Baš sam bio navijač-fanatik. Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih navijača. Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...
Dolaziti neprestano na košarkaške
utakmice, navijati za igrače "Partizana" i svoj crno-beli šal i
zastavu zameniti crno-belim dresom, a tribine parketom Hale sportova
uspelo je najmlađem prvotimcu Partizana, Saši Đordeviću.
"Partizanov" fanatik, postaje nova zvezda tima i naše
košarke.
Želi da igra za državni tim i da poraste još neki
santimetar.
• Tvoj otac, Bata Đorđević bio je trener Moki, a sada je Moka tvoj trener.
- Tačno je to i eto kako se u životu
ličnosti prepliću. Za mene i Moku je zajedničko da smo oboje
započeli svoju karijeru u Zvezdi, a da je svako na svoj način
nastavio u suparničkom taboru.
• Počeo si u Zvezdi, nastavio u
Radničkom, a sada nosiš dres crno-belih, dres tvojih snova.
- Da, zbog oca sam počeo u Zvezdi, jer
me je neprestano vodio na njihove treninge. Ali, oduvek sam navijao
za Partizan.
Iz Zvezde sam otišao u tim sa Crvenog krsta, ali su tamo
uslovi bili više nego očajni.
Na kraju, na svu moju sreću, obreo sam
se u timu Partizana. Zaista sam presrećan zbog toga! ...
• Tvoja prva utakmica u prvoj petorci
Partizana bila je više nego uspešna. Igrao si u društvu s dojučerašnjim idolima.
- Do juče bodrio sam ih sa tribina, bio
sam samo posmatrač onoga što se događalo na terenu, a sada sam
učestvovao u direktnom formiranju rezultata i igre.
To je bilo u
meču sa Šibenkom.
• Kažu da si, pored šala, nosio i zastavu na utakmice.
- Da, baš sam bio navijač-fanatik.
Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih
navijača.
Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi
put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...
"Neki novi klinci" za Žeravicu
• Ti si velika nada od koje se puno u
Partizanu očekuje...
- Znaš šta, vrlo dobro je poznato
koliko su Kića i Moka dali jugoslovenskoj košarci i kakvi su
oni majstori bili u igri medu koševima.
Divno je što su oni sada u
Partizanu, jer od njih se neprestano uči nešto novo, a opet, uvek
imaš osećaj da nisi sve video i naučio.
Uz to, trudim se da sam
osmislim igru i realizujem i nešto od svog stila.
• U večitom derbiju protiv Zvezde, Žeravici ste otpevali pesmu "Neki novi klinci".
- Čuj, ja sam živeo za taj derbi. Prvo
što su nas prerano otpisali, zatim što su govorili da ćemo Zvezdi
pokloniti bodove.
Utakmica je bila fantastična. Odlučili su udarci
Stefanovića, Đorđevića u petorci sa Jovanovićem i dva standardna igrača, Zorkića i Pešića.
U
životu nisam lepše pevao nego taj Đoletov song.
• Da li misliš o sebi kao o
reprezentativcu?
- Za sada smo u Jugi jaki što se tiče bekova. Imamo braću Petrović, Zorkića i druge.
Ali, Dražen je nedostižan. Barem za sada.
A moje vreme tek dolazi. Igrao sam za
juniorsku i kadetsku reprezentaciju i preostaje da kucamo na vrata tima sa državnim grbom.
• Ubeđen si da će ove godine Partizan osvojiti titulu?
- Da, zašto da ne. Nemamo mi ništa
slabiju ekipu od Cibone i Zvezde. Evo, videlo se šta Boban Petrović
znaći za našu igru. Kada se on otkači, niko nije u stanju da ga zaustavi.
• U koju školu ideš i kako uspevaš da učiš?
- Idem u X gimnaziju, treći razred, smer
fizika. Vrlodobar sam đak, pre podne trening, pa trči u školu, pa
uveče opet trening. Samo jurim kondiciju...
Razgovarala: Ljiljana Stošić, foto: Mija Jovanović, obrada: Yugopapir (ITD, 1985.)