Dešavalo se da u selu počne dramska predstava a seljaci krenu da negoduju - oni to ne razumeju, i žele pesme i igre. Ne jednom posle samo 15 minuta glume, nastavljala sam da igram šotu. Danas u tim istim mestima, pred tom istom publikom, mi izvodimo i Molijera i Ostrovskog i mnoge albanske, jugoslovenske i svetske klasike. Eto, to smatram svojim uspehom, uspehom svojih kolega
"Mi plaćamo i danas posledice istorije. Svaki pojedinac se razvija prema razvitku društva i napretku okoline i zato svi mi na Kosovu moramo da žurimo. U tim ubrzanim koračajima umetnost ima veliku ulogu", smatra poznata dramska umetnica.
Potajna je želja svakog
glumca da jednog dana ponese zvanje prvaka i nosioca naslovnih uloga.
Melihat Ajeti se ta želja već davno ispunila: ona je dramska umetnica, prvakinja Pokrajinskog narodnog pozorišta iz Prištine,
nosilac mnogih glavnih i naslovnih uloga.
Ali, predstaviti samo tako ovu umetnicu nepotpuno je i gotovo nepravedno.
Ona je mnogo više od lika glumice - ona je deo svog rodnog Kosova, deo njegove duše i njegovih staza.
Ali, predstaviti samo tako ovu umetnicu nepotpuno je i gotovo nepravedno.
Ona je mnogo više od lika glumice - ona je deo svog rodnog Kosova, deo njegove duše i njegovih staza.
Ma o čemu se govorilo,
ona se vraća svom kraju i njegovim potrebama...
"Boli me što Kosovo ima samo jedno pozorište... Nedostaje nam pozorište za decu. Mi plaćamo danak istoriji, Kosovo mora žuriti napred... "
"Boli me što Kosovo ima samo jedno pozorište... Nedostaje nam pozorište za decu. Mi plaćamo danak istoriji, Kosovo mora žuriti napred... "
Ovog leta zasuli su je
aplauzi brojne i znalačke publike dubrovačke tvrđave Revelin i
splitskog Peristila.
Njena kreacija Šekspirove junakinje Ledi Magbet, kažu, bila je uzbudljiva i snažna. Ali šta se zbivalo s njom i u njoj ranije, dok nije stigla do Ledi Magbet?
Njena kreacija Šekspirove junakinje Ledi Magbet, kažu, bila je uzbudljiva i snažna. Ali šta se zbivalo s njom i u njoj ranije, dok nije stigla do Ledi Magbet?
Detinjstvo u igri
Bila sam leptirić.
Iako do tada nikad nisam gledala balet, a gde bih, televizije nije bilo, a na Kosovu ni baletske škole ni ansambla, ipak su se u meni spojili pokret i ritam i tako je moje detinjstvo proteklo u igri
Za devojčicu Melihat nije
bilo ni velikih uzora nii prethodnika.
Naprotiv, predrasude, obziri i shvatanja sredine, mogli su i nadvladati želje.
Ipak, nisu.
Naprotiv, predrasude, obziri i shvatanja sredine, mogli su i nadvladati želje.
Ipak, nisu.
- Jedno kratko vreme
igrala sam u ansamblu "Šota", a već 1952. godine došla u
pozorište. Tu sam dobila prve uloge i prve časove glume. Učitelji
su mi bili Slavoljub Stefanović Ravasi, Abdurahman Šalja i Muharem Ćena.
Oni su pomogli moj put do "Zulumćara".
Oni su pomogli moj put do "Zulumćara".
- Koliko li je snage i
smelosti nosila u sebi mlada Albanka Melihat kad je 1952. u 15.
godini zaigrala na sceni Eminu, glavnu žensku ulogu u
"Zulumćaru"?
- Imala sam sreću što
su mi roditelji starosedeoci u Prištini i uglavnom nisu imali ništa
protiv mog opredeljenja. Ali baba se ni danas nije pomirila s mojim
pozivom. U njenoj svesti još nema
razlike između teatra i cirkusa.
Ne treba joj mnogo napora
da se priseti početaka.
Ne samo svojih, već pozorišta na Kosovu. Albanska drama Pokrajinskog pozorišta, napori da približe scensku reč narodu, za Melihat su očigledno, deo sopstvenog života.
O tim pionirskim danima govori kao o borbi koju je neko morao vojevati i očigledno se oseća srećnom što je bila jedan od boraca.
Ne samo svojih, već pozorišta na Kosovu. Albanska drama Pokrajinskog pozorišta, napori da približe scensku reč narodu, za Melihat su očigledno, deo sopstvenog života.
O tim pionirskim danima govori kao o borbi koju je neko morao vojevati i očigledno se oseća srećnom što je bila jedan od boraca.
- Mi plaćamo i danas
posledice istorije. Svaki pojedinac
se razvija prema razvitku društva i napretku okoline i zato svi mi
na Kosovu moramo da žurimo. U tim ubrzanim koračajima umetnost
ima veliku ulogu.
Gorda, gotovo fanatična
u propagiranju umetnosti, sigurna u sebe, u svoje kolege i ono što
rade i znače za svoj narod, Melihat ne preskače one dane kad se
pozorišna reč probijala do najzabačenijeg albanskog sela, do
svesti i shvatanja ljudi, koji su do tada živeli samo sa svojim
uverenjima i tradicionalizmom.
Dug put do Molijera
- Pedesetih godina, pa i
kasnije, nas umetnike je napajao veliki entuzijazam i želja da dopremo do svakog coveka na Kosovu. Da nije tako, kako bi mogao da
se tumači odlazak glumaca isključivo kamionima u zabačena mesta.
Ponekad smo za ulaznice dobijali jaja, umesto novca. Dešavalo se da u selu počne dramska predstava a seljaci krenu da negoduju - oni to ne razumeju, i žele pesme i igre. Ne jednom posle samo 15 minuta glume, nastavljala sam da igram šotu.
Danas u tim istim mestima, pred tom istom publikom, mi izvodimo i Molijera i Ostrovskog i mnoge albanske, jugoslovenske i svetske klasike.
Eto, to smatram svojim uspehom, uspehom svojih kolega.
Publika danas nas razume, a mogu reći i više od toga - ona nas traži.
To su rezultati mog 25-godišnjeg rada.
Ponekad smo za ulaznice dobijali jaja, umesto novca. Dešavalo se da u selu počne dramska predstava a seljaci krenu da negoduju - oni to ne razumeju, i žele pesme i igre. Ne jednom posle samo 15 minuta glume, nastavljala sam da igram šotu.
Danas u tim istim mestima, pred tom istom publikom, mi izvodimo i Molijera i Ostrovskog i mnoge albanske, jugoslovenske i svetske klasike.
Eto, to smatram svojim uspehom, uspehom svojih kolega.
Publika danas nas razume, a mogu reći i više od toga - ona nas traži.
To su rezultati mog 25-godišnjeg rada.
Dok priča o ulozi
umetnika Melihat je duboko svesna značaja koji on ima i tog trenutka
postaje jasno: ona svoju delatnost nikad nije zamišljala kao prodor
u visine, kao zadovoljstvo samo za sebe.
Ona zna i oseća da se treba spustiti do svakog čoveka i probuditi mu svest.
Ona zna i oseća da se treba spustiti do svakog čoveka i probuditi mu svest.
- Otkud toliko snage u ovoj
ženi, toliko smelosti i volje?
- Ja sam svojim
poreklom gorštakinja. Potičem s planina, od gorske krvi i vazduha
i sve to nosim u sebi. Dostojanstvo i istrajnost su deo moje
ličnosti. Tako sam i vaspitana. Ja sam pozorište nosila u sebi, a
mnogi današnji, mlađi glumci, greše što sebe nose kroz teatar.
Osamdeset glavnih uloga
do danas odigrala je Melihat Ajeti.
Bila je Dezdemona i Margaret (u "Dami s kamelijama"), Ledi Magbet i Emina i ko zna s koliko se još likova poistovećivala i koliko sudbina prenosila publici.
Ipak, najveći broj predstava i najviše glumačkih trenutaka provela je s likom Erveheje.
Bila je Dezdemona i Margaret (u "Dami s kamelijama"), Ledi Magbet i Emina i ko zna s koliko se još likova poistovećivala i koliko sudbina prenosila publici.
Ipak, najveći broj predstava i najviše glumačkih trenutaka provela je s likom Erveheje.
- To je legendarna
ličnost. Muhamet Čami je napisao poemu (i režirao) a kolega Ahmed Čirazi adaptirao za scenu dramu o ličnosti Erveheje. To je poema ne
samo o ženi, već o surovosti prema njoj, ali i o humanizaciji
ljudske duše.
Moglo bi se reći da čitava drama govori o tri najlepša ljudska svojstva: o ljubavi, lepoti i vernosti.
Ta naša predstava je izvođena nebrojeno puta s velikim uspehom, a rekla bih i ogromnim značajem za našu sredinu.
Moglo bi se reći da čitava drama govori o tri najlepša ljudska svojstva: o ljubavi, lepoti i vernosti.
Ta naša predstava je izvođena nebrojeno puta s velikim uspehom, a rekla bih i ogromnim značajem za našu sredinu.
Antigona i ja - dve prave drugarice
Ne slaže se da postoji
kriza pozorišta, niti publike.
Ne veruje u jezičke barijere.
Umesto toga ona je uverena u moć scenskog jezika.
Duboko shvata ulogu i značaj umetnosti za razvoj društva, za razbijanje predrasuda i širenje vidika.
Za svoj rad, za istrajnost, dobila je mnoga društvena priznanja, a Decembarsku nagradu Kosova ponela je već u svojoj 26. godini.
Ne veruje u jezičke barijere.
Umesto toga ona je uverena u moć scenskog jezika.
Duboko shvata ulogu i značaj umetnosti za razvoj društva, za razbijanje predrasuda i širenje vidika.
Za svoj rad, za istrajnost, dobila je mnoga društvena priznanja, a Decembarsku nagradu Kosova ponela je već u svojoj 26. godini.
- Glumci nemaju radno
vreme, a vi u svojoj sredini niste imali ni utrte staze. Baš zato
nameće se pitanje da li vam je ostajalo vremena za sebe, za svoj
lični život?
- Udala sam se rano, u
16. godini. Imam kćerku Antigonu. Ona je student žurnalistike u
Prištini i već radi u Radio-stanici.
Nas dve smo prave drugarice i moram priznati da sam joj godinama više bila drug, nego klasična majka.
Mislim da je ona pravi čovek i da ima već jasan i pravilan životni put.
Nas dve smo prave drugarice i moram priznati da sam joj godinama više bila drug, nego klasična majka.
Mislim da je ona pravi čovek i da ima već jasan i pravilan životni put.
Melihat Ajeti, umetnica i
majka, s ljubavlju govori o svom radu, o lepotama rodnog Kosova i o
svojoj kćeri.
"Danas nas publika uvažava i poštuje, ali do tog uspeha put je bio težak i trnovit, a ja sam ga prošla bez ičije pomoći i nije mi žao".
"Danas nas publika uvažava i poštuje, ali do tog uspeha put je bio težak i trnovit, a ja sam ga prošla bez ičije pomoći i nije mi žao".
Spremna na napore,
odlučna da uspe, s tako širokim i jasnim pogledima na značaj
umetnosti, zar je čudno što je uspešno igrala mnoge glavne uloge.
Ulogu borca za razvoj svoje sredine ona svesno i istrajno već
godinama nosi - veličanstvenije od svih drugih, pisanih uloga.
