Pages

"Ženske priče" 3K: Ivana Bojić, Irena Popović, Ljiljana Milošević, Marina Bukvički (1991)




Pokušavamo da napravimo emisiju koja će ličiti na popodnevno ćaskanje uz kavicu, ali nadam se da se ni jedan muškarac ni zbog čega u našoj emisiji neće osećati ugroženim. Mi nemamo tzv. "prosečne žene" direktno u emisiji, ali ih indirektno uvodimo u emisiju tako što dovodimo uspešne žene. Na žalost, ovo je još uvek Balkan i ovde kult uspešne žene još nije dovoljno jak 

Emisija "Ženske priče" ušla je u treći mesec svog postojanja. Radi je ekipa devojaka prosečne starosti 22 godine, no ta mladost im nije zasmetala da svake subote svoja dva sata popunjavaju tako uspešno, da se ova emisija ubrzano probija među najgledanije na 3K. 

Dok smo razgovarali sa njima, naravno, postavljali smo pitanja koja smo posle izbacili iz teksta, jer nismo želeli da se mešamo u ženske priče.

Mada bi to retko koji muškarac odbio.


Nataša Kostić, urednica emisije



- Svest o tome da je magazin kao tip emisije nešto što je već viđeno u obliku ženskog časopisa, bila je u početku veliko opterećenje. Mi sigurno još nismo došli do punog ostvarenja životvornosti, punokrvnosti koju nudi televizijski izraz.

Praviti emisiju za žene je istovremeno i mnogo lako i mnogo teško.

Lako je zato što je radoznalost u ženskoj prirodi, a teško zato što je teško naći nešto toliko novo, izazovno i kvalitetno da će zadržati pažnju tako radoznalih osoba.

Filozofija emisije je zasnovana na pronalaženju prostora između balkanske domaćice, bez spuštanja na njen nivo, i sve prisutnijih yuppie-cura, kojima baš i nije potrebna televizija da bi naučile kako da neguju svoje telo.

Želimo da se bavimo i spoljašnjim i unutrašnjim bićem žene, ali i njihovim skladom.

Mi ženama ne pokazujemo nešto što one ne znaju, važno je samo da ih podsetimo da to znaju ako je moguće, uz neki autoritet iz oblasti koje obrađujemo.

Ovo je ekipa veoma mladih žena, devojaka zapravo, i nama će biti malo teže da se, takve kakve jesmo, bavimo nekim "domaćinskim zanatom", ali imamo nameru da emisiju proširimo i takvim sadržajima. 

S jedne strane, da bismo iskustvo starijih žena prenele na mlađe, a s druge strane, da bismo starije gledateljke podsetile da poznije godine ne znače teret, muku, već iskustvo koje je dragocena vrlina.

U početku sam, moram priznati, zazirala od tog "ženskog orkestra", ali sada je sve u redu.

Samo žena može da shvati i probudi jedan tipično ženski problem. Muškarci uvek imaju drugi ugao. Naravno, ako je u pitanju autoritet iz neke oblasti, uopšte ne insistiramo da žena bude naš gost.

Dobijamo vrlo veliki broj pisama.

Nisam očekivala takvu reakciju, bar ne tako brzo, imajući u vidu da mi ne pravimo emisiju punu medijskih ličnosti.

Najviše me je obradovala jedna prijateljica, koja me je prošle subote nazvala i rekla mi:

- Fino, uskoro ti počinje emisija. Taman ću lepo da odvojim dva sata za sebe i za "Ženske priče".


Ivana Bojić



... Voditeljka rubrike "Uspešna žena" i "Muškarac na tapetu":

- Često upotrebljavam sintagmu "mi žene", prvenstveno zato što želimo da izađemo u susret ženama i kod nekih servisnih informacija i kod estetskih pitanja, kao što je moda ili stas.

Naravno, bila bih očajna kada bi se muškarci okrenuli od emisije, kada bih znala da je baš izbegavaju...

Kada smo krenuli, plašila sam se vremena od dva sata, to je teško popuniti.

Mislila sam da nećemo, možda, imati ideja, ili da nećemo stići da ih realizujemo. Ali, sve ide dobro, ne fale nam ni ideje ni realizacija.

Nas pet radi u stalnoj postavi, dobro smo se uklopile, svaka je našla svoju sferu interesovanja.

Nisam feministkinja!

Bože sačuvaj, stvari prihvatam onakvima kakve jesu. Čak skidam kapu muškarcima za neke stvari za koje mi nikada nećemo biti sposobne, kao što je recimo uparkiravanje. 

Pokušavamo da napravimo emisiju koja će ličiti na popodnevno ćaskanje uz kavicu, ali nadam se da se ni jedan muškarac ni zbog čega u našoj emisiji neće osećati ugroženim.

Mi nemamo tzv. "prosečne žene" direktno u emisiji, ali ih indirektno uvodimo u emisiju tako što dovodimo uspešne žene.

Na žalost, ovo je još uvek Balkan i ovde kult uspešne žene još nije dovoljno jak. 

Naše žene su verovatno tužne zbog toga, ali su to prihvatale kao naše, balkansko stanje stvari.

One rade sve što rade i žene u Americi, samo ne dobijaju satisfakciju zato.

Pretpostavljam da nisu operisane od ambicija, bar većina nije, ali teško dolaze do afirmacije.

Mi pokušavamo, rubrikom "Uspešna žena", taj mit da popularizujemo. Sigurna sam da to ne bi smelo da frustrira tzv. "obične žene" - ja bih rekla da ništa strašno nije ako neko ima trideset ili četrdeset godina i nije zadovoljan karijerom, posebno što se to može ispraviti.

Emisija ima edukativni prizvuk, ali seksualnog obrazovanja u njoj nema, zato što je to nešto lično i intimno i zato što ja ne mogu da zamislim sebe kako nekome pričam o tome... a ne daj bože da demonstriram.

Za rubriku "Muškarac na tapetu" biramo baš medijski eksponirane ljude, dajući im priliku da govore o muško-ženskim odnosima, jer to je ono o čemu obično ne govore u intervjuima. 

Glumca obično pitaju nešto o poslednjoj ulozi, pevača o novoj ploči, a mi ih pitamo o njihovom odnosu prema ženama. 

Naravno, trudimo se da pri tom ne ulazimo mnogo u nečiji privatni život.

Na osnovu pisama, još ne možemo mnogo toga da zaključimo.

Pisama ima dosta, ali emisija ne ide dovoljno dugo. Možda se može reći da emisiju više prate žene srednjih godina.


Irena Popović



... Moda, fitness:

- Modne revije u studiju su nešto već viđeno, a mi se trudimo da ovu emisiju radimo na inovativan način. Zato snimamo modele u eksterijeru i bavimo se ređim stvarima vezanim za modu.

Imali smo priloge o odevanju trudnica i gde one mogu nabaviti modele za sebe, o odevanju punijih žena...

Pokušavamo sve to da uradimo kratko i nalik na spot.

Pri tom, dosta polažemo i na kritičnost.

Nama se dosta ljudi nudi da reklamiramo njihove proizvode, ali mi to ostavljamo EPP- u, zato što, da bismo postigli kakvu takvu edukativnost, moramo sami tražiti ono što smatramo dobrim i predložiti to ženama. 

I obrnuto: kritikovati ono što ne valja...

Naravno, ne možemo u svakoj emisiji pokazati od svega po malo. Idemo za tim da svaki prilog dotakne nešto što nekoj specifičnoj kategoriji žena treba, od visoke mode do jeftinog oblačenja.

U studio dovodimo stručne goste, modne kreatore, koji ljudima ukazuju ne samo kako da se opredele za nešto novo, nego i kako da u starom prepoznaju ono što će im najbolje odgovarati.

Beograd još ne nudi dovoljno modnog izazova za ovakve priloge, tako da moram da ih izmišljam.

No, sve je lakše, jer Beograd postaje područje na koje sve više stranih modnih firmi usmerava svoje planove.

Uvodimo i druge rubrike koje bi mogle da pomognu ženama.

Recimo, "Beogradski izlozi" imaju za cilj da ukažu na potrebu lepog aranžiranja, jer to je ono što se dotiče svih nas, naše svakodnevnice.

Pored toga, krećemo u seriju o fitness tehnikama, koja neće imati edukativan karakter - jer dosta žena već zna različite tehnike nege tela - već će podsećati žene da moraju naći vremena za sebe i neku vrstu gimnastike, bilo da je to kalenetiks, aerobik, džezersajz ili nešto drugo.

Zato, nećemo snimati manekenski građene devojke, nego žene u zrelom dobu koje ćemo podsticati da se time bave, da izaberu nešto od tehnika za skidanje kilograma i održavanje linije.


Dr Ljiljana Milošević



... Medicinski saveti:

- "TV klinika", u kojoj takođe radim, bavi se težim stvarima, dok se ovde bavim medicinskim problemima vezanim za svakodnevnicu kao što su hrkanje, trudnoća, dečje bolesti i slično.

Pored toga, mislim da je važno da obradimo i neke aspekte koji su na granici medicine i kozmetike, nešto što je vezano za negu lica i tela.

Dovodim goste trudeći se da to budu, s jedne strane, autoriteti za dato područje, znači neko ko stvarno ima šta da kaže o problemu o kojem je reč, a s druge strane, to moraju da budu medijski atraktivne ličnosti.

Često je bitno samo progovoriti javno o nekom problemu koji se obično krije, izbegava, da bi se dobili rezultati. 

Hrkanje je nekome smešno, ono je nešto na šta se i ne gleda kao na bolest, a opet, to može da bude početak za razvod braka.

Zato je i bilo važno da se u studiju, pred kamerama, pojavi stručno lice, lekar specijalista, i da kaže direktno ženama:

"Bolje probudite svog muža koji hrče i pošaljite ga lekaru, nego da podnosite zahtev za razvod braka". 

Tu se vidi i drugi deo pristupa ovoj rubrici: važno je uvek dati praktičan savet. Na kraju, mnogi nemaju vremena da odu kod lekara zbog bezazlenih stvari.

Ponekad mi je prednost to što sam završila medicinu, ponekad ne.

Prednost je u tome što detaljno poznajem simptome koji prate neki problem, pa mogu da usmerim razgovor sa gostima na tu stranu.

Mana je u tome što stalno treba da budem svesna da naše gledateljke nisu lekari, da im se razgovor mora približiti i biti krajnje jasan. 

Svežina laika mi, možda, pomalo fali.

Meni, začudo, godi rad u ovoj ženskoj ekipi, mada privatno više volim da radim u mešovitim ekipama, jer mi se čini da se onda bolje razumemo.

Moje kolege pozitivno reaguju na ovo što radim, mada bi mi više prijalo kada bi manje komentarisali kako sam izgledala na ekranu.

Privatno, veoma mi godi rad na televiziji.

Iz prostog razloga što su medicinari obično duboko u svom svetu i malo im se prilika pruža da ga probiju i uđu u nešto drugo.

Ovde je više ljudi oko mene, različitih profesija, stalno se nešto dešava i to me odmara.

Od tema koje pripremamo za naredne emisije, izdvojila bih problem pojačane maljavosti kod žena.

Njega ćemo tretirati i sa medicinske, hormonske strane, i sa kozmetičarske strane kako se otklanja pojačana maljavost.

Pored toga, posvetićemo pažnju masaži.

Dovešćemo masera koji će nam demonstrirati kako masažom da uklonimo glavobolju.

Posvetićemo dosta vremena i masaži za opuštanje, onoj koju treba da radi partner.

Možda bismo mogli da dovedemo nekog muškarca u studio.


Marina Bukvički



... Hortikultura, kultura stanovanja:

- Znam da ovu emisiju gledaju žene veoma različitih životnih doba.

Meni je drago što postoji neka spona za različite generacije i što mi uspevamo svojim radom da proizvedemo nešto što će sve zanimati.

Prija mi rad u ovoj ekipi, volim i sam dolazak na Treći kanal.

To mi je kao druga kuća.

Ovde uvek mogu popiti kafu sa nekim poznatim, a dobro se može raditi samo kad nekoga dobro poznaješ.

Razgovarao: D. D. Todorović, obrada: Yugopapir (TV3, maj 1991.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate