u neku ruku i naša. Postoje opšta mesta koja povezuju generacije u svetskim razmerama.
Apsurdno je, taj utisak slobode ti je najpotrebniji kad si mlad, kad si najslobodniji. Kasnije, kad ostariš, ti se više ne boriš za nju.
"Novi" klinci su isti, samo mi tako kažemo jer žalimo što to više nismo. Oni nikako nisu novi!
- Da se, još jednom,
vratimo na pesnike te bit generacije i da govorimo o oreolu mita koji
ih je pratio...
- Ta "bit generacija"
bila je najjača od svih dosadašnjih, bar kad se radi o mitu koji ih
je pratio. To je generacija koja je nosila mit i deo istorije sa
sobom.
Sve je slomila En Čarters (Ann Charters), jednim udarcem, napisavši knjigu o Keruaku. Ona je srušila mit! Čitaoci su bili zatečeni, nenaviknuti na nešto što je drugačije, što se nije poklapalo sa predstavom iz mita.
Sreo sam Šindolića, on ima neki svoj san o zajedničkom okupljanju ovih ljudi.
To je nemoguće!
Opet, sjajno je što on u to veruje. Ja sam mnogo čačkao i možda nije u redu da pričam o tome. Lepo je verovati.
To je, recimo, i kod mene slučaj. Voleo bih da više ništa ne saznam o Crnjanskom, ali me sada bombarduju raznoraznim novim momentima i... gde to vodi?
Jaka uspomena ne može da se meša sa racionalnošću.
Ne valja to što mnogo znaš o nekim sporednim stvarima, gubi se ono osnovno, stvaralačko.
Recimo, danas se muzika svodi na detalje kao što su instrumenti i njihove marke. Zaboravlja se na ono najvažnije, na muziku!
Sve je slomila En Čarters (Ann Charters), jednim udarcem, napisavši knjigu o Keruaku. Ona je srušila mit! Čitaoci su bili zatečeni, nenaviknuti na nešto što je drugačije, što se nije poklapalo sa predstavom iz mita.
Sreo sam Šindolića, on ima neki svoj san o zajedničkom okupljanju ovih ljudi.
To je nemoguće!
Opet, sjajno je što on u to veruje. Ja sam mnogo čačkao i možda nije u redu da pričam o tome. Lepo je verovati.
To je, recimo, i kod mene slučaj. Voleo bih da više ništa ne saznam o Crnjanskom, ali me sada bombarduju raznoraznim novim momentima i... gde to vodi?
Jaka uspomena ne može da se meša sa racionalnošću.
Ne valja to što mnogo znaš o nekim sporednim stvarima, gubi se ono osnovno, stvaralačko.
Recimo, danas se muzika svodi na detalje kao što su instrumenti i njihove marke. Zaboravlja se na ono najvažnije, na muziku!
Budućnost televizije
- Ali, ovo je novo vreme.
Između ostalog treba na nečemu svirati kad već govorimo o
muzici...
- Ma... ovo je sjajno
vreme. Ovo je sublimat! Vrlo značajno i za muziku i za literaturu
i... Više ne postoji samo jedan jezik - barokni.
Ja verujem da novi jezik literature kreće sa pojavom novih medija (radio i TV).
Ovo je zahvalan trenutak gde mora da se misli brzo i razumljivo.
Ja verujem da novi jezik literature kreće sa pojavom novih medija (radio i TV).
Ovo je zahvalan trenutak gde mora da se misli brzo i razumljivo.
- Govorili smo o nekoj
slobodi, uzmimo tebe kao konkretan primer. Kako se tvoja sloboda
uklapa u bračni život?
- Brak ne vezujem za
slobodu. Pitanje braka je pitanje sebičnosti. Tu je samo pitanje da
li si u stanju, da li nešto možeš da podeliš sa nekim.
- Nisi razumeo. Ne mislim
na slobodu kretanja, kontrolu ili...
- To je, opet, za mene
pitanje ciklusa. To je novi ciklus gde sad ne trošiš višak
energije. Trošiš je planski. Radi se mnogo organizovanije.
Tu je i taj apsurd da ti je sa godinama potrebno sve više slobode, a ti se sve manje boriš za nju. Prividno si organizovao život koji ti pruža onoliko slobode koliko ti je potrebno.
Tu je i taj apsurd da ti je sa godinama potrebno sve više slobode, a ti se sve manje boriš za nju. Prividno si organizovao život koji ti pruža onoliko slobode koliko ti je potrebno.
- To je, opet, nespojivo
sa tom nekom filozofijom i shvatanjem slobode kao najšire
kategorije...
- Ne bih više mogao da
zamislim Ferlingetija u farmericama kako sedi u kafeu "Toska" i piše
pesme na salvetama. On je izdavač, "ozbiljan starac".
Šta bi on radio sa onom količinom slobode za koju se Keruak borio kao lud?
Šta bi on radio sa onom količinom slobode za koju se Keruak borio kao lud?
- Da se vratimo u
sadašnjost. "Novo doba" izgleda nije ušlo među nas - bar
kad su u pitanju tvoje knjige. Da li su kriva stara merila i aršini
kojima ocenjuju kritičari ili...
- U pitanju je sistem
vrednovanja koji je dobar, ali neupotrebljiv. To ti je kao ono kad se
dva čoveka dovikuju s prozora i uporno neće da kupe telefon.
Meni ne smeta to što oni tvrdoglavo ostaju pri svojoj odluci.
Ja mislim da je čak i dobro što nema sistema za čitanje šifara. U pitanju su šifre.
"Metro", recimo, završava nultom stranom, odakle je trebalo da počne.
To je, zapravo, kanalisano mojim oduševljenjem pesmom "Coolsville" koju izvodi Riki Li Džons (Rickie Lee Jones).
Ta pesma je u slengu i kod nas bi mogla da prevede sa "Gradurina".
Dao sam note prijatelju i izvukli smo šifre. Kraj knjige je u tim šiframa. Prenešena je atmosfera.
Hteo bih da počnem jednu knjigu sa pesmom o Beogradu i ona bi imala baš tu atmosferu.
Meni ne smeta to što oni tvrdoglavo ostaju pri svojoj odluci.
Ja mislim da je čak i dobro što nema sistema za čitanje šifara. U pitanju su šifre.
"Metro", recimo, završava nultom stranom, odakle je trebalo da počne.
To je, zapravo, kanalisano mojim oduševljenjem pesmom "Coolsville" koju izvodi Riki Li Džons (Rickie Lee Jones).
Ta pesma je u slengu i kod nas bi mogla da prevede sa "Gradurina".
Dao sam note prijatelju i izvukli smo šifre. Kraj knjige je u tim šiframa. Prenešena je atmosfera.
Hteo bih da počnem jednu knjigu sa pesmom o Beogradu i ona bi imala baš tu atmosferu.
- To "novo doba"
bi trebalo da bude jedna od osnovnih karakteristika televizije.
Obzirom da si ti urednik u Zabavnoj redakciji TV Beograd mogao bi
nešto da kažeš i o budućnosti tog medija.
- Prava mogućnost moderne
TV je u "privatnim video-kućama" Ne verujem da je u bilo
kojoj mamutskoj kući moguće održati duh.
To postoji samo onde gde radi desetak ljudi.
Gde god je mnogo administrovanja nema pravog stvaralačkog duha.
Ta neka mogućnost je u video ekspanziji. To bi bila TV na licu mesta. Ovog trenutka je televizija bajata, ona kasni.
To postoji samo onde gde radi desetak ljudi.
Gde god je mnogo administrovanja nema pravog stvaralačkog duha.
Ta neka mogućnost je u video ekspanziji. To bi bila TV na licu mesta. Ovog trenutka je televizija bajata, ona kasni.
Razgovarao: Dragan Stošić, obrada: Yugopapir (Rock 83, jul 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
