Za mene umetnost nije rekonstrukcija faktografskih podataka, podrazumevam da se time bavi istorija. To je samo jedno od mogućih viđenja događanja iz nekog vremena. Upravo tu je razlika između realnog života i filma. Hoću da kažem da je film iluzija života. On jeste blizak životu, ali ne mora da bude istinit
Zašto je film "Granica", o dešavanjima na jugoslovensko-mađarskoj granici, snimljen po scenariju starom deset godina? Kako je reditelj debitant zamijenio iskusnog Žiku Pavlovića na filmu u kojem se ubija, otima, siluje? Duh praške filmske škole, sarajevskog rokenrola i dobre glume...
Zoran Maširević,
reditelj, do prije četiri godine jedan od onih talentovanih praških
đaka, koji mnogo obećavaju, debitovao je u Puli filmom "Granica".
Prema ocjenama prisutnih u Puli - vrlo se zrelo ponio sa temom koja je
za "odraslog filmadžiju".
Jer, "Granica" je film kompleksne teme koji govori i o "dođošima" iz Bosne, i o domaćima u poslijeratnom periodu na mađarsko-jugoslovenskoj granici...
Jer, "Granica" je film kompleksne teme koji govori i o "dođošima" iz Bosne, i o domaćima u poslijeratnom periodu na mađarsko-jugoslovenskoj granici...
• Scenario za vaš film
"Granicu" napisao je Ferenc Deak. Ima li u tekstu
autobiografskih momenata?
- Ima, "Granica"
je delom njegova autobiografija, a značajan doprinos dao je i Žika
Pavlović, koji je trebao da režira ovaj film, ali je na kraju
odustao. Prekrajao sam tekst po nekim mojim zamislima pošto mi je
Deak dao apsolutnu slobodu u tome.
I onda se dogodilo da je moja verzija scenarija najbliža Deakovoj od pre deset godina. Tako se scenaristički krug zatvorio.
I onda se dogodilo da je moja verzija scenarija najbliža Deakovoj od pre deset godina. Tako se scenaristički krug zatvorio.
Priča iz bunkera
• Zašto je scenario
proveo u bunkeru deset godina?
- A šta vi mislite bi li
ovaj film ugledao svetlo dana da se pojavio tada? Jer, film vrlo
jasno daje presjek jednog surovog
vremena, kada se ubijalo, otimalo, pa, eto, i silovalo, i to sve pod
okriljem vlasti ili u ime vlasti.
Zato je morao da čeka neka slobodnija vremena.
Zato je morao da čeka neka slobodnija vremena.
• Kako ste kao mlad
čovjek prihvatili film sa temom koja vam nije, bar što se godina
tiče, pretjerano bliska?
- Za mene umetnost nije
rekonstrukcija faktografskih podataka, podrazumevam da se time bavi
istorija. To je samo jedno od mogućih viđenja događanja iz nekog
vremena. Upravo tu je razlika između realnog života i filma.
Hoću da kažem da je film iluzija života.
On jeste blizak životu, ali ne mora da bude istinit. Sa ovih polazišta sam krenuo kada sam se prihvatio da radim film o vremenu u kome nisam živeo i koje nisam preživeo, nego sam o njemu čitao i slušao.
Tražio sam neke svevremenske i univerzalne ljudske kategorije, koje sam hteo da preslikam na filmsku vrpcu.
Hoću da kažem da je film iluzija života.
On jeste blizak životu, ali ne mora da bude istinit. Sa ovih polazišta sam krenuo kada sam se prihvatio da radim film o vremenu u kome nisam živeo i koje nisam preživeo, nego sam o njemu čitao i slušao.
Tražio sam neke svevremenske i univerzalne ljudske kategorije, koje sam hteo da preslikam na filmsku vrpcu.
Odlični saradnici
• Muziku za film pisao
je Sarajlija Ivan Vrhunc. Kako ste došli u kontakt sa njim?
- Lako, imao sam najbolje
moguće preporuke i mada uopšte nisam poznavao čoveka, kompozitora
Vrhunca, ja sam znao muziku iz njegovih kratkih filmova. On je filmu
doneo malo sarajevske rokerske krvi.
A filmu, koji ima pretenzije da izazove emocije, nikada nije naodmet ta zdrava i opasno dobra sarajevska rokerska krv.
A filmu, koji ima pretenzije da izazove emocije, nikada nije naodmet ta zdrava i opasno dobra sarajevska rokerska krv.
• Montažer filma je
Igor Spasov, još jedan praški đak. Kako ste sarađivali na filmu?
- Montaža treba samo da
isprati film. Vrhunac montaže je shvatiti suštinu snimljenog
materijala. A moj montažer, kojeg poznajem još iz studenskih dana,
dobro je to shvatio. Uostalom, to i nije čudno znajući koliko se mi
dobro poznajemo i razumijemo.
• U vašem filmu
glumačka ekipa je savršeno odradila svoj dio posla. Kako ste je
birali?
- Imao sam punu slobodu
pri podjeli glumačkih uloga. Glumce sam izabrao vrlo brzo i lako,
zato što sam znao šta hoću i verovatno što se i njima dopalo to
što ja hoću.
• Je li Žika Pavlović
imao uticaj na vaš film?
- Imao je samim tim što
je bio saradnik na scenariju. Meni je velika obaveza bila da napravim
dobar film, jer sam ušao u posao posle njega. Sada mogu reći da sam
napravio svoj film.
Praška patetika
• Vjerovatno imate neke
uzore. Koji su?
- Meni su uzor svi oni
koji o filmu znaju više od mene. I ako hoćete, možda zvuči malo
prepotentno, nadam se da će ih svakog dana biti sve manje. Volim
američke filmove sedamdesetih godina, samim tim i njihove reditelje
Kopolu, Skorsiza...
Mada ima i mnogo drugih. Ja sam filmofil, čovek koji obožava film.
Mada ima i mnogo drugih. Ja sam filmofil, čovek koji obožava film.
• Vi ste režiju
završili u Pragu. Kakvog traga je ostavio Prag na vas?
- Mogu reći presudnog, jer
ja sam četiri najlepše godine svoga života proveo tamo. Taj period
iz današnje vizure mi prelazi u jednu patetičnu, nostalgičnu
uspomenu.
• Hoćete li uskoro
svraćati u Prag?
- Nisam tamo bio od svoje
diplomske promocije, jer sam se plašio da se tamo vratim bez pravog
razloga. Mislim da ću u skoroj budućnosti gostovati u Pragu sa
mojim filmom i to na istoj onoj akademiji gde sam studirao.
To me neizmerno raduje i daje mi veliki podstrek.
To me neizmerno raduje i daje mi veliki podstrek.
• Stručnjaci za film
kažu da iz svakog trećeg kadra vašeg filma "viri" praška
škola. Da li i vi mislite to?
- Ja baš ne mislim da se
ovaj film oslanja na tradiciju praške škole. Ali ne vidim u tome
ništa loše. Verovatno se oslanja na mene, što je mnogo važnije, a
ja sam njihov đak.
I, eto, to je opet jedan krug.
I, eto, to je opet jedan krug.
• Kako se osjećate
poslije uspješnog debija?
- Odlično. Mnogo bolje
nego kada sam bio u situaciji da sa mojim dokumentarnim filmovima
učestvujem na festivalima kratkog metra.
• Kako ste ispunili
vrijeme od kraja studija do vašeg fimskog prevenca?
- Radio sam nekoliko
kratkih filmova, a i kao slobodnjak na Televiziji Novi Sad. Tamo sam
snimio više od 150 raznih programa, emisija, nadajući se da ću
doći u situaciju da radim igrani film.
• Karijera filmskog
reditelja je pred vama. Šta mislite o šansama koje imaju mladi
reditelji u Jugoslaviji?
- Probio sam za
jugoslovenske prilike granicu snova: da prije tridesete godine života
"udarim" prvu klapu igranog filma. Sada već imam trideset
godina, a to u nekakvim svetskim relacijama uopšte nije prva
autorska mladost.
U posljednjih deset godina u Jugoslaviji su se promenila vremena, mislim na film.
Mladi reditelji imaju više šansi za rad. Evo, i u Puli ove godine ima dosta reditelja debitanata koji su mladi i koji obećavaju...
U posljednjih deset godina u Jugoslaviji su se promenila vremena, mislim na film.
Mladi reditelji imaju više šansi za rad. Evo, i u Puli ove godine ima dosta reditelja debitanata koji su mladi i koji obećavaju...