Uroš Marović, vaterpolista koji ima najjači šut na svetu '75: Gol se zaljulja kao da je orahova ljuska




Kad Uroš pogodi stativu, to je za neutralnog gledaoca lepše nego kad postigne gol ili kad mu golman odbrani loptu. To je kao udarac u ogroman gong. Gol se zaljulja kao da je orahova ljuska. Divan spektakl! Zato navijamo za - Uroševe stative

Svaki gol nosi pečat svoga golgetera. Kad Uroš Marović odapne loptom iz svoje levice, taj udarac kao da ima pečat nokauta - snažan je kao malj, brz kao tane, iznenadan kao munja.

Na onoj nezaboravnoj utakmici jugoslovenske reprezentacije sa sovjetskom - 13:11, na meksičkim Olimpijskim igrama 1968, na utakmici na kojoj se rešavalo ko će poneti kući olimpijsko zlato, odlučiti su šutevi Uroša Marovića. 

Dvanaesti i trinaesti gol postigao je on - svojom levicom sa pozicija četiri metra.

No, u privatnom životu, Uroš Marović se služi desnom rukom.

On ni cigaretu ne ume da drži levom rukom, on i šoljicu crne kafe prinosi ustima desnom rukom, čak i čašicu pelinkovca (kad posle utakmice proslavlja svoje golove) pridržava tom desnom rukom.

Privatno - levica je u autu.

Dakle, dešnjak koji šutira levicom! - stvarno je to iznenađujuće, iako je to samo prvo iznenađenje.

Drugo je još veće: njegova desnica je jača od levice.

Bar je uvek bilo tako na testovima snage, kad je desnica uvek bila "pobednik" nad levicom.

Ali, u igri, desnica je u senci.

Zlatne medalje osvaja levica.

Objašnjenje tražite?

To još niko nije objasnio.

Videćete kasnije, tu tajnu nisu otkrili ni Amerikanci uz pomoć kamera.


Uroševe stative



U ovogodišnjem šampionatu Jugoslavije, taj snajper je odapeo loptom ravno 200 puta. To je trenutak kad golmanima silazi srce u petu, kad im se oči ukoče, kad im se ruke zapetljaju.

Dakle, 200 razarajućih šuteva.

Od toga, šezdeset udaraca fijuknulo je kraj ili iznad gola.

Dvadeset šuteva odbranili su golmani - više slučajno, srećno, nasumice nego što su verovali u svoju intervenciju.

Stativu je pogodilo dvadeset šuteva.

Kad Uroš pogodi stativu, to je za neutralnog gledaoca lepše nego kad postigne gol ili kad mu golman odbrani loptu.

To je kao udarac u ogroman gong.

Gol se zaljulja kao da je orahova ljuska. 

Divan spektakl!

Zato navijamo za - Uroševe stative.

Šezdeset šuteva, dakle, završi kraj gola, dvadeset odbrani golman, dvadeset zaustavi stativa. Onih preostalih stotinu šuteva - to su golovi.

Golmani su, pri tom, najmanje krivi. Jednostavno, oni su ošamućeni.


Levica u glavnoj (filmskoj) ulozi



I američki snimatelji su bili ošamućeni. Naime, Amerikanci su svojevremeno snimali film o treningu sovjetskih vaterpolista kako bi otkrili tajnu njihovih priprema.

Snimili su i film o trikovima mađarskih napadača, a snimili su film i o brzim kontranapadima italijanskih igrača.

U želji da otkriju tajnu šuta brzog, snažnog i preciznog, snimili su i film o - Marovićevoj levici.

Levica iz profila, levica u anfasu.

Pogled na levicu odozdo, pogled odozgo.

Kako levica funkcioniše u ramenu prilikom šuta, kako u laktu, a kako u zglobu? Kako započinje rad, kako traje, kako završava?

Šta radi levica kad ne radi ništa?

Sve one filmove što su Amerikanci snimili, oni su sasvim dobro primenili.

Usavršiti su trening sovjetskih igrača, primenjivali su neke trikove veštije od mađarskih igrača, a imali su iznenadnije i brže kontranapade od Italijana.

Ali... nisu uspeli da saznaju kako se to šutira tako snažno, precizno i brzo kao što to radi levica Uroša Marovića.

Zna li bar Uroš kako to radi?

On zna za princip da što je duža cev puške, to je metak precizniji, pa zato pre nego što loptu lansira, on je zadrži u početnoj putanji.

On zna da se snaga postiže tegovima (nikad više, kaže on, od 50 kg, nikad manje od 3 kg) pa tegove ne zanemaruje.

A što se tiče brzine udarca, tajna je u tome što je on brzo pucao i kad je bio dečačić, što znači da i on smatra da se za neke stvari čovek mora roditi, da bi ih radio majstorski.


Preduzeća se plaše



- Koliko dnevno trenira ovaj vaterpolo-velemajstor? I šta još radi osim toga?

- Šest sati dnevno sam u vodi. Tome treba dodati još dva časa u dolasku i odlasku, što znači da sam čitavo jedno radno vreme zauzet obavezama u plivačkom bazenu ili u gimnastičkoj sali. Pa ipak, mi vaterpolisti, nađemo vremena i da učimo... 

Ekonomista sam, imam 29 godina, pa bi bilo normalno da sam zaposlen.

Avaj! Nikako da se zaposlim.

Vrhunske sportiste kao da danas niko ne želi da ima u svojim preduzećima. Plaše se da će svaki čas da im odsustvuju. To je stvarno pogrešno...

Pogledajte, na primer, Đorđa Perišića.




Najvredniji je na treningu, odličan je pater familias, a iznad svega je dinamičan direktor domaćeg turizma u "Centroturistu".

Ako sam, uz redovan šestočasovni trening, mogao da završim višu školu za spoljnu trgovinu, zašto ne bih mogao da na vreme obavljam svoje poslove...

Povedite anketu na temu kako treba da se reši pitanje naših vrhunskih sportista.

Primer "Centroturista" je poučan, tamo smatraju Perišićev uspeh ujedno i njihovim...

U vrlo smo teškoj materijalnoj situaciji, ali bolje da vam ne pričam neprijatne detalje!

I dalje ćemo navijati za Marovićeve stative.

Obrada: Yugopapir (Tempo, 1975.)


Sportist izuzetnih sposobnosti



Uroš Marović, ekonomist, 29 godina, 196 sm, 95 kg, odigrao je za splitski Jadran oko 150 utakmica, za beogradski Partizan 350, a za jugoslovensku reprezentaciju 180.

Smatra se da ima najjači šut na svetu ne samo među vaterpolistima, već i među svim sportistima koji su rukom u kontaktu s loptom.

Prema podacima koje smo dobili od Sportskog centra u Beogradu, testovi Uroša Marovića pokazuju da on poseduje izuzetne fizičke kvalitete - brzinu reakcije, brzinu pokreta i dinamiku snage, a uz to i stabilne nervno-psihičke osobine, čime prevazilazi sve proseke i ubraja se među malu grupu sportista izuzetnih sposobnosti.


Podržite Yugopapir: FB TW Donate