"Trebala bi mi mlađa žena, koja može raditi po kući", kaže čika Pero u šali, gledajući u Petru. "Šta kaže? - pita baba unuka Milana, koji do nje sedi. "Kaže, da mu je mlađa, da bolje radi." "Treba njemu oklagija", uzvrati, takođe u šali, baba Petra
Mart 1980: U selu Požarnici kod Tuzle žive Petra i Petar Trakilović, supružnici koji za sobom imaju 75 godina srećnog braka i kojima je u našoj akciji "Tražimo najduži bračni staž", u toku 1979. godine, pripala "šampionska" titula. Redakcija "Nade" poklonila im je i kolor televizor marke "Kerting", proizvod "Gorenja" iz Velenja.
Dobitnici glavne nagrade
u akciji "Tražimo bračni par s najdužim stažom", o
kojima smo pisali u toku 1979. godine, su Petar i Petra Trakilović,
iz sela Požarnice, kod Tuzle, koji u braku žive više od 75 godina.
Venčali su se u jesen 1904. godine, a tokom tako dugog bračnog
života svađe su bile retke, pa i kad je do njih dolazilo - bile su
kratke.
- Brak može opstati i
dugo trajati samo ako se supružnici međusobno vole i poštuju i ako
jedno drugom opraštaju - kaže čika Pero smejući se.
Sreli su se Petar i Petra
septembra 1904. godine na seoskom slavlju u selu Jeginov Lug, kod
Kalesije, odakle je Petra rodom.
Ljubav na prvi pogled završila se tako što je Petar "ukrao" svoju izabranicu i doveo je u Požarnicu.
Ljubav na prvi pogled završila se tako što je Petar "ukrao" svoju izabranicu i doveo je u Požarnicu.
Pritisnuti godinama,
stari supružnici žive skromno isključivo od zemlje, koju u ovim
godinama više ne mogu ni da obrađuju. Pomažu im sinovi i unuci
tako da imaju ono najnužnije.
Poklonu naše Redakcije
neobično su se obradovali.
Na malom slavlju u njihovom domu, kojem su, pored nekih članova mnogobrojne porodice Trakilovića, prisustvovali i predstavnici Redakcije "Nade", kao i stručnjaci prodavnice "Gorenja" iz Velenja u Tuzli, supružnicima Trakilović uručen je televizor u boji marke "Kerting", proizvod "Gojenja" iz Velenja.
Na malom slavlju u njihovom domu, kojem su, pored nekih članova mnogobrojne porodice Trakilovića, prisustvovali i predstavnici Redakcije "Nade", kao i stručnjaci prodavnice "Gorenja" iz Velenja u Tuzli, supružnicima Trakilović uručen je televizor u boji marke "Kerting", proizvod "Gojenja" iz Velenja.
- Neobično sam obradovan
ovom posetom i ovim darom, koji mi je draži od televizora - kaže
nazdravljajući čašicom domaće šljivke, koju sam proizvodi,
domaćin Petar Trakilović. - I najmanji poklon je velika stvar a kamo
li ovaj.
Istinu da kažem, do sada nisam mogao kupiti televizor, a
nisam ni nameravao da ga kupim.
Ali, moram da priznam da će nam sada dobro doći da nam brže prođe vreme, naročito kad su noći duge i dosadne.
Ali, moram da priznam da će nam sada dobro doći da nam brže prođe vreme, naročito kad su noći duge i dosadne.
Dugo je Petar Trakilović,
posle zdravice uz čašicu, pričao o dugom životu, o događajima i
ljudima.
Kaže:
Kaže:
- Kad bih se ponovo rodio,
volio bi da mi životni put bude ovakav - kaže on.
Petar je rođen 1885. a baba Petra je godinu dana starija i nisu ni sanjali da će doživeti "da im i djeca budu djedovi", jer su im četiri sina i kćer već ostareli.
Čak su im i unuci postali dedovi, što znači da imaju i "bele pčele".
Petar je rođen 1885. a baba Petra je godinu dana starija i nisu ni sanjali da će doživeti "da im i djeca budu djedovi", jer su im četiri sina i kćer već ostareli.
Čak su im i unuci postali dedovi, što znači da imaju i "bele pčele".
- Da li verujete da mi je
šesnaest unuka služilo vojsku, tačnije, šesnaesti se sad nalazi u
vojsci u Novom Sadu - kaže Petar s razumljivim ponosom.
Koliko imaju potomaka, to ni sami ne znaju, ali znaju da nije manje od sedamdeset.
Koliko imaju potomaka, to ni sami ne znaju, ali znaju da nije manje od sedamdeset.
Petar Trakilović rado
priča o mladosti i kaže da se bolje seća šta je bilo pre 80
godina nego juče.
Obišao je sveta "osam država - od Poljske do Albanije".
Nisu ozbiljnije bolovali, samo baba Petra u poslednje vreme slabije čuje i teže se kreće.
- Trebala bi mi mlađa
žena, koja može raditi po kući - kaže čika Pero u šali,
gledajući u Petru.
- Šta kaže? - pita baba
unuka Milana, koji do nje sedi.
- Kaže, da mu je mlađa,
da bolje radi.
- Treba njemu oklagija - uzvrati, takođe u šali, baba Petra.
I tako u kući
Trakilovića priči nikad kraja.
Domaćini nas pozvaše da opet dođemo i to "maksuz" a ne na brzinu. Kad smo se pozdravljali, čika Pero u kola stavi svakom gostu po litar rakije, po ovdašnjem običaju, kao izraz najvećeg poštovanja prema gostu.
Domaćini nas pozvaše da opet dođemo i to "maksuz" a ne na brzinu. Kad smo se pozdravljali, čika Pero u kola stavi svakom gostu po litar rakije, po ovdašnjem običaju, kao izraz najvećeg poštovanja prema gostu.
