Ljubavni život jugoslovenske omladine: Kad bi samo saznao, tata bi me lansirao na Jupiter... (1973)

Bio sam sa drugim devojkama, ali samo fizički. To nije ništa. Ja volim Nadu. Ako je prevarim, ja joj kažem "bio sam s tom i tom", jer ne mogu da je slažem, ne mogu da je poljubim ako sve nije iskreno. To je tako, zato što je volim, a i ona primeti da "nešto nije u redu"

"Ako se devojka sama ne čuva ni vojska ne može da je sačuva; ako devojka pogreši niko ne može da ispravi. Devojke kvare muškarce."

To su upozorenja koja od svog strica najčešće sluša Nada Golubović, učenica trećeg razreda V Ekonomske škole na Kanarevom brdu u Beogradu.

Nada Golubović je, svojevrstan rekorder svoje škole: već četiri godine zna samo za jednu ljubav - sada 25-godišnjeg studenta Slobodana Jankovića.

To je bio razlog da s njima dvoje razgovaramo o moralu današnje omladine, kako ga oni vide i shvataju.

Za razgovor smo zamolili i njenu drugaricu iz školske klupe Zoricu Srećković.

Nema više romantike

- Kako biste najsažetije objasnili, šta stariji danas zameraju mladima?

- I moj stric i starije komšinke - sa osmehom Mona Lize, ali sa suknjom iznad kolena, objašnjava Nada Golubović - smatraju da je nemoralno ljubiti se na ulici, nositi kratke suknje ... uopšte, tvrde da naša omladina misli "da se jede sve što leti", da je nemoralna i da ništa ne vredi.

Nedavno sam čula i izreku:

"Bože, bože, teška su vremena, ne zna se ni ko je kome žena."

- A kakvo je mišljenje mladih o mladima?

- Čini mi se da su žene sa svojom oskudnom garderobom krive za postupke muškaraca - kaže Zorica, koja se bar ovom prilikom zadesila odevena u pantalonama. - Otuda i mnoga silovanja, a nema romantične ljubavi. Sada se "sve zna", i dodir ruke, na primer, nije više uzbudljiv doživljaj. Više ni devojke u svom društvu ne trpe "povučene" devojke.

- Za šta ste vi, Zorice?

- Lično volim romantiku, ali mislim da je više nema.

- Ima li bar povučenih devojaka?

- Pa ... ima.

- Ima: one koje su ružne! - dobacuje Slobodan.

- Razgovarate li sa nastavnicima u školi o moralu, o seksu?

- Ništa - kaže Nada. - Nastavnici samo drže predavanja iz svojih predmeta, ispituju nas koliko znamo, ocenjuju i savetuju: da ne pušimo, da ustupamo starijima mesta u autobusu, da pomažemo nemoćne.

- O čemu govorite za vreme časova razrednog starešine?

- O uspehu i neuspehu u školi.

- Kako se obaveštavate o seksu?

- Svako na osnovu svog iskustva.

- Zar mladi jedni drugima ne pričaju svoja iskustva?

- Ne verujem!

- Ostaju, dakle, knjige i štampa?

- Knjige o seksu ne čitam kao i mnogi drugi - priznaje Nada - a iz novina koliko može da se sazna.

- Kakva su shvatanja mladih o seksu?

- Među devojkama vlada uverenje da je dobro promeniti što više muškaraca - objašnjava Slobodan. - Norma je petnaest do dvadeset muškaraca za dva-tri meseca. Praktično: svaka dva-tri dana nova ljubav.

- Koliko devojaka otprilike tako živi?

- Gotovo sve devojke: 99 i 100 odsto tako rade, jer im se sviđa česta promena partnera.

- Zbog toga valjda stariji i govore da su mladi nemoralni?

- Ako je to uopšte nemoralno - odgovara Slobodan - onda su starije generacije bile još nemoralnije, jer su radile to isto, samo prikriveno.

- Otkud znate?

- Čujem od njih kad pričaju, a i iz knjiga.

Iskusne devojke lako navedu na greh

- Kada danas počinje seksualni život muškaraca?

- Obično u 15. godini - tvrdi Slobodan - mada je normalno da to bude u 17. Znate kako je: danas su devojke agresivnije, pa muškarčiće lako navedu na greh: Oduzmu im nevinost.

Nada i Zorica se smeju, i tvrde da to nije tačno.

Ali kada ih Slobodan podseća šta pod uticajem alkohola, muzike i atmosfere na žurevima rade iskusnije devojke s "nevinim" muškarcima, priznaju "da i toga ima".

- Iskusne devojke začas razdeviče muškarca - tvrdi Slobodan i dodaje da danas i devojčice od 13 godina znaju isto koliko i odrasle žene. - To nije normalno psihički, jer već u 18. godini "znaju sve" i dosađuju se, drogiraju, postaju degenerici.

- Ne verujem da i jedan odsto učenica o tome razgovara sa roditeljima - smatra Nada - jer roditelji ne znaju da se postave.

- Znate li kakve su sve posledice?

- Kod većine se javljaju depresije, jer ne znaju šta se dešava s njima, ili kako da u određenoj situaciji postupe. Naročito je teško devojkama. Znam učenice koje, iako u drugom stanju, nemaju kome da se povere. 

I po pet puta neke abortiraju i tako zdravstveno propadaju, postaju socijalni problemi. Razumete, takvim devojkama su obično upropašćeni jajnici, poremećeni hormoni, uplašene su, pa više ni muškarcima ne mogu da pruže ono što se od njih očekuje.

Te devojke su psihički nespremne za porodicu: same su, tako reći, deca, a po neka od njih ima i dete. Dospevaju u društvo džeparoša i postaju prostitutke. Znam dve, tri koje su same napustile školu, baš zato što su bile bez kontrole roditelja.

Došle su sa sela, pa bile ili samice, ili kod rođaka. Cigarete, alkohol, igranke ... izgubile su godinu, dve, roditelji prestali da im šalju novac, jer ne žele da se muče radi punoletnih devojaka koje ne uče.

Jednu smo viđali sa strancima po Beogradu, drugu kako i u dva sata noću stopira automobile, a treća radi kao "divlja kelnerica".

- Ima li među odraslim devojkama i seksualno neiskusnih?

- Ima, evo Zorica je nevina! - kaže Slobodan.

- Otkud vi to znate?

- Pa, sve se zna!

- Istina je! - kaže Zorica crveneći malo. - Znam dosta o seksu, ali me čudi kad trinaestogodišnja devojčica ode s mladićem u kafanu, puši, pije, a posle sa njim u krevet.

- Zar ne rekoste da je danas neobično za devojku vaših godina da bude nevina?

- Možda to i nije normalno, ali ja ne volim mladiće kojima je seks jedina preokupacija. Znam jednu koja stalno menja mladiće: te jedan ne zna da ljubi, te drugi ne zna nešto drugo. Jednog muškarca je ostavila samo zato što nosi jeftine cipele - od 300 dinara.

- Kako bi trebalo da izgleda mladić koji će se vama dopadati?

- Da bude iskren, pažljiv, pošten, da nije alkoholičar.

- Zar nema takvih?

- Sretala sam i takve, ali nisu mi se dopali: odmah traže seks, ako ne pristanem - oni odu.

- Koliko bi, inače, trebalo da prođe vremena od poznanstva do seksa?

- Nisam razmišljala, ne znam, valjda dok se ne zaljubim!

- Da li vi, Zorice, razgovarate s roditeljima o tim delikatnim pitanjima?

- Sa mamom da, ona je domaćica i za mene idealna žena: razume me u svakoj situaciju. Otac je magacioner, i s njim se teško sporazumevam.

Kad bi me, na primer, video u gradu s mladićem, ne bi me tukao, ali bismo se toliko prepirali da to ne mogu da vam objasnim. Znate šta on kaže:

"Ljubav i škola ne mogu zajedno." 

A to nije tačno. Šta bi uostalom bilo kada bi svaka devojka čekala da završi školu, pa da onda misli na seks, a tada ima već 19 ili 20 godina.

Kad pada kiša donese mi kišobran

- Je li vam otac zaveo "policijski čas"?

- Nije, ali ja se snalazim. Nekada mu kažem da idem kod drugarice, a nađem se s mladićem.

- Šta bi bilo kada biste mu rekli kuda zaista idete?

- Lansirao bi me na Jupiter! Ima običaj da kaže: "Znaš, mi muškarci smo malo pokvareni!"

- Šta bi u ovom slučaju trebalo da znači to "pokvareni"?

- To, da je cilj muškarca da seksualno uživa sa devojkom, pa da je ostavi.

- Znači li to, da devojke ne uživaju u takvom seksu?

- Ne to, ali nije važan samo seks. Mislim, ne tako naprečac.

- Malo pre rekoste da neke devojke isto tako naprečac osvajaju seksualno neiskusne muškarce?

- Pustite, molim vas, žene mogu da budu i pokvarenije od muškaraca! - pokušava da razjasni Nada. - Ako muškarac može da "folira" ženu da bi dobio seks, novac, ili da bi stigao u više sfere društva, žena može još više, prosto da zaludi muškarca, da od njega napravi kriminalca. 

A onda, da ga odbaci.

- Vi ste, Nado, četiri godine sa Slobodanom: kako izgleda takva ljubav?

- Nešto najlepše na svetu: po ceo dan smo zajedno, pomaže mi da nađem neku knjigu, donosi mi doručak u školu, kad zapalim cigaretu on mi ne da da pušim, brine se da mi ne bude hladno, tera me da jedem, da ne budem gladna, pita me kakvu sam ocenu dobila u školi ("zašto trojka? "). 

Dođe pred školu kad pada kiša da mi donese kišobran. 

Ponekad se i svađamo, ali obično su to sitnice, najčešće zato što zakasni na sastanak zbog posla.

- Šta o toj vašoj dugoj ljubavi misle vaše drugarice u školi?

- Nekima se to sviđa, drugima ne. Pričaju mi kako su ga videle s drugim devojkama.

- To, Slobodane, naravno, nije tačno? - pitamo.

- Jeste, tačno je. Bio sam sa drugim devojkama, ali samo fizički. To nije ništa. Ja volim Nadu. Ako je prevarim, ja joj kažem "bio sam s tom i tom", jer ne mogu da je slažem, ne mogu da je poljubim ako sve nije iskreno. To je tako, zato što je volim, a i ona primeti da "nešto nije u redu".

- I, kako vi, Nado, reagujete?

- Pa, to je prirodno!

Muškarcima se avanture tolerišu

- Da li biste vi njemu rekli kada biste nešto tako učinili s drugim muškarcem?

- Prvo, ja ga ne bih prevarila, a ako bih to i učinila - rekla bih mu.

- Zašto vi ne biste bili s drugim muškarcima, kada vam sam Slobodan priznaje da je bio sa drugim devojkama?

- Zato što to nije za ženu!

- Nije li to srednjevekovno shvatanje?

- Znate kako je meni baka rekla, a to nikada neću zaboraviti: 

"Dete moje, ako misliš da budeš nevaljala, onda budi kurva, a ako se udaš, onda budi dobra majka i žena!"

- Još mi nije sasvim jasno zašto takav način života nije i za ženu?

- Ne umem da objasnim - kaže Nada. - Drugačije se ipak gleda kada tako nešto učini žena.

- Mislim da je to greška što se muškarcima tolerišu avanture - dopunjuje Zorica - ali žena mora više da prašta u braku, jer je majka.

- Da li bi ti meni oprostio? - ozbiljno se Nada obraća Slobodanu.

- Bih! - i on ozbiljno odgovara. - Kada se neko voli, može i da oprosti.

- Kako objašnjavate potrebu za promenom partnera u seksu?

- Muškarac živi deset, petnaest godina s jednom ženom i to postane malo monotono. Vidi neku drugu zgodnu, i bude s njom. Žena treba da ga razume, važno je da ne rasturi zajednički život.

- Ali i ženi može biti dosadno kod kuće, samoj sa decom - brani Zorica ženska prava.

- Imam pred očima brak gde je muž stalno išao sa drugim ženama, njegova supruga je zbog toga pravila ljubomorne scene, ali ništa nije pomoglo, on se nije izmenio - objašnjava Nada. - Neću da ponovim njenu grešku.

Uostalom, ni ja Slobodanu ne garantujem da nikada neću biti sa drugim muškarcem, ali ako se to desi, onda ću mu reći.

Mene lično ne pogađaju njegovi čisto fizički odnosi sa drugim devojkama. Teško bi mi bilo kada bih primetila da nešto više i oseća prema nekoj drugoj.

- Fizička ljubav može da preraste i u kompletnu?

- Ali ja to ne mogu da sprečim! - kaže Nada, kao da smatra da je time iscrpljena ova tema razgovora.

- O čemu biste još želeli da govorite, što se tiče morala uopšte, a nismo pomenuli?

- Meni smeta to što se učenici iz imućnih porodica u školi izdvajaju, ne samo po bogatoj garderobi, već i po ponašanju - kaže Nada. - Odvajaju se od ostalih kao da sebe više cene, a da ne pominjem to što taksijem dolaze u školu, ili se na drugi način razmeću parama. 

U njihovom društvu, na primer, niko ne sme da nosi cipele jeftinije od 700, 800 dinara.

- Šta su njihovi roditelji?

- Ima ih iz svih socijalnih struktura: zanatlije, prevoznici ili intelektualci, ali njihova deca se gotovo identično ponašaju.

Otvorio bih ustanovu za pomoć ženama 

- A kada biste vi bili na njihovom mestu?

- Pa, i ja bih kupila cipele i od 1000 dinara, kada bi mi se dopale, a imala toliko para. Ne zbog toga što toliko koštaju, nego zato što mi se sviđaju. Ali ne bih išla taksijem samo zato da bi provocirala one koji nemaju para.

Naprotiv, pomagala bih siromašne.

- Bogami, ako većina nosi cipele od 200-300 dinara, ja nikada ne bih dala 1000 dinara! - kategorična je Zorica. - I ne bih išla taksijem.

- Šta mislite o učenicima koji taksijem dolaze u školu?

- Možda žele da na taj način budu zapaženi, da se o njima govori, nije važno šta! - smatra Zorica.

- Za novac može sve da se kupi, osim osećanje i karakter - ubeđena je Nada. - Mada mnogi imaju novac, manje su srećni, valjda zato što stalno žele da ga imaju još više i sve više.

- Možete li da zamislite sebe sa mnogo novca: šta biste tada radili?

- Kada bih imala mnogo, kao na primer Sofija Loren - mašta Nada - kupovala bih svima šta kome treba: slepima, bogaljima.

Volela bih da imam kola, ali ne po dvoja-troja, kao neke porodice.

Volela bih da imam svoju kuću, volela bih da otvorim ustanovu u kojoj bi svako mogao da se žali, a ja da svima mogu da pomognem: ako nekome treba lek iz inostranstva, ortopedska pomagala. 

Sofija ima venčanicu od sedamnaest miliona. Mislim da je to lepo, ali kad samo pomislim koliko ih nema ni hleba.

- A kada bih ja imala puno para - pokušava da zamišlja Zorica - uredila bih moderan stan, imala bih lepu garderobu, dobro bih se hranila i pomagala bih sestru, majku.

- Kada bih ja imao para - kaže na kraju Slobodan - živeo bih normalno, ne bih se mnogo mučio, ni mnogo radio. Ne bih imao kola, jer ih ne volim. Pomagao bih rođake, prijatelje.

- I otvorili biste ustanovu za pomoć - ženama?

- To, naročito!

Razgovarao: R. Biševac, obrada: Yugopapir (Eva i Adam, decembar 1973.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate