Stidljiva niška gimnazijalka pita Igora Gala: "Imaš li jedan autogram za mene?" On ima. Potpisuje se. Ožalošćena gimnazijalka ne može da pročita ime i moli ga da se potpiše i štampanim slovima
"Umetnost narodu, narod
umetnicima"
Dragan Nikolić, filmski i
pozorišni glumac
Svojevremeno je jedan
filmski kritičar izjavio da ne gleda filmove koje prikazuje jer bi
mu to uticalo na mišljenje!
Znam kritičare koji ne čitaju knjige kojima se dive.
I više od toga: poznajem pisce koji nikada nisu ništa napisali, ali prete da će napustiti Udruženje književnika ako odmah ne dobiju stan i penziju.
Poezija je puna pesnika koji umesto prve odmah pišu poslednju pesmu.
Sve u svemu: umetnost kod nas cveta i kada je niko ne zaliva.
Znam kritičare koji ne čitaju knjige kojima se dive.
I više od toga: poznajem pisce koji nikada nisu ništa napisali, ali prete da će napustiti Udruženje književnika ako odmah ne dobiju stan i penziju.
Poezija je puna pesnika koji umesto prve odmah pišu poslednju pesmu.
Sve u svemu: umetnost kod nas cveta i kada je niko ne zaliva.
Naravno, mogući su
svakojaki nesporazumi i svakojaki sporazumi.
Jedan manje filmski radnik više filmski intelektualac ogorčen je na publiku. Kad publika, kaže, ne razume film - treba menjati publiku.
Ova publika je strašna. Smeje mu se na pogrešnim mestima, ne plače gde im je odredio!
Jedan manje filmski radnik više filmski intelektualac ogorčen je na publiku. Kad publika, kaže, ne razume film - treba menjati publiku.
Ova publika je strašna. Smeje mu se na pogrešnim mestima, ne plače gde im je odredio!
U Americi, i drugde, film
je odavno industrija. Kod nas je, hvala bogu, film još uvek
umetnost!
Kod nas je čak i industrija ponegde, još uvek, umetnost! Film se, još uvek, ne isplaćuje ne samo proizvođaču nego ni filmskom glumcu koji uskače u treći film, a čeka honorar iz prva dva.
Kod nas je čak i industrija ponegde, još uvek, umetnost! Film se, još uvek, ne isplaćuje ne samo proizvođaču nego ni filmskom glumcu koji uskače u treći film, a čeka honorar iz prva dva.
AVALA i druga filmska
brda propadaju, film se finansira odavde i odande, a prikazuje tu i
tamo!
Naš filmski glumac drži se grčevito za svoje pozorište, i trči iz pozorišta na film, pa opet trakom nazad, po platu u teatar.
Naš filmski glumac drži se grčevito za svoje pozorište, i trči iz pozorišta na film, pa opet trakom nazad, po platu u teatar.
Naši filmski festivali
nekim čudom, čvršči su, sigurniji i pouzdaniji od naših filmova!
Razlike između Pule i Niša
Nekada je naš film živeo
između dve Pule.
Od kada je Puli pridodat glumački festival u Nišu naš film živi između dve Pule i dva Niša. Niš je smišljen kao viša filmska sudska instanca, pulske nagrade, ili kazne, kako vam se više dopada, idu na jedan viši, narodni sud, gde se nepravde ispravljaju ili povećavaju.
Od kada je Puli pridodat glumački festival u Nišu naš film živi između dve Pule i dva Niša. Niš je smišljen kao viša filmska sudska instanca, pulske nagrade, ili kazne, kako vam se više dopada, idu na jedan viši, narodni sud, gde se nepravde ispravljaju ili povećavaju.
Umetnost je komplikovana.
Antologije, simpozijumi, festivali, svečane akademije, večeri, poezije i proze, pa opet antologije, simpozijumi i festivali.
To je začarani krug u kome se naša umetnost vrti. I ide ona prema svom velikom cilju: za svaku pesmu jedna antologija, za svakog akademca akademija, za svakog žednog jedan koktel, za svaki film jedan festival.
A u budućnosti, možda, potpuna pobeda. Za svaki film, dva festivala.
U onoj najdaljoj i najlepšoj budućnosti očekuje nas potpuno slavlje: festival nesnimljenih filmova, antologije nenapisane poezije, koktel povodom koktela.
Antologije, simpozijumi, festivali, svečane akademije, večeri, poezije i proze, pa opet antologije, simpozijumi i festivali.
To je začarani krug u kome se naša umetnost vrti. I ide ona prema svom velikom cilju: za svaku pesmu jedna antologija, za svakog akademca akademija, za svakog žednog jedan koktel, za svaki film jedan festival.
A u budućnosti, možda, potpuna pobeda. Za svaki film, dva festivala.
U onoj najdaljoj i najlepšoj budućnosti očekuje nas potpuno slavlje: festival nesnimljenih filmova, antologije nenapisane poezije, koktel povodom koktela.
Hoću da kažem, umetnik
može i da propadne, ali umetnost se uvek za nekoga ili nešto drži.
Naš film drži se za
Pulu i za Niš.
Otišao sam u Niš da za
vas, i sebe, definitivno utvrdim razliku između dva naša suparnička
festivala.
Pula je borba, mržnja, i bitka za ugled.
Nagrada u Puli ravna je kreditu za novi film. Posle pulske nagrade reditelj može da ode u Šumsko gazdinstvo, na primer, i da trazi pedeset miliona dinara za svoj sledeći film.
Zašto u Šumsko gazdinstvo?
Zato što će u sledećem filmu prikazati i njihovu šumu, kao takvu, drvo po drvo, ako je potrebno!.
Pula je bankarski festival.
Nesrećni pulski žiri zaseda, a svugde ga čekaju zasede. Pulski žiri mora da pazi da mu dve nagrade ne odu na istu stranu, a da druga strana ostane bez nagrade.
Udešena tetka
NIŠ je ljubav.
Ne samo Niška banja, ceo
Niš je jedna velika filmska banja.
Tu glumac dolazi da vidi
glumca, glumica glumicu, foto-reporter foto-reportera, a narod, u
ogromnim količinama, dolazi da vidi svoje ljubimce, da im se i
izbliza divi.
Osećate se kao da su sa
našeg mračnog filmskog neba pale zvezde na našu sjajnu filmsku
zemlju.
Svi su ovde na ti!
Kad se nekome omakne ono pulsko VI, gledamo ga u čudu. Odakle ta ružna reč!?
Kad se nekome omakne ono pulsko VI, gledamo ga u čudu. Odakle ta ružna reč!?
U Nišu se ostvaruje ono najlepše: umetnost
postaje bliska narodu, ili još lepše, narod postaje blizak
umetnosti, kako je to, u jednom trenutku razmišljanja, otkrio Dragan
Nikolić.
U RR ZAVODIMA (glumci su često posećivali niška preduzeća - op. Y.) mladić
napušta radno mesto da bi Bobiši Đuriću, junaku TV priče Gordana
Mihića "Draga Tetka" rekao:
"Udesi ti onu tetku!"
Rukuju se.
Očigledno je da jedan drugome ne znaju ni ime. Ali, susret im je divan.
"Udesi ti onu tetku!"
Rukuju se.
Očigledno je da jedan drugome ne znaju ni ime. Ali, susret im je divan.
Stidljiva niška
gimnazijalka pita Igora Gala:
- Imaš li jedan autogram za mene?
On ima. Potpisuje se.
Ožalošćena gimnazijalka ne može da pročita ime i moli ga da se potpiše i štampanim slovima.
Galo crta strelicu i štampa ime i prezime.
- Imaš li jedan autogram za mene?
On ima. Potpisuje se.
Ožalošćena gimnazijalka ne može da pročita ime i moli ga da se potpiše i štampanim slovima.
Galo crta strelicu i štampa ime i prezime.
Deca idu za Ljubišom
Samardžićem koji iz sebe cedi smešak za smeškom. Gledam ga i
strahujem: ponestaće mu osmeha!
Đavola. Izdržao je sve!
I tek kad se popeo na terasu hotela AMBASADOR vidim da je malo iscrpljen, ali taj sjajni profesionalac cedi iz sebe još jedan osmeh, za sve nas.
Đavola. Izdržao je sve!
I tek kad se popeo na terasu hotela AMBASADOR vidim da je malo iscrpljen, ali taj sjajni profesionalac cedi iz sebe još jedan osmeh, za sve nas.
Jagnjetina, prasetina, piće i zdravice
I tako, kadar za kadrom,
preko celog dana ispred hotela zvrje automobili.
To domaćini, koji se češće menjaju od glumaca, dolaze da odvedu glumce u goste, u svoje preduzeće, u svoj grad ili u svoje selo.
To domaćini, koji se češće menjaju od glumaca, dolaze da odvedu glumce u goste, u svoje preduzeće, u svoj grad ili u svoje selo.
Jagnjetina, prasetina,
piće i zdravice!
Pa opet: jagnjetina,
prasetina, piće i svakojake salate, sve sa zdravicama.
Autogrami. Automobili.
Autobusi!
A uveče, u TVRĐAVI,
narod gleda filmove, a junaci filma sede u bifeu.
To je i prirodan raspored. Većina glumaca videla je taj film. Neki su čak u tom filmu i igrali.
To je i prirodan raspored. Većina glumaca videla je taj film. Neki su čak u tom filmu i igrali.
Ako imate pamćenje,
svaka noć je nezaboravna.
U pola dvanaest hotel AMBASADOR počinje ponovo da radi, specijalno za goste FILMSKIH SUSRETA.
Tu se menjaju iskustva i piće.
U pola dvanaest hotel AMBASADOR počinje ponovo da radi, specijalno za goste FILMSKIH SUSRETA.
Tu se menjaju iskustva i piće.
Neumorni harmonikaš,
koji je istovremeno i pevač i klavirista, dobija veliku i dragocenu
pomoć u glumcu Tiki Pljeskonjiću koji peva stare gradske, i druge
lepe pesme.
Kakva Pula, kakvi
bakrači!
U Puli se uplašeni žiri povlači u sebe, neki čak
i malo dalje, ovde žiri, i to ženski!
Hrabro sedi i deli nagrade na sve četiri strane sveta.
Hrabro sedi i deli nagrade na sve četiri strane sveta.
Predlažem da GRAN PRI
dodeli Igoru Galu. Kažu, ne može. Zašto? Nije, kažu, igrao ni u
jednom filmu. Razočaran sam. Zar samo zbog toga? Zar to nije razlog
više!?
A sutradan, novi
domaćini, novi susreti, novi filmovi!
Nova nagrada za Cicu Perovića
Neumorni direktor
Festivala Vlada Popović uz nadfilmske napore utvrđuje ko je još
tu, ko je već otputovao, ko će doći, ko je poslao pozdravni
telegram sa pozdravnim izvinjenjem.
On, kao kakav strateg, šalje male i velike automobile, na nove položaje, na novu jagnjetinu, prasetinu, piće i autograme.
On, kao kakav strateg, šalje male i velike automobile, na nove položaje, na novu jagnjetinu, prasetinu, piće i autograme.
Na gradskom trgu Ljubiša
Samardžić daje, izgleda od srca, intervju TV kamerama.
Vadi, odnekud, sve šarmantnije, osmehe. To je pravi junak, profesionalac. Njegova je teška dužnost da bude uvek nasmejan i on svoju dužnost obavlja do kraja.
Vadi, odnekud, sve šarmantnije, osmehe. To je pravi junak, profesionalac. Njegova je teška dužnost da bude uvek nasmejan i on svoju dužnost obavlja do kraja.
Sve je svečano. I svi su
zadovoljni. I nagrađeni i nenagrađeni glumci, i publika.
Za stolom, levo od mene,
komentariše se GRAN PRI koji dele i množe, kako im je zgodnije,
glumci Nikola Simić i Bekim Fehmiu.
Desno od mene sedi Slobodan Perović koji je dobio POVELJU i pet stotina hiljada dinara.
Predlažem mu da taj novac ne potroši nepromišljeno, bilo bi pametno da ga uloži u nešto. Stupamo u ozbiljan razgovor i tražimo najbolje rešenje.
Desno od mene sedi Slobodan Perović koji je dobio POVELJU i pet stotina hiljada dinara.
Predlažem mu da taj novac ne potroši nepromišljeno, bilo bi pametno da ga uloži u nešto. Stupamo u ozbiljan razgovor i tražimo najbolje rešenje.
Automobili, autogrami, pa
opet automobili.
Putujem prema Beogradu i
sabiram utiske.
Niški festival je
najlepši, najšarmantniji i najšašaviji festival koji sam video.
Iza mene ostaju
autogrami, prasetina, jagnjetina, zdravice i domaći film koji uporno
odbija da postane industrija, koji je rešio da bude umetnost - pa nek
košta koliko košta i koga košta!
