YU rock afera 1979: Da li je Bregovićeva "Sve će to, mila moja... " plagijat "Majevičkog nokturna"?

I susretnem ga jednom u sarajevskoj "Park" kafani. A on mrtav hladan kaže: "Ja sam te stihove čuo u Narodnom univerzitetu u Sarajevu kada ste ih govorili na jednoj poetskoj večeri i meni se to svidjelo." Ja ga gledam, pa kažem: Dobro, dušo moja, tebi se svidelo i ti uz’o, ali to je moje 

Decembar 1979: Pjesnik Drago Kuđić, autor "Majevičkog nokturna": 

- Goran Bregović je "strašno" pogrešio. Pa, da mi se bar izvinio. Da mi je rekao: Čika Drago, druže Drago, pišče izvini, našlo se to u mojoj pjesmi, pa, ja bih shvatio. 

Goran je meni rekao usred Beograda: 

"Baš mene briga za tvoje stihove u mojoj pjesmi." 

Ja ga gledam, 21. septembra uoči koncerta na Stadionu JNA, i pitam se: šta mu je? Ja mu kažem: 

Gorane, ja tražim milion dinara, dušo moja, za ta dva stiha koji se tri puta u tvojoj pjesmi vrte. Kao naslovno, kao uvodno i kao refren. 

Jer, Željko Bebek tri puta pjeva: "Sve će to, mila moja, prekriti snegovi..." 

Rekao sam: Gorane, bilo bi fino i pošteno od vas da mi date jedan deo. Ja sam tražio samo milion starih dinara. 

On kaže: "Sad ću poderati sto miliona, ovdje". 

To se desilo u holu hotela "Union" u Beogradu. Nije mi dao ni dinara. 

Dao pjesniku Branku Čučku sto hiljada i meni Čučak dao te pare, još u maju mjesecu. 

Gorana sam pre toga video u martu mesecu, dok ploča još nije izašla, dok je bila na obrezivanju u Londonu. 

On je meni tada rekao: 

"Drago Kuđiću, je l’ vama drago što vas ja pjevam?" 

Ja sam rekao: 

Drago mi je, jer ste vi veliki ansambl, vi ste momci od prave umetnosti, ali, deco, čika Drago je pjesnik. 

Do tada se uopšte nikada nismo vidjeli, niti čuli. Prvi koji mi je rekao da se moji stihovi nalaze na LP-ju "Bitanga i princeza" bio je dramaturg Dubravko Bibanović, kaže: 

"Traži te Goran, nešto ti je uzeo, posudio, i kaže da to hoće da obešteti." 

Ja kažem, pa, dobro bi bilo da se vidim sa Goranom. 

Odem mu kući, njega nema

I susretnem ga jednom u sarajevskoj "Park" kafani. A on mrtav hladan kaže: 

"Ja sam te stihove čuo u Narodnom univerzitetu u Sarajevu kada ste ih govorili na jednoj poetskoj večeri i meni se to svidjelo." 

Ja ga gledam, pa kažem:

Dobro, dušo moja, tebi se svidelo i ti uz’o, ali to je moje. 

Kaže: 

"Naći ćemo se 9. juna na koncertu, pa ću vam ja dati novac." (koncert 9. juna na stadionu "Koševo" nije nikada održan - op. aut.) 

Dao mi je i kartu. Ja tamo, kad nigde nikoga. Stadion neoduševljen zbog neodržanog koncerta, i ja se vratim kući. 

Vidim, Goran me izrađuje. 

Odem mu kući, njega nema. 

Ja sam u maju konačno dobio tih sto hiljada i dao Čučku za transfer deset hiljada. On ili će platiti taj milion, ili će biti na sudu. 

Kad mu god ja to ponovo pomenem, on kaže: "Baš me briga." 

Trebalo je da on tu bude galantan i da od sto miliona, koliko je zaradio na toj ploči, odvoji taj milion.

Ja sam tu pjesmu napisao 1968. godine i nazvao je "Majevički nokturno" i posvetio je jednoj djevojci sa Majevice.

Tada sam joj rekao:

Sve će to, mila moja, prekriti snegovi beli, i tebe i mene i život nam celi; samo će, mila moja, nebeski čista lica gledati nas sa visina, naša snežno bela Majevica.

I sve će opet biti tako lepo daćemo se životu oboje kao deca, slepo, slepo.

Treće se strofe ne sećam, jer ja svoje pesme ne znam napamet. A to je te curice pesmica, nije moja. Ona je meni to dala. Ja bih morao sad njoj da dugujem.

I Goran sada to uzima, novo za gotovo. Pa, to zaista nije uredno. To je jedna krađa. Između ostalog, mislim da mi je unakazio pesmu.

(Ven, decembar 1979.)

(Uz još neka reagovanja i izjave - smatramo temu zaključenom.)

Duško Trifunović: To je deplasirano

Mislim da Drago Kuđić nije pokraden i da je smiješno uopšte to tvrditi. Ako je tako, ja sada komotno mogu tužiti Slobodana Đurasovića što je napisao tekst "Dođi u pet do pet", jer ja u svojoj jednoj pjesmi imam "da moj brat ustaje u pet do pet".

Pa, to je zaista deplasirano.

Ili, ja sjedim sada ovdje, gledam kroz prozor i kažem: "Bura maglom nebo krije i u vrtlog snijeg mete", i svi skoče i kažu: "Držite lopova, pokrade pokojnog Puškina".

A ja sam zaista u to vrijeme tako to osjetio i doživio.

Što je sasvim obično.

(Ven, decembar 1979.)

Dario Džamonja: Istina o nastanku jedne pjesme

Potpuno je smiješna tvrdnja da je Goran Bregović početne stihove ove pjesme prepisao od pjesnika Drage Kuđića. Pođimo redom: "Sve će to..." je uzeto iz pisma koje je jedan mladić, tada (1975. godine) na odsluženju vojnog roka, uputio svojoj djevojci u Prnjavoru.

"ružmarin... šaš.....možemo da nađemo u "Botanici" dr Milana Tomića, vanrednog profesora Kruševačke gimnazije, objavljena 1909. godine kao posebno dopunjeno drugo izdanje, str. 36. i str. 52. 

"...snjegovi..." riječi preuzete iz jedne TV vremenske prognoze Kamenka Katića, emitovane decembra 1970. godine.

"...i dvije će pokisle ptice..." - saznali smo da su Goranu Bregoviću kao desetogodišnjem djetetu pobjegla sa tavana dva goluba arapanera, pa prema tome korijen ovih stihova možemo tražiti u tom nemilom događaju.

"Nijedna suza, nimalo volje... a moglo je bolje" je pouzdano školska uspomena Gorana Bregovića. Ono "nijedna suza" su riječi njegove profesorice koja se tako obraćala jednoj njegovoj školskoj drugarici koja je uvijek piakala kada bi dobila slabu ocjenu. "Nimalo volje" su takođe riječi profesorice latinskog, u gimnaziji, koja ih je upućivala momku koji je sjedio s Goranom u klupi.

"Moglo je bolje" je rečenica koju je Goran, u toku svog školovanja u gimnaziji često slušao od profesora matematike, nakon svakog svog odgovora.

"... a on je bio kopile i jad..." je karakterizacija jednog momka, od strane napuštene žene, na suđenju u Karlovcu 1973. godine, upućena na račun njenog bivšeg muža.

"Uzalud, uzalud, sve je protiv nas!" su stihovi koji se mogu nazvati proročkim s obzirom na razne mahinacije koje se u posljednje vrijeme pojavljuju u našoj štampi povodom ovog nemilog događaja.

Kao što vidite i sami, i ovaj put smo se trudili da vam pružimo najispravniji i jedini ispravan odgovor na pitanje koje ste nam uputili. Nadam se da ste zadovoljni.

Dario Džamonja ("Naši dani", 7. decembra 1979. godine)

Stefan Grubač: Malo talenta, malo blefa

... Bregović je, kao što se lepo vidi, dosta toga izbacio, naravno, da bi lakše komponovao, i ubacio dosta toga svoga - "ružmarin i šaš". Molim vas, ružmarin i šaš! Dovoljno za blef, dovoljno da bi se čovek potpisao. Dovoljno da bi se stvaralo svoje ime, mit o svestranom, mladom, sarajevskom umetniku.

Jer, ko je, u javnosti, taj anonimni pesnik za jednog Bregovića, pa taj pesnik nema svoje koncerte na stadionima, to što on radi ne vredi "ni po lule duvana", dok to svojim čarobnim prstima ne dodirne jedan Bregović...

...Bregović nije mogao, kada mu se već dopao stih, da pozove mladog pesnika, da mu kaže da želi njegov stih za svoju kompoziciju, da mu to plati, ili ne plati, nije važno, da na svojoj ploči napiše ime toga čoveka.

Ovo govori o sposobnosti jednog čoveka na drskost, za življenje "moćnika" sa imenom, novcem, i svojom štampom. I...

(RTV revija, 7. decembra 1979. godine)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate