Pages

Saša Đorđević, intervju: Želim da igram za državni tim i porastem još neki santimetar (1985)



Baš sam bio navijač-fanatik. Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih navijača. Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...


Dolaziti neprestano na košarkaške utakmice, navijati za igrače "Partizana" i svoj crno-beli šal i zastavu zameniti crno-belim dresom, a tribine parketom Hale sportova uspelo je najmlađem prvotimcu Partizana, Saši Đordeviću

"Partizanov" fanatik, postaje nova zvezda tima i naše košarke. 

Želi da igra za državni tim i da poraste još neki santimetar.

• Tvoj otac, Bata Đorđević bio je trener Moki, a sada je Moka tvoj trener.

- Tačno je to i eto kako se u životu ličnosti prepliću. Za mene i Moku je zajedničko da smo oboje započeli svoju karijeru u Zvezdi, a da je svako na svoj način nastavio u suparničkom taboru.

• Počeo si u Zvezdi, nastavio u Radničkom, a sada nosiš dres crno-belih, dres tvojih snova.

- Da, zbog oca sam počeo u Zvezdi, jer me je neprestano vodio na njihove treninge. Ali, oduvek sam navijao za Partizan. 

Iz Zvezde sam otišao u tim sa Crvenog krsta, ali su tamo uslovi bili više nego očajni.

Na kraju, na svu moju sreću, obreo sam se u timu Partizana. Zaista sam presrećan zbog toga! ...

• Tvoja prva utakmica u prvoj petorci Partizana bila je više nego uspešna. Igrao si u društvu s dojučerašnjim idolima.

- Do juče bodrio sam ih sa tribina, bio sam samo posmatrač onoga što se događalo na terenu, a sada sam učestvovao u direktnom formiranju rezultata i igre.

To je bilo u meču sa Šibenkom.

• Kažu da si, pored šala, nosio i zastavu na utakmice.

- Da, baš sam bio navijač-fanatik. Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih navijača. 

Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...


"Neki novi klinci" za Žeravicu



• Ti si velika nada od koje se puno u Partizanu očekuje...

- Znaš šta, vrlo dobro je poznato koliko su Kića i Moka dali jugoslovenskoj košarci i kakvi su oni majstori bili u igri medu koševima. 

Divno je što su oni sada u Partizanu, jer od njih se neprestano uči nešto novo, a opet, uvek imaš osećaj da nisi sve video i naučio. 

Uz to, trudim se da sam osmislim igru i realizujem i nešto od svog stila.

• U večitom derbiju protiv Zvezde, Žeravici ste otpevali pesmu "Neki novi klinci".

- Čuj, ja sam živeo za taj derbi. Prvo što su nas prerano otpisali, zatim što su govorili da ćemo Zvezdi pokloniti bodove.

Utakmica je bila fantastična. Odlučili su udarci Stefanovića, Đorđevića u petorci sa Jovanovićem i dva standardna igrača, Zorkića i Pešića.

U životu nisam lepše pevao nego taj Đoletov song.

• Da li misliš o sebi kao o reprezentativcu?

- Za sada smo u Jugi jaki što se tiče bekova. Imamo braću Petrović, Zorkića i druge. 

Ali, Dražen je nedostižan. Barem za sada. 

A moje vreme tek dolazi. Igrao sam za juniorsku i kadetsku reprezentaciju i preostaje da kucamo na vrata tima sa državnim grbom.

• Ubeđen si da će ove godine Partizan osvojiti titulu?

- Da, zašto da ne. Nemamo mi ništa slabiju ekipu od Cibone i Zvezde. Evo, videlo se šta Boban Petrović znaći za našu igru. Kada se on otkači, niko nije u stanju da ga zaustavi.

• U koju školu ideš i kako uspevaš da učiš?

- Idem u X gimnaziju, treći razred, smer fizika. Vrlodobar sam đak, pre podne trening, pa trči u školu, pa uveče opet trening. Samo jurim kondiciju...

Razgovarala: Ljiljana Stošić, foto: Mija Jovanović, obrada: Yugopapir (ITD, 1985.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate