Pesma Evrovizije 1986: Kako se Lejla Habul iz Tuzle družila sa pobednicom Sandrom Kim



Već na doručku sam se upoznala sa Sandrom Kim, svojom vršnjakinjom, za koju sam pretpostavljala da će pobijediti. Poslije smo nas dvije kupovale sokove i sladoled. Išli smo u kupovinu i na razgledanje bliže okoline. U gradu je bila gužva jer se održavalo takmičenje u biciklizmu. Taj dan smo bili veoma uzbuđeni jer se to veče trebao održati izbor za "Pesmu Evrovizije". Svi smo jedva čekali to veče 


Naša čitateljica, četrnaestogodišnja Lejla Habul iz Tuzle, bila je dobitnica nagrade izvučene u "Hitu meseca", koja ju je odvela na daleko putovanje u norveški grad Bergen na "Pesmu Evrovizije". Najlepši način da čujete kako joj je tamo bilo jeste da pročitate njen dnevnik, pisan tih dana. Pošto "Rock" ima u planu da dodeli još sličnih nagrada, možda ćete i vi uskoro biti potpisnik jednog ovakvog teksta.


1. maj



Još samo jedan dan očekivanja i moja radost će početi. Ovo nije običan 1. maj jer sada se ne radujem Prvom maju samo kao prazniku, već i zato što sutra putujem u Norvešku. 

Jako sam uzbuđena. 

Jesam li sve predvidjela? Šta ću sve ponijeti? Hoće li me svi ispratiti na aerodrom (tata, mama, brat) jer je brat iznenada dobio temperaturu? 

Šta ću obući? U Norveškoj je sigurno hladnije. Pravim spisak: obuća, odjeća, sitnice... 

Sve je pregledano. Tata i mama dijele savjete. Nisam sigurna da li ih baš pažljivo slušam. 

Ne smatram da se trebam spremati tako dugo. Uopšte se ne plašim nepredviđenih situacija. 

Do Beograda ću sa roditeljima, a tamo me čeka predstavnik "Rocka", književnik, novinar Vladislav Bajac

I šta ja još treba da mislim o kojekakvim situacijama? Moje misli najviše su usmjerene na 3. maj, na "Pesmu Evrovizije".

Tamo ću vidjeti i upoznati Doris, Zrinka i cijelu jugoslovensku ekipu i mnogo inostranih pjevača. 

Razmišljam i o predstavniku "Rocka" koji će se brinuti o meni. Da li je strog? Kako će se ponašati prema meni?


2. maj



Idemo svi za Beograd, bratu je mnogo bolje. Još par sati pa smo u Beogradu. U glavi mi se vrte misli: Šta ako me nitko ne dočeka u Beogradu? Ipak, imam kućni broj telefona mog pratioca, nazvat ćemo ga. 

A šta ako nije kod kuće? 

I tako cijelim putem... Međutim, kao da je znala o čemu razmišljam, mama me je umirila riječima: 

- Ako nas nitko ne dočeka, zvat ćemo telefonom, pa ako ni tu ne budemo imali sreće - idemo na aerodrom i tamo ćemo se sigurno vidjeti.

Stižemo u Beograd ranije nego što je predviđeno. Desetak minuta straha i neizvjesnosti, a onda radost - prilazi nam netko!

Odmah sam znala da je to Vlado, predstavnik "Rocka". 

Bila sam radosna, znala sam da nije ni strog, ni zvaničan. 

Dva-tri sata do polaska aviona proveli smo u šetnji po beogradskim ulicama. 

Fotografisali smo se ispred spomenika Knezu Mihailu, ispred Savezne skupštine, pred crkvom Svetoga Marka. 

Oko tri sata smo krenuli sa Vladom na aerodrom gdje sam se pozdravila sa roditeljima i bratom. 

U četiri sata smo već sjedeli u SAS-ovom avionu. Put u avionu je bio sasvim ugodan, bez ikakvih poteškoća. 

U Kopenhagenu smo promijenili avion, kao i u Oslu: u Bergenu na aerodromu smo bili dočekani i krenuli smo prema hotelu "Bergen Apartment". 

U tom hotelu su bile ekipe samo iz Belgije i Jugoslavije. 

U hotelu sam se već prvo veče upoznala sa cijelom našom ekipom: Doris Dragović, Zrinko Tutić, Milo Vasić, Mato Došen, Vesna Srećković, Branko Vlačić, Rikard Larma, Milan Mitrović (urednik TV-Zagreba), Boris Geržima (predstavnik Emona Globtura), Mario Boljuni (šef jugoslovenske delegacije), Jasmina Raić (Univerzijada), Nikica Kalođera, Zvezdana Popović, Gordana Vasiljević, Ivica Bobinec, Davor Štefanec... i svi su me odmah vrlo dobro prihvatili.

Od organizacije sam dobila i mali kofer sa prospektima Bergena.


3. maj



Već na doručku sam se upoznala sa Sandrom Kim, svojom vršnjakinjom, za koju sam pretpostavljala da će pobijediti. 

Poslije smo nas dvije kupovale sokove i sladoled.

Išli smo u kupovinu i na razgledanje bliže okoline. U gradu je bila gužva jer se održavalo takmičenje u biciklizmu. 

Taj dan smo bili veoma uzbuđeni jer se to veče trebao održati izbor za "Pesmu Evrovizije". 

Svi smo jedva čekali to veče. 

Oko devetnaest sati krenuli smo prema dvorani, gdje će se održati takmičenje. 

Bila sam veoma uzbuđena, ispred dvorane je bilo dosta ljudi, "Grieghalle" je stvarno divna dvorana.

Svidjela mi se i pozornica koja je u obliku glečera. Sjedila sam u trećem redu tako da mi je pogled bio dobar. 

Kada su svi učesnici završili počelo je glasanje. Još na samom početku glasanja bilo je očigledno da će Sandra Kim pobijediti.

Kasnije, pošto je Sandra opet otpjevala svoju pobjedničku pjesmu, bilo je slavlje u tu čast. Bila sam tužna što je Doris osvojila tek jedanaesto mjesto.



4. maj



Nedjelja. Prodavnice su zatvorene, ulice su puste u odnosu na jučerašnji dan. Predveče treba da otputuju Belgijanci.

U nedjelju smo išli na razgledanje grada, luke, brodova i još nekih znamenitosti. Tek tada sam vidjela da je Bergen zaista divno mjesto jer u subotu nisam imala toliko vremena za razgledanje. 

Oduševila me je i riblja pijaca na kojoj se prodavala najbolja riba. Mi smo svi od organizatora dobili po jednog lososa.

Šetala sam nekoliko sati po gradu a da se nisam umorila i da mi nije bilo dosadno. 

Kada sam se vratila u hotel tu je bilo dosta stanovnika Bergena, pogotovo djece i svi su čekali Sandru da izađe, tražili su od nje autograme i čestitali joj.

Pozdravila sam se sa Sandrom nekoliko puta i autobus je otišao na aerodrom. 

I to veče sam provela prijatno kao i prethodne večeri.


5. maj



Svi smo spremni da krenemo, koferi i torbe su već smješteni u autobusu, vladalo je dobro raspoloženje. 

Za nekoliko minuta naš autobus će krenuti na aerodrom. 

Putovanje za Jugoslaviju je proteklo bez većih problema. 

Bilo mi je žao što sam morala da odem iz tako lijepe zemlje u koju možda više nikada neću doći. 

U Beogradu, na aerodromu, su me po dogovoru čekali roditelji. Poslije šetnje beogradskim ulicama, pozdravili smo se sa Vladom i pošli prema željezničkoj stanici gdje smo čekali voz za Tuzlu. 

Dok sjedim u vozu i gledam kroz prozor, razmišljam o tome kako je prošlo moje najljepše putovanje u životu.

Napisala: Lejla Habul, obrada: Yugopapir (Rock, jun 1986.)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)