Letnji saveti 1980: Kako preživeti period velikih vrućina? / Dobro se pripremite za more

Naročito je štetno i opasno izlagati se suncu od 11-15 časova - rekao nam je dr Radomir Jordanović, internist. - Do toplotnog udara i sunčanice, najčešće dolazi baš u to doba dana. Moglo bi se reći da nema čoveka kojem ovo nije poznato, ali većina svake godine pravi iste greške

Ne retko odmor i leto nam "iziđe na nos", jer smo se pretovarili prtljagom, jer nekoliko dana nismo mogli na plažu zbog opekotina koje smo zaradili prvog dana, jer je dete pokvarilo stomak ili nazeblo.
Pokušali smo da vam pomognemo da neke od tih neprijatnosti izbegnete.

Godišnje doba koje gotovo svi s nestrpljenjem očekujemo je, svakako, leto. 

Vreme kad školske brige prestaju, kad kolone ljudi željnih odmora kreću na zasluženi predah. 

To je, međutim, i period velikih vrućina koje nam, ako nismo pripremljeni, mogu da donesu i mnoge neprijatnosti.

Gužve na stanicama, aerodromima i na drumovima, svakako nećete moći da izbegnete, tu vam ne možemo pomoći. Ali, možete sami da odlučite s koliko kofera, torbi, kesa i kesica ćete se natovariti kad krenete. 

Pre nego što počnete da se pakujete, prisetite se prošle godine - odmor ste proveli lepo, a bar dve haljine i još poneku suknju ili bluzu niste ni izvadili iz prtljaga! 

Dogodilo se, istovremeno, da je dva dana padala kiša, i za to vreme su vaši mališani šljapkali po vodi u sandalama.

Da biste izbegli dijaloge u stilu: "sebi nosiš deset haljina, a deca i ja nemamo šta đa obučemo", bar tri-četiri dana pre polaska dobro razmislite i načinite spisak stvari koje ćete poneti.

Ako idete s mlađom decom, izostavite, na primer, posebnu haljinu za večernje izlaske - decu i tako nećete imati kome da ostavite.

Ali zato ponesite neku društvenu igru koju deca vole, da u kišnom danu ne dosađuju ni vama ni susedima.

Na plaži

Sigurno se sećate nezaboravnih scena s plaže: roditelji mole dete da uđe u vodu, ono se opire, a kad im dosadi ubeđivanje, na silu ga bućkaju, što ono, naravno, propraća vriskom.

Ili suprotno: mališan se brčka u plićaku, već su mu i usne pomodrele od hladnoće, ali ga iz vode ne mogu isterati nikakve molbe i nagovaranja, pa se opet sve završava na isti način, uz vrisku i "uživanje" prisutnih kupača.

Pokušajte da ne pravite istu grešku.

Deca vole vodu, a ako je se plaše, to je sigurno posledica nekog ranijeg lošeg iskustva.

Zato pustite da se igra na obali, neka propusti dan-dva kupanja, od toga neće biti veće štete. Dete će kasnije, samo, gledajući vas i drugu decu, poželeti da uđu u vodu. Ako ga prisiljavate, strah od vode može da ga prati kroz ceo život.

- Ako je temperatura vode 23-24 stepena - kaže Ljubomir Nestorović, lekar Dečje klinike u Beogradu - onda dete može u njoj da se brčka gotovo neograničeno. Duži boravak u hladnoj vodi, međutim, može da bude i veoma opasan, a smatra se, na primer, da voda od 18 stepeni nije za kupanje.

Dakle, ako je voda hladna, i odrasli bi valjalo da izbegavaju duže kupanje, a da biste dete izveli iz vode, nemojte se s njim ubeđivati. Morate imati u rezervi neku zajedničku igru koja će ga zabaviti i odvojiti od vode.

I, ne zaboravite, na plaži niste sami, tu su i drugi koji su došli da se odmore.

Po mišljenju lekara ulazak u vodu na gumenom dušeku trebalo bi zabraniti, naročito deci.

Dobrim plivačima nije potreban, a za loše i početnike je opasan, jer im pruža lažnu sigurnost. 

Osim toga, na dušeku je kupač pasivan, a najveća blagodet plivanja je baš u pokretanju svih delova tela. 

I, na kraju, sigurno mu neće poći za rukom da izbegne da se na sredini dušeka ne stvori "jezerce" u kojem će nepotrebno i neprijatno hladiti stomak ili leđa.

I sa sunčanjem često preterujemo, pa lekari s razlogom upozoravaju da i zdravim odraslim osobama preterano sunčanje može da šteti.

- Naročito je štetno i opasno izlagati se suncu od 11-15 časova - rekao nam je dr Radomir Jordanović, internist. - Do toplotnog udara i sunčanice, najčešće dolazi baš u to doba dana. Moglo bi se reći da nema čoveka kojem ovo nije poznato, ali većina svake godine pravi iste greške.

Pri sunčanju bi posebno morali da budu obazrivi hronični bolesnici i deca.

- Hronični bolesnici, koji duže uzimaju lekove, morali bi pre odlaska na odmor da se posavetuju s lekarom - upozorava dr Milica Popović, dermatovenerolog. - Jer, sunčanje, uz upotrebu nekih lekova, može izazvati alergije i ozbiljna i neprijatna zapaljenja kože.

Često je mišljenje da je kupanje posle povratka s plaže nepotrebno, naročito ako se letuje na moru. Smatra se, čak, da slana morska voda blagotvorno deluje, pa je ne treba spirati.

To je jedna od naših mnogih zabluda, rekla nam je Milica Popović. Po povratku s plaže, bilo da ste se kupali u moru reci ili bazenu, neophodno je kupanje mlakom vodom i sapunom. Samo tako ćemo izbeći razne infekcije česte u ovo doba godine.

Dugo smo i presvlačenje kupaćih kostima smatrali suvišnim, verujući da je to pomodarstvo.

Zatim su žene, na brojna upozoravanja ginekologa, prihvatile da je dobro presvući vlažan kostim.

Dečaci, ali i odrasli muškarci, međutim, imaju običaj da na odmoru provode gotovo ceo dan u kupaćim gaćicama.

- Vlažne, kao i suve tesno pripijene gaćice najčešće od sintetičkih tkanina, stvaraju veoma pogodne uslove za razvijanje raznih gljivičnih oboljenja i takvi pacijenti su u ovim mesecima česti posetioci naših ambulanti - kaže dr Milica Popović. - Osim toga, vlažne gaćice mogu da budu krivac i za zapaljenje bešike.

Šta jesti, šta piti

Alergije se leti mogu javiti i kao posledica promene načina ishrane i vode. Najčešće nisu opasne, ali ako orgnizam reaguje burno (s povišenom temperaturom, opštom slabošću, pa čak i otežanim disanjem) odmah potražite lekara.

- Ne bih savetovala lekove iz kućne apoteke - veli dr Milica Popović. - Jer, mnogo se češće srećemo s neprijatnim posledicama nekontrolisanog, nego neblagovremenog uzimanja lekova.

Leti, kad se namirnice brzo kvare i propadaju, na raspolaganju nam je obilje svežeg voća i povrća koje bi valjalo da bude osnovna hrana za vreme vrelih dana.

- Malom broju radnika koji su izloženi teškim fizičkim poslovima potrebna je i leti jaka hrana, svi ostali bi morali da se hrane sa što više svežeg voća i povrća, čorbama od povrća i svežeg mesa, sokovima - preporučuje dr Radomir Jordanović. - Tako će najbolje nadoknaditi veliki gubitak tečnosti i mineralnih soli, koje odlaze iz organizma znojenjem.

- Nagli gubitak tećnosti može da izazove veoma opasne poremećaje, naročito kod dece, posebno one mlađe od godinu dana - naglašava dr Ljubomir Nestorović. - Stoga s decom tog uzrasta i nije preporučljivo ići na odmor, ako ne mogu da se obezbede bar približni uslovi kao kod kuće.

Dugo putovanje, pregrejavanje organizma i nedovoljno pojenje može da izazove pravi šok u mladom orgnizmu.

A ako do poremećaja dođe, onda do dolaska kod najbližeg lekara, dete treba osloboditi viška odeće i često pojiti slabo zaslađenim čajem kojem je dodato nekoliko zrnaca soli ili malinovim sokom razblaženim mineralnom vodom.

Leti deci ne bi trebalo davati ni mleko koje nije uoči upotrebe još jedanput prokuvano, pogotovu ako nam pri ruci nije bio dobar hladnjak, jer su letnja trovanja hranom najčešće izazvana baš mlečnim ali i proizvodima od mesa.

Iz ovih ili onih razloga, mnogi od nas će i najvrelije letnje mesece provesti u gradu. Uostalom, leto kalendarski traje tri meseca, a godinji odmor, u najboljem slučaju, samo mesec dana.

Za one koji ostaju

Mnogi od saveta koje smo pomenuli, naročito o ishrani, pa i kupanju i sunčanju, koristiće i onima koji ostaju. Ima, međutim, još nekih sitnica koje mogu učiniti lakšim i ugodnijim život leti u gradu.

Prvo, ovo vreme bi valjalo da bude prilika za šetnje. 

Ako već ne idete na plažu, čim sunce malo "oslabi", krenite.

Ni tada decu ne pretopljavajte, i bebi će biti dovoljna končana majica ili pamučna bluzica, ako ste se već vi tako odenuli.

Ako ostajete u kući, ne pokušavajte sa primenom starih recepata sa zatvaranjem prozora, jer to ne važi za zgrade tankih, montažnih, zidova.

U njima je neophodno da obezbedite strujanje vazduha, inače će vam pretiti ozbiljna opasnost od toplotnog udara - opominju stručnjaci, naši sagovornici.

Čak i ako su vam prozori okrenuti prema sunčanoj strani, bolje je da ih ne zatvarate. Dovoljno će biti da spustite roletnu i na prozor okačite vlažan čaršav. Vazduh koji kroz njega ulazi u sobu biće vlažniji, hladniji, pa samim tim i ugodniji. Ovo je naročito važno ako imate bebu ili bolesnika.

Tekst: Z. Živanović, obrada:Yugopapir (Nada, jul 1980.)

Letnja nagradna igra 1980: Fla-Vor-Aid! 

Vrućine se lakše podnose uz kesicu Fla-Vor-Aida, dve litre vode
i samo 200 grama šećera...

Podržite Yugopapir: FB TW Donate