Ako neko počne da se bavi muzikom u vreme kad je pank način muzičkog izražavanja njegove generacije, onda je on panker samo zato jer se tada počeo kreativno baviti time. Da sam počeo da se bavim muzikom u doba nekog drugog pravca, bio bih u početku, jasno, to. Jer u umetnost se ulazi preko onog što ti je trenutno najbliže, najrazumljivije i s čim najpre uspostavljaš komunikaciju
Dubrava je novo
zagrebačko naselje. U stvari, tačnije rečeno - Dubrava je od
prigradskog naselja nedavno postala deo Zagreba kao što su to i
Medveščak i Trešnjevka i Trnje. Pre tri godine kad bi se Dubrava
spomenula među fanatičnim fanovima roka i panka odmah je prva
asocijacija bila - "Prljavo Kazalište."
Jer, "Kazalište"
je grupa koja u Zagrebu s ponosom ističe da je počela da svira i stvara u Dubravi
i da je iz nje prvo tramvajem broj jedanaest osvojila Zagreb, a potom
pošla i u trijumfalni pohod kroz Jugoslaviju.
Već prvi nastupi 77.
godine na igrankama afirmisali su u Zagrebu petoricu tada
petnaestogodišnjaka, strasnih zaljubljenika u novu muziku i novi
pokret - pank.
Začas im je prišiven epitet prvih pankovaca u nas.
Od
tada pa do danas oni su se razvili u jednu od najboljih (ne samo
pank!) grupa u zemlji.
Porazgovarali smo o
"Prljavom kazalištu" s osobom najkompetentnijom
da nešto kaže - vođom grupe, autorom muzike, tekstova i stila kojim
sviraju Jasenkom Hourom.
U početku je to bio pank, a danas...
Jasenko ne deluje poput
zvezde.
Nevisok, krhak, smrknut, nepoverljiv, odeven nemarno,
pankerski. Trebalo je poprilično dugo "otvarati ga" da
pristane na ležeran razgovor.
- Ne znam previše o
panku - počeo sam.
- Nije ni važno.
- Mislim da jeste u
razgovoru s jednim pankerom.
- Nije.
Ja nisam panker.
- Tako tebe i "Kazalište"
zovu.
- Nema veze.
Nisam.
- Pa što si, onda?
- Ja sam muzičar.
Prvenstveno muzičar.
- Ali onaj koji svira
pank?
- Ne. Onaj koji svira sve
ono što voli. I što oseća.
- Možeš li to malo
objasniti?
- Ako neko počne da se
bavi muzikom u vreme kad je pank način muzičkog izražavanja njegove generacije, onda je on panker samo zato jer se tada počeo
kreativno baviti time.
Da sam počeo
da se bavim muzikom u doba nekog drugog pravca, bio bih u početku,
jasno, to.
Jer u umetnost se ulazi preko onog što ti je trenutno
najbliže, najrazumljivije i s čim najpre uspostavljaš komunikaciju.
- Znači li to da ti i
tvoja grupa ne svirate pank?
- Moja grupa i ja
sviramo. To je najvažnije. U početku je to bio pank. Danas posle
tri godine rada to je već nešto drugo. Bolje sviramo i to je muzika
koja pomalo prerasta pank.
- Što znači "bolje
svirate" ? Tehnički, misliš?
- I tehnički. I zrelije.
I muzički doteranije. Pre je to bilo pomalo muzički sirovo.
- Ali istinito. Da li je
to danas već pomalo lažno, komercijalizovano?
- I danas je istinito.
Samo je ova istina koju trenutno sviramo suptilnija, doteranija,
savršenija. No, ne i komercijalnija.
- Znači da ne zarađujete
s muzikom koju svirate?
- Ne prodajemo je, pa ni
ne zarađujemo. Nešto "love" zaradimo, ali kad bi odlučili
da od toga živimo, bojim se da bi brzo morali da pronađemo neki
unosniji posao.
- Ploče vam se baš ne
prodaju?
- Ploče nam se sasvim
zadovoljavajuće prodaju. No, mi ih ni nismo snimali da postanu
hitovi. Mi smo ih radili jer smo to želeli. I kupuju ih oni koji ih
žele.
- A turneje?
- Ne idemo preterano na
turneje. Pogotovo ne na komercijalne. Nastupamo samo na ozbiljno
koncipiranim rok koncertima.
- Posle vašeg prvog LP
počelo se o vama govoriti kao o veoma ozbiljnoj grupi s muzičkog i
fenomenološkog stanovišta. Bili ste čak i kandidati za nagradu
SKOJ-a. Prvi u istoriji rok muzike u ovim našim krajevima! Da li vam
je imponovalo to priznanje?
- Svakako. Radilo se o
muzičkoj i društvenoj afirmaciji roka kao fenomena. Posle toga se
ni na druge grupe nije više gledalo s visine i nije se ignorisao
njihov rad.
Mnogo očekujemo od nove ploče
- Mnogo vam je pomogao i
omladinski list "Polet".
- Pomogli smo jedni
drugima. Uzajamno. "Polet" je bio prvi naš list koji je
ozbiljno počeo da se bavi problematikom roka. Na planu jezika,
medija...
- Misliš li da je to sve
ozbiljno? I potrebno?
- Mislim. Mada ne bi
trebalo preterivati. To je generacijska muzika, štampa, literatura,
mediji...
Ona je nastala demistifikujući i ne bi sad trebalo
praviti od nje same mistifikaciju.
Mislim, svi smo se mi bavili
stvarima u kojima smo nešto pojašnjavali i ne bi valjalo da se iz
toga počnu rađati nerazumljive teorije koje će neko opet morati da
objašnjava.
- Ti si vrlo ozbiljan.
Koliko imaš godina i čime se još baviš?
- Devetnaest. Završio
sam srednju školu. Centar za kadrove u kulturi. Pišem poeziju i
nameravam da se upišem na fakultet. Koji? Još ne znam. Političke
nauke ili književnost. Nisam još siguran.
- A "Kazalište"?
Grupa ti se zove "Prljavo kazalište". Ima li to veze s
pravim pozorištem ?
- Nema. Ime smo dali tek
tako. Čitali smo strip "Alan Ford" i zatekli grupu TNT
kako se vrzma oko nekog pozorišta, odnosno kazališta. Pošto je to
kazalište bilo prljavo, pala nam je na pamat ideja da se upravo tako
i nazovemo. "Prljavo kazalište."
- Ideju vam je dao strip.
Ima li barem on veze (osim imena!) s muzikom koju svirate?
- Ni to. No, strip je kao
medij i kao umetnost svakako jedan od čestih načina izražavanja
ove, naše generacije.
- Što trenutno radite?
- Ništa. Odmaramo se.
- Od čega?
- Od posla.
- Kakvog?
- Snimanja.
- Tajna?
- Ne. Snimili smo svoj
novi LP.
- Tu? U Jugoslaviji?
- Ne. U Milanu. Bilo je
vrlo naporno.
- Jeste li bar
zadovoljni?
- Jesmo. Jako smo
zadovoljni. Mislimo da nam je to najbolji posao dosad.
- I šta očekujete od te
ploče?
- Mnogo. Očekujemo da se
svim našim prijateljima dopadne. Mislim da smo tom pločom puno,
puno napredovali.
Ostaje nam da preslušamo novu ploču "Prljavog kazališta" i da se sami uverimo u
ono što nam je Jasenko rekao.
I jasno, da poželimo Jasenku Houri,
Davorinu Bogoviću, Tihomiru Filešu, Ninu Hrasteku i Marijanu Brkiću
- "Prljavom kazalištu" - još mnogo dobrih ploča, koncerata
i turneja.
Razgovarao: T. Mujičić, obrada: Yugopapir (Strip zabavnik, avgust 1980.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
