Zoran Filipović (Zvezda) i Slavko Kovačić (Zagreb): O čemu su raspravljali najuspešniji YU golgeteri

Čuj, stari, za mene je potpuno normalno što se sada u nas gotovo više golova postiže glavom nego nogama. Protivnički šesnaesterac je "prenaseljen", a vazduh je slobodan. Lakše se kroz kazneni prostor vinuti nego protrčati. Često nemaš prostora da pošteno zamahneš nogom, a kad skočiš više od ostalih, glavom možeš da "trgneš" kako hoćeš

Jul 1977: Dijalog dvojice najuspešnijih golgetera Zorana Filipovića i Slavka Kovačića - o golovima, "flasterima", profilu i sudbini strelaca...

- Za nas niko ne može reći da fudbal ne igramo glavom - obratio se centarfor Crvene zvezde Zoran Filipović vođi navale Zagreba Slavku Kovačiću. - Jer, najbolji smo strelci, a većinu golova postižemo - glavom. Ti naročito!

Dvojica vrsnih golgetera sreli su se na prijemu koji je priređen za učesnike i goste nedavne revije "Šampion protiv svih" u Trofejnoj dvorani Crvene zvezde i, kao što se moglo očekivati, odmah poveli razgovor o goloviima, golgeterskim iskušenjima i radostima.

- Znaš kako je - prihvatio je Kovačič. - Krila Zagreba su naučena da centriraju i moje je da glavom "sečem" te centar-šuteve. A i Rukljač je majstor da u pravom trenutku ubaci loptu na pravo mesto ...

- Mene "kljukaju" Pižon (Vladimir Petrović) i Bogićević - nastavio je Filipović. - Njihove lopte su tačne kao da su vođene radarom. A dobro centrira i Jelikić, povremeno i Šestić ...

- Tebi je lakše nego meni - na to će Kovačić. - Imaš bolje saigrače, više prilika ...

- Jeste, lakše mi je - složio se Filipović. - Ali, zato su tvoji golovi - vredniji! U navali Zvezde svi daju golove - Savić, Šestić, Sušić, Stamenković ... Ako ja zatajim - neće oni. A ti si, ako se izuzme Rukljač, rekao bih - usamljeni strelac. Zbog togi tvoji golovi imaju veću "specifičnu težinu", znatno su vredniji za ekipu, jer joj, po pravilu, donose bodove.

Dobri skakači - profitiraju

Pretila je opasnost da ovaj neobično zanimljivi razgovor dvojice najuspešnijih golgetera u upravo završenom prvenstvu (Filipović 21, Kovačić 20 pogodaka) "rasplinu" svojim upadicama zvanice na pomenutom prijemu, pa smo Kovačića i Filipovića "povukli" u "nenaseljeni" ugao Trofejne dvorane Crvene zvezde, gde su za znatiželjnike bili manje upadljivi. 

Srećom, time ih nismo "presekli" u započetom dijalogu.

- Čuj, stari, za mene je potpuno normalno što se sada u nas gotovo više golova postiže glavom nego nogama - nastavio je Kovačić. - Protivnički šesnaesterac je "prenaseljen", a vazduh je slobodan. Lakše se kroz kazneni prostor vinuti nego protrčati. Često nemaš prostora da pošteno zamahneš nogom, a kad skočiš više od ostalih, glavom možeš da "trgneš" kako hoćeš.

- Da, da, sistem igre uslovljava profil stielca - dopunio ga je Filipović. - Kad se protivnik "zabunkeriše", lakše mu je dati gol posle akcije preko krila koje se, normalno, završavaju centar-šutevima, nego kroz sredinu. Zato dobri skakači - profitiraju!

- Znači li to da će budući golgeteri - uključili smo se u ovaj spontani razgovor - morati da još bolje (više) skaču, da još jače i spretnije šutiraju glavom... da dolazi vreme, da ih tako nazovemo, za golgetere-letače?

- Moraće i više da skaču, ali i da budu brži i snažniji - odgovorio je Filipović. - Fizička pripremljenost je sve važnija ...

- Ali, neće se izgubiti ni oni koji nisu gorostasno građeni, koji su osrednjeg rasta i golove postižu uglavnom nogom - dopunio je Kovačić. - Samo, moraće da budu još hitriji i eksplozivniji. Za hitre će uvek biti mesta. Jer, brzina je sve više odrednica ...

Teže sa "flasterima" nego sa golmanima

- Meni je, čini mi se, teže da se oslobodim direktnog čuvara, "flastera", nego da savladam golmana - Filipović je vratio razgovor na (uvek aktuelne) protivničke odbrane. - "Flaster" juri samo mene, a golman mora da prati i druge napadače ...

- A ja sam mislio da ti nemaš tih problema, ili bar ne koliko ja - iznenadio se Kovačić. - Računam u Zvezdinoj navali su svi opasni i protivnici o svima moraju da vode računa, pa striktno malo koga mogu da čuvaju ...

- Vraga, uvek "flasterišu" Saviće i mene. Samo, mi se ne damo. Manevrišemo, manevrišemo - dok ne izmanevrišemo.

- Ja sam uvek držao da je - uz to što si kompletniji igrač, a što se vidi i po tome što otprilike polovinu golova daješ nogama, posle begova, a polovinu glavom - to tvoja velika prednost. Inače, i kod mene je slično. Kad se oslobodim čuvara - to je već pola gola - kaže Kovačić.

- A zašto ti, Slavko, češće ne šutiraš nogom - upitao je Filipović. - Imaš jak i izrađen udarac .,.

- Pa, šutiram i nogama, naročito desnom. Samo, ja sam relativno kasno dospeo na veliku scenu, nisam prošao, u godinama kad je to bilo najvažnije, kroz pravu fudbalsku školu, nisam dovoljno "slomljen", što se kaže, i ostao sam malo krut.

A, priznaćeš, golovi glavom su - najefektniji! Kad zaplivaš na "kratak" centaršut i zakucaš loptu u sam ugao... Uživanje i za tebe i za gledaoce!

Najefektnije - " makazama " i glavom

- Ja smatram da su od golova glavom efektniji samo oni postignuti "makazicama" - lice Zorana Filipovića se ozarilo. - U ovom prvenstvu sam ih postigao dva-tri. Golovi i po!

- Moj sadašnji trener Dražen Jerković bio je nenadmašan u "makazicama" - nadovezao je Kovačić. - Sećam se kad sam ga kao dečak gledao na televiziji. "Škare" su mu bile savršene, a i po svemu ostalom je bio pravi centarfor, za ugled. Mislim da bi idealan centarfor uz spretnost Gerda Milera morao da ima i veštinu šutiranja preko glave Dražena Jerkovića ...

- ... I skok Vojina Lazarevića! - Filipović je dopunio Kovačića. - Izvini, ti izvanredno skačeš, ali Lazarević je skakao još bolje. I umeo je nekako da se zadrži u vazduhu dok ne "snimi" raspored protivničkih igrača...

- Vi ste trenutno najuspešniji golgeteri u nas - prekinuli smo ih za trenutak - a na evropskoj rang-listi se niste ni približili najefikasnijima. Zašto?

- U drugim evropskim zemljama je jednostavno - više golova! - prvi je pokušao da objasni Filipović. Kod nas se igra slično kao u Italiji, uglavnom zatvoreno, defanzivno. Odbranu smo usavršili više nego napad. Odmaklo se u taktici...

- Da, kod nas uglavnom caruje defanziva, mada ima i klubova koji igraju ofanzivno - složio se Kovačić. - Malo je golova, to je činjenica. Ali, dosta je toga i do nas strelaca: procenat realizovanih šansi nije nam baš zavidan! Da smo, recimo, ti i ja iskoristili sve prilike za golove koje smo imali, sigurno bismo bili među vodećim golgeterima u Evropi, ako ne i najuspešniji.

Zar selektori ne vole golgetere?

- To stoji - rekao je Filipović. Ali, čini mi se da se kod nas strelci ne cene koliko bi trebalo. Eto, u reprezentaciju najteže ulaze baš - golgeteri. Nije se teško podsetiti: vrsni strelci Nadoveza, Lazarević i Santrač odigrali su samo po nekoliko utakmica u najboljem državnom timu. Priča se ponavlja sa mnom i tobom, Savićem, Žungulom, Buzom ...

Sada se traže igrači koji mogu da igraju i u "manevru" i da budu golgeteri. To je moda takozvanog totalnog fudbala...

- Jeste, selektori se teško odlučuju za klasične špic-igrače - kratak je bio Kovačić. - U prednosti su "polušpicevi" - "polumanevristi". Nisam ubeđen da je to najcelishodnije...

- Ljubitelji fudbala sve češće ističu: pravih golgetera je sve manje - podstičemo razgovor, pošto nam se čini da su sagovornici iscrpli "svoje" teme. - Treneri ne umeju da ih naprave ili se, jednostavno, ne "rađaju"?

- Golgeteri se rađaju ili ne rađaju - Kovačić i Filipović su uglas ponovili poznatu tezu. - Treneri mogu samo da pospeše razvoj golgetera, da ukažu na dobre i loše strane, ali ne i da ih - stvore. Davanje golova se teško može naučiti...

Najdraži golovi - iz inata

- Odbrane, a posebno "flasteri" su sve bezobzirniji, zar ne?

- Najteže je protiv timova koji u odbrani imaju korpulentne igrače, kao Sloboda i Partizan - rekao je Kovačić. - Od "flastera" mi nikako ne leže Jurčić (Vojvodina) i vaš Branko Radović.

- A meni je "slabost" Ante Rajković iz Sarajeva - poverio se i Filipović. - Protiv oštrih je uvek teško, a protiv preoštrih - gotovo nemoguće. A kad se uspe - to su najdraži golovi.

- Ja sam najsrećniji kada zatresem mrežu mog bivšeg tima, Dinama, čija odbrana, inače, igra veoma korektno - otkrio je Kovačić. - Valjda, zbog svima nam svojstvenog - inata.

- Meni najveće zadovoljstvo pričinjavaju golovi koje dam Partizanu i Hajduku - na to je rekao Filipović. - Ti se ne zaboravljaju ...

Zvanice su počele da se razilaze sa prijema. 

Slavko Kovačić je morao na voz za Zagreb. Dvojica golgetera su se srdačno pozdravili.

- Pošto si mi u ovom prvenstvu preoteo titulu prvog strelca, a ja ću verovatno uskoro u vojsku, želim ti da i dogodine budeš najuspešniji golgeter - rekao je na rastanku Kovačić.

- Pozlatile ti se ove reči kao i golovi - uzvratio je Filipović. - Trudiću se da sačuvam titulu do tvog povratka iz armije. A onda ću ti je - predati. Doviđenja i srećno.

- Hvala i do viđenja ...

Hvala obojici.

Zabeležio: Dušan Čolović, obrada: Yugopapir (Tempo, jul 1977.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate