Pages

Dvornik i Samardžić '71: Da li su junaci "Malog mista" i "Divljih svinja" u svađi sa Batom Živojinovićem?




Navodno da je Bata maltene Borisu oteo ulogu u filmu "Valter brani Sarajevo". Ne samo da to nisam čuo nego sam u posljednji tren saznao da i ja igram u tom filmu. Svađe su sigurno neminovne na tom poslu. Da, bilo je nekoliko puta da sam došao u sukob s Batom Živojinovićem, ali je to bilo čisto poslovne prirode, na sceni

Lipanj 1971: Crni Rok je gledao samo jednu epizodu "Našeg malog mista" pa ne može dati svoj sud o Roku Prču. Roko Prč je vidio samo dvije emisije "Divljih svinja" i jedva može nešto više reći o Crnom Roku. Koliko je istine o glasinama o napuklom prijateljstvu trojice naših vrhunskih glumaca - Borisa Dvornika, Ljubiše Samardžića i Bate Živojinovića?

Dva su ROKA postala miljenici TV-gledališta.

Popularnog "malomišćanina" Borisa Dvornika i u privatnom životu ne zovu drugačije već Roko. Glavni junak "Divljih svinja" Ljubiša Samardžić tek ubire kamate popularnosti ulogom Roka.

A za obojicu poznatih glumaca ti su likovi već prošlost, obavljen posao koji polako tone u zaborav.

Čime se ovog trenutka bave njih dvojica?

Borisa Dvornika sam zatekao u ribarskom mjestancu Pisku. Netaknuta uvalica s kućicama, koje su se poput priljepaka upile u stjenovito podnožje strmog planinskog masiva.

Na kraju mola Boris i prijatelj mu Miljenko Smoje strpljivo čekaju uz bačene tunje.

Ali gradele na raspaljenom žaru loze uzalud čekaju ponavljanje sreće od prije dva-tri dana. Supruge dvojice prijatelja kao da su to predvidjele, pa je miris prženog mesa počeo dražiti nosnice.



Zvat ću se Matan



Dobar objed raspoložio je zlosretne ribare. Boris puni vrč vinom, pa udarivši njime u stol, stavlja ga preda me:

- Šah - mat!

Uzima staru harmoniku, razvuče "Ribar plete ..." pa onda objašnjava:

- Kume, znaš ti da je ova harmonika historijska? Snimali su je i čut će se u filmu "U gori raste zelen bor".

U tom filmu svog prijatelja režisera Antuna Vrdoljaka Boris tumači glavnu ulogu. I po svemu sudeći, opet će oduševiti publiku.

- Neće li mu pri tom smetati sjena popularnosti njegovog Roka?

- Kao i svaka uloga, to traje neko vrijeme. Čim dođe nova uloga, to se zaboravi, normalno.

A nove uloge dolaze.

- Poslije filma "U gori raste zelen bor", gdje ću se zvati Dikan, dolazi jedna nova TV-serija. Zove se "Prosjaci i sinovi", a režirat će je Tonči Vrdoljak. To je Ivan Raos napisao. Interesantno je za mene u toj seriji što ću ja igrati dvije uloge. Igrat ću oca i sina. Oca od pedeset godina i sina od dvadeset pet, dvadeset šest godina. Trinaest nastavaka. Prva serija koja će se raditi u boji. Verstehst du? ... 

Pa da, već sam malo u toj ulozi. Dobio sam tekst prije par dana. Zvat ću se Matan. Matan-otac, Matan-sin. (Nekom drugom prilikom o tome zašto je Matana na kraju zaigrao Rade Šerbedžija - op. Y.)

I tako će Matan potisnuti jednog dana u zaborav oba Roka. 

- A što danas Roko misli o svom nasljedniku Roku?

- Pa gledao sam nekoliko nastavaka "Divljih svinja". Nešto smo Ljubiša i ja razgovarali, dok su se snimale "Divlje svinje", da ... ovaj ... možda nije zgodno da se i on zove Rok, jer ide serija na seriju ...

Ali, pokazalo se da ne smeta ništa ... A što se Ljubiše tiče, mislim da je dobar glumac. Mislim da je kao Rok u redu, dobar...

U njegovom glasu nije bio prizvuk oduševljenja.

- Pa ja sam ga u stvari gledao samo u prve dvije epizode, gdje je imao one akcione kadrove ... Kasnije će sigurno više doći do izražaja. On je stvarno dobar glumac.

Podsjetio sam ga na neke sukobe zbog filma "Valter brani Sarajevo", u kojem je trebao igrati uz Batu Živojinovića i Ljubišu Samardžića.

- Nema veze ... Bio je to jedan nesporazum između Bate i mene, a ne Ljubiše... E, nešto zbog "Valtera". Ja sam trebao igrati jednu ulogu, pa sam tražio da prije pročitam scenarij. Međutim, Šiba... Hajrudin Krvavac, režiser tog filma, mislio je da nije potrebno da se pročita ta uloga, već da je mogu uzeti na njegovo povjerenje. 

Ja volim Šibu kao režisera, a prije svega kao čovjeka.

Ali kad sam pročitao tu ulogu, vidio sam da je mala ... Ne samo mala nego i beznačajna.

I ja sam tu ulogu odbio iz tih razloga.

A onda sam poslije desetak dana dobio od ekipe jedan dosta uvredljiv telegram. 

Na moj račun i na račun Roka. Asocirali su nešto na "Dalmacija-vino", na one plakate koji su u ono vrijeme izlazili u svim gradovima. Tako je bilo i u Sarajevu. 

Oni su vidjeli te plakate i poslali telegram otprilike ovog sadržaja: da im je jasno zašto sam odbio ulogu, jer su im jasne moje umjetničke preokupacije kad mogu taj lik zamijeniti likom na plakatu "Dalmacija-vina" ... 

A kasnije se to prokomentiralo u Zagrebu kao svađa između mene i Bate Živojinovića, što nema nikakve osnove ... 

Zašto? Zato što Bata igra jednu od glavnih uloga, a da ja pretendiram na tu ulogu... da sam ja odbio ulogu Boška u "Valteru" zbog toga što je meni prije bila ponuđena glavna uloga u tom filmu. 

Tako se pisalo kroz novine. Međutim, to nije točno. Ja sam odbio ulogu, jer mi se nije sviđala. Nikakve veze s Batinom ulogom, niti sam ja bio u podjeli zajedno s Batom.

U ovih mojih četrdesetak filmova što sam ih snimio, a u kojima smo dosta igrali zajedno Bata i ja, nikad nije bilo ovakvih sudara. 

To je bio jedan nesporazum bez veze.

Dogovorili smo se da ćemo sutradan zajedno otići i iznenaditi Crnog Roka negdje kraj Trebinja, gdje snima u jednom talijanskom filmu. 

Roko-Boris je prilegao poslije objeda. Kad je odspavao, predomislio se:

- A što ću ja zapravo tamo? Nema to smisla ...


Talijanski sam znao samo iz trgovina



I tako sam bez Roka, krenuo u posjet drugom Roku.

Ljubišu Samardžića jedva sam pronašao u jednom planinskom selu dvadesetak kilometara od Trebinja. 

Zahvaljujući šminki, izgledao je sav preplanuo od sunca - odjeven u dronjke i tužnog izraza lica.

- Ne izgledam baš blistavo, je li? Tako mora biti, takva mi je uloga - dočekao me je.

Tekst govori talijanski, iako će ga kasnije neki drugi glumac sinhronizirati.

- Talijanski sam znao samo iz trgovina, iz Trsta. Dva puta iz Venecije, jer sam bio na venecijanskom festivalu. U Rimu sam bio na nekim premijerama a dva puta u Napulju. I sad učim napamet tekst, ali tako da prvo naučim značenje ...

Tako će profitirati: usput će naučiti jezik. 

Ali Samardžić je drugačije shvatio tu opasku.

- Pa neću baš profitirati. Honorar je prosječan, jugoslavenski. Takav je ugovor. Usluge daje "Košutnjak", pa glavnog glumca plaćaju u dinarima. Honorar je pet milijuna dinara.

- A koliko je iznosio u "Divljim svinjama"?

- Sigurno je manji od truda i vremena uloženog u taj posao ... Ali dobio sam otprilike toliko koliko ću dobiti za ovaj film.

Ambijent radnje filma - padovansko seoce s početka šesnaestog stoljeća - talijanske filmadžije pronašle su u našem planinskom zaseoku. 

Režiser je poznati talijanski kazališni redatelj Gianfranco de Bosio, koji tu ekranizira staru talijansku komediju "La Betia" Ruzzantea (Angelo Beolco 1502-1542). 

Samardžić navodno neodoljivo sliči Ruzzanteu, komediografu i glumcu, koji je pod tim imenom igrao glavno lice svojih komedija.

- Režiser je inzistirao na meni i to je postavio kao uvjet za snimanje ovog filma. Upoznali smo se bili svojevremeno na venecijanskom festivalu ...

Da, u štampi se pojavila mala polemika da li sam radi snimanja ovog filma pobjegao sa snimanja filma "Valter brani Sarajevo"... 

Ja povremeno odlazim na snimanje u Sarajevo i živo želim da taj film stigne na vrijeme u Pulu.

Kad smo se te večeri, vrativši se sa snimanja, pojavili u predvorju luksuznog dubrovačkog hotela "Excelsior", Ljubiša je svojom pojavom izazvao pažnju američkih turistkinja "u najboljim godinama". 

Kad mu je prišao direktor Rafo Rodin, očito su očekivale skandal. 

U svom je kostimu izgledao kao mladi prosjak.

- Da, bilo je nekih polemika oko sudjelovanja Borisa Dvornika u filmu "Valter brani Sarajevo", ali moje ime tu uopće ne figurira - priča Samardžić za večerom.

- Roka Prča gledao sam samo u jednoj emisiji, a Crnog Roka u tri emisije ... Roka Prča nisam više gledao, jer nisam imao vremena. U toj emisiji "Malog mista", koju sam gledao, najveći su zalogaj imali Karlo Bulić i Ivica Vidović.

- A što inače misli Rok o Roku?

- S velikim sam zadovoljstvom pročitao tekst. Mislim, Crni Rok mi se svidio strašno ...

- Pitam za Roka Prča ...

- A, o Borisu Dvorniku? Prije svega, za Borisa Dvornika je nekako vezan moj početak. Ne nekako, nego s mojim prvim pravim uspjehom. Mislim na film "Prekobrojna". Njega zaista smatram izuzetnim i kolegom i drugom.

Mi smo uistinu veliki prijatelji, časna riječ. To prijateljstvo, to drugarstvo, taj izvrstan kontakt u poslu pronosio se kroz filmove i definitivno potvrdio u "Neretvi".

- Zanimljivo, ti nisi gledao "Malo misto", a Boris ne gleda "Divlje svinje".

- Vjerojatno je čovjek zauzet pa ne gleda televiziju ... Neki dan pitao me je jedan beogradski novinar da li su tri jugoslavenska vrhunska glumca ...  tako ... U svađi. 

Mislio je na Dvornika, Batu Živojinovića i mene. 

Ja sam odgovorio da nisu. Otkud ta ideja? ... 

Navodno da je Bata maltene Borisu oteo ulogu u filmu "Valter brani Sarajevo". 

Ne samo da to nisam čuo nego sam u posljednji tren saznao da i ja igram u tom filmu ... 

Svađe su sigurno neminovne na tom poslu ... Da, bilo je nekoliko puta da sam došao u sukob s Batom Živojinovićem, ali je to bilo čisto poslovne prirode, na sceni... 

To je bilo jedno trvenje mišljenja, čisto glumačko. Ali te su svađe prolazne. A onda se od svega toga pravi magarac. Napuhavaju se stvari...

Razgovor smo prekinuli, jer su na TV-programu bile "Divlje svinje".

Samardžić i sam tek sada prvi put gleda svoju seriju u nastavcima.

S očitim uzbuđenjem prati zbivanja na ekranu.

- I što misli o svome Crnom Roku? 

- Što da kažem? Prvo, ovaj moj lik u prvih nekoliko epizoda nije imao mogućnosti da se potpuno razvije. On se razvija tek od pete emisije, od onog trenutka kad sazna da mu je brat uhapšen. 

Emisija se zatvara i sve se suzuje na njegovu ličnost, na ličnost Roka. 

Kasnije serija dobiva karakter epizoda, koje vuče samo jedno lice. 

A Šovagović je od prvog trenutka imao mogućnost da se razmahne. I Serdar također. Mislim da su oni te mogućnosti i maksimalno iskoristili, na zaista izvanredan način.

Pozvali su ga na telefon. 

Razgovarao je više od pola sata. Kad se vratio, rekao mi je:

- Znaš s kime sam razgovarao? Sa sinom Draganom. Pet mu je godina. Pitao me je što radim. Kad sam mu sve ispričao, upitao me: "Zašto sve to radiš?" Rekao sam mu: "Zbog tebe, sine". I to je tako. Ako sam nekad i počeo ne znajući zbog čega, sada to dobro znam.

Razgovarao: Ivan Kreutz, obrada: Yugopapir (Studio, VI 1971.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate