Pages

Živojin Pavlović: Postoje silne tehnike koje imaju za cilj da otupe kritičku delatnost svesti (1968)




U čoveku postoji, još od primitivnih zajednica, težnja da se svest "prekrije", otupi, zataška itd. iluzijama. Za to postoje razni načini: alkohol, droge, neprestani, iscrpljujući rad, trans igre itd. itd. Postoje, dakle, silne tehnike koje imaju za cilj da otupe, onemoguće neprestanu kritičku delatnost svesti koja na sve što postoji stavlja znak pitanja

- Kako se najdramatičniji događaji u svetu (Vijetnam, studentski pokreti, rasizam itd.), kao i burni junski događaji u našoj zemlji, odražavaju na stvaraoce novog filma u smislu prisnijeg povezivanja filma sa konkretnom stvarnošću?

- Filmovi o tim događajima već postoje ili će biti uskoro snimljeni. I kod nas je na TV bio prikazan film "Daleko od Vijetnama", a poznato mi je da Godar i Leluš pripremaju filmove o studentskim demonstarcijama. 

Slični filmovi biće verovatno snimljeni i u Nemačkoj, Čehoslovačkoj (u Poljskoj sigurno ne) i u drugim zemljama.

Naša kinematografija u situaciji je da te događaje zabeleži pre svega dokumentarno.

Znam da su filmove o studentima snimili Mića Milošević i Dejan Đurković, student Akademije Dejan Karaklajić u saradnji sa docentom Dejanom Kosanovićem i Želimir Žilnik (za koga mislim da će napraviti najbolji film.)

Naravno, neće se ostati samo na tome, već će se ti događaji odraziti i u drugim filmovima.

Ja, naprimer, imam ideju da snimim jedan film u kome ću pokušati da uspostavim veze između naše revolucije i studentske eksplozije s početka juna. (Revoluciju shvatam kao eksploziju: biološku, psihološku, moralnu ...)

Pokušaću da pokažem kako je ono revolucionarno bilo zataškavano, umrtvljivano ... itd ... obmanama i iluzijama koje su se kod nas, dugi niz godina, pomno i strpljivo tkale.

- Poznato je da vi ne snimate ni filmove o dalekoj prošlosti, ni filmove o bliskoj budućnosti. Vaše interesovanje kao stvaraoca pre svega je vezano za konkretni trenutak življenja. Kakve je prirode to vaše interesovanje za konkretnu stvarnost.

- Ja kao stvaralac imam jedno svoje shvatanje života koje je prisutno i u mojim filmovima i u mojoj literaturi. Mislim da život karakteriše neprestani sukob između iluzija i stvarnosti. Postoji, na jednoj strani svest koja je jedna jedinstvena pojava u kosmosu, koja je svojstvena samo čoveku, koja je jedna gotovo karcinomska pojava ...

Na drugoj strani u čoveku postoji, još od primitivnih zajednica, težnja da se svest "prekrije", otupi, zataška itd. iluzijama. 

Za to postoje razni načini: alkohol, droge, neprestani, iscrpljujući rad, trans igre itd. itd. 

Postoje, dakle, silne tehnike koje imaju za cilj da otupe, onemoguće neprestanu kritičku delatnost svesti koja na sve što postoji stavlja znak pitanja.

Ja ne želim da to saznanje izrazim u nekakvom antičkom sižeu ili nekom sižeu iz neke naše daleke prošlosti ili u nekom sižeu o nekoj dalekoj planeti ...

Moj atar za obdelavanje je život, naš, sadašnji.

Naravno, taj život je imao svoju prošlost koja se neprestano odražava na njegovu sadašnjost.

Zato, kad kažem da se ja interesujem samo za sadašnji trenutak življenja onda je to delimično tačno. Moj sledeći film biće o 44-oj godini, a posle toga ću snimiti film o kome sam govorio, koji na izvestan način povezuje sadašnjost i prošlost.

- U kojoj meri će se junski događaji odraziti na stvaraoce u smislu promene odnosa prema "našoj društvenoj "stvarnosti"? Čini nam se, naime, da je s časnim izuzecima, taj odnos dosad bio u znatnoj meri apologetski.

- Mislim da je praktično nemoguće biti istovremeno i apologet i stvaralac. Tako da ako je i došlo do nekih "unutrašnjih promena" kod "stvaralaca" koji su se dosada bavili apologijom "naše društvene stvarnosti", mislim da ne zaslužuje nikakvu pažnju.

Doduše, moguće je da ima ljudi koji su iskreni apologeti, ali to podrazumeva jedan religiozni, fanatični sistem, a pošto mi nismo u srednjem veku o nekakvom eventualnom "preokretu u dušama apologeta" dalje zaista nema smisla govoriti.

Međutim, mislim da je jedno drugo interesantno pitanje sadržano u ovom pitanju.

A to je: na koji način su se događaji s početka juna odrazili na iskrene stvaraoce. 

Mislim da smo (uzimam slobodu da govorim u množini) bili pre svega iznenađeni.

Mislili smo da je današnja omladina apolitična i da je usvojila neke beskrupulozne principe (bogaćenja itd...)

Pokazalo se međutim da je ona izvanredno osetljiva na sve što se događa u našoj stvarnosti, da je osetljiva na varke, iluzije, obmane, samoobmane i izdaje te stvarnosti.

(iz neautorizovanog intervjua)

Obrada: Yugopapir (F 68, jul 1968.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate