Ova fotografija zavedena je u arhivi Vojnog muzeja u Beogradu pod brojem 3968. Ispod nje napisano je: "Šesti beogradski bataljon Prve proleterske brigade u Foči 1942. godine"
Zainteresovali smo se za
ovu fotografiju zbog toga što su nam borci ovog bataljona i dobri
poznavaoci ratnog puta Prve proleterske brigade Vojnoistorijskog
instituta JNA, sasvim sigurno potvrdili da ovaj snimak nije načinjen
u Foči već u Bosanskom Petrovcu i to 7. novembra 1942 - na dan kada
je već proslavljena Prva proleterska, iz ruku vrhovnog komandanta
druga Tita, dobila svoju ratnu zastavu...
 |
| Šesti beogradski bataljon u stroju Prve proleterske brigade na dan kada je drug Tito predao ratnu zastavu ovoj proslavljenoj brigadi 7. novembra 1942. godine (foto: Front/Znaci.net) |
Ratni uslovi nisu
dopustili da se svi bataljoni ove brigade ranije postroje na jednom
mestu, pa je zato prošlo gotovo jedanaest meseci da bi se na čelu
brigadnog stroja zavijorila zastava jugoslovenskih proletera.
Različito od brigade pojedini njeni bataljoni su tu čast doživeli već početkom marta 1942. godine.
Prvi je svoju ratnu zastavu primio iz ruku druga Tita Treći kragujevački bataljon.
To je bilo na skromnoj ratničkoj svečanosti 5. marta.
Nekoliko nedelja kasnije, 15. aprila u istom mestu drug Tito je predao ratne zastave Prvom lovćenskom i Petom šumadijskom bataljonu.
Različito od brigade pojedini njeni bataljoni su tu čast doživeli već početkom marta 1942. godine.
Prvi je svoju ratnu zastavu primio iz ruku druga Tita Treći kragujevački bataljon.
To je bilo na skromnoj ratničkoj svečanosti 5. marta.
Nekoliko nedelja kasnije, 15. aprila u istom mestu drug Tito je predao ratne zastave Prvom lovćenskom i Petom šumadijskom bataljonu.
Ratne zastave
partizanskim jedinicama predavao je najčešće drug Tito, kao
vrhovni komandant.
Ali neprekidna borbena dejstva i zauzetost druga Tita to nisu uvek dopuštali, pa su zastave predavali i pojedini članovi Vrhovnog štaba i drugi viši vojni rukovodioci.
Tako se desilo da je, na dan kada je svoju ratnu zastavu primao Šesti beogradski bataljon, koju vidimo na našoj fotografiji, drug Tito bio odsutan, i zastavu je predao Filip Kljajić, komesar Prve proleterske brigade.
Prema nekim sećanjima i dnevnicima beogradskih proletera drug Tito je stigao tek na kraju svečanosti i popričao sa borcima.
Ali neprekidna borbena dejstva i zauzetost druga Tita to nisu uvek dopuštali, pa su zastave predavali i pojedini članovi Vrhovnog štaba i drugi viši vojni rukovodioci.
Tako se desilo da je, na dan kada je svoju ratnu zastavu primao Šesti beogradski bataljon, koju vidimo na našoj fotografiji, drug Tito bio odsutan, i zastavu je predao Filip Kljajić, komesar Prve proleterske brigade.
Prema nekim sećanjima i dnevnicima beogradskih proletera drug Tito je stigao tek na kraju svečanosti i popričao sa borcima.
Na našoj fotografiji na
čelu prve vrste s rukom podignutom na pozdrav je zamenik komandanta
bataljona Milan Šarac.
On je 7. juna 1943. hrabro poginuo na Sutjesci.
Za izvanrednu hrabrost i mnoge vojničke i političke zasluge posmrtno je odlikovan Ordenom narodnog heroja, 5. jula 1951. godine.
U Zborniku narodnih heroja Jugoslavije uneta su i dva netačna podatka o ovom heroju.
Tamo je zabeleženo da je rođen 1917. godine i da je bio seljak. U istini Milan Šarac je rođen 1920. godine i bio je do rata artiljerijski podoficir Jugoslovenske vojske.
On je 7. juna 1943. hrabro poginuo na Sutjesci.
Za izvanrednu hrabrost i mnoge vojničke i političke zasluge posmrtno je odlikovan Ordenom narodnog heroja, 5. jula 1951. godine.
Na kraju ratničkog puta
U Zborniku narodnih heroja Jugoslavije uneta su i dva netačna podatka o ovom heroju.
Tamo je zabeleženo da je rođen 1917. godine i da je bio seljak. U istini Milan Šarac je rođen 1920. godine i bio je do rata artiljerijski podoficir Jugoslovenske vojske.
Prvi u drugoj vrsti je
Dušan Šijan, tadašnji zamenik komesara bataljona.
Bio je u prvom brigadnom stroju u Rudom. Tada je izabran za sekretara četne partijske ćelije KPJ. S beogradskim proleterima bio je sve do kapitulacije Italije, kada je postao zamenik komesara novoformirane 10. dalmatinske brigade.
Kasnije je, preko Barija i partizanskog aerodroma u Divcima, stigao u oslobođeni Beograd gde je izabran u prvi posleratni Gradski komitet KPJ.
Tako je iz Beograda krenuo u rat i u njega se vratio završavajući svoj ratnički put.
I danas živi u Beogradu kao penzioner, a između biranja u prvi Gradski komitet pa do odlaska u zasluženu penziju obavljao je mnoge odgovorne političke i društvene funkcije.
Bio je u prvom brigadnom stroju u Rudom. Tada je izabran za sekretara četne partijske ćelije KPJ. S beogradskim proleterima bio je sve do kapitulacije Italije, kada je postao zamenik komesara novoformirane 10. dalmatinske brigade.
Kasnije je, preko Barija i partizanskog aerodroma u Divcima, stigao u oslobođeni Beograd gde je izabran u prvi posleratni Gradski komitet KPJ.
Tako je iz Beograda krenuo u rat i u njega se vratio završavajući svoj ratnički put.
I danas živi u Beogradu kao penzioner, a između biranja u prvi Gradski komitet pa do odlaska u zasluženu penziju obavljao je mnoge odgovorne političke i društvene funkcije.
Drugi u prvoj vrsti, do
Milana Šarca je čuveni artiljerac i "svemoćni"
proleterski junak, španski borac Ljubomir Živković Ljupče.
Rođen je 1918. godine u Crvenom Bregu kraj Bele Palanke, završio je obućarski zanat i već 1935. godine postao član KPJ.
Učestvovao je u španskom građanskom ratu, a 21. decembra u Rudom postao je komesar Šestog beogradskog bataljona.
Nakon teškog ranjavanja između 19. i 20. novembra 1942. umro je u partizanskoj bolnici u Bosanskom Petrovcu.
Za sve što je učinio u svom kratkom ali revolucionarno bogatom životu posmrtno je odlikovan Ordenom narodnog heroja 20. decembra 1951. godine.
Rođen je 1918. godine u Crvenom Bregu kraj Bele Palanke, završio je obućarski zanat i već 1935. godine postao član KPJ.
Učestvovao je u španskom građanskom ratu, a 21. decembra u Rudom postao je komesar Šestog beogradskog bataljona.
Nakon teškog ranjavanja između 19. i 20. novembra 1942. umro je u partizanskoj bolnici u Bosanskom Petrovcu.
Za sve što je učinio u svom kratkom ali revolucionarno bogatom životu posmrtno je odlikovan Ordenom narodnog heroja 20. decembra 1951. godine.
Saznali smo i da zastavu
na ovoj fotografiji drži Mladen Mitrić, metalski radnik iz sela
Čuklića kod Jajca.
Poginuo je kao zamenik komesara čete u jesen 1943. godine kraj Travnika.
Ovaj hrabar proleter zaplakao je od sreće kada je primio bataljonsku zastavu.
Poginuo je kao zamenik komesara čete u jesen 1943. godine kraj Travnika.
Ovaj hrabar proleter zaplakao je od sreće kada je primio bataljonsku zastavu.
Napisao: Njegoslav Puharić, obrada: Yugopapir (Front, april 1974.)
Zastave partizanskih odreda
U prvim danima ustanka
partizanski odredi su imali crvene zastave. Na savetovanju u
Stolicama Centralni komitet KPJ i Vrhovni štab odlučili su, da, a
to je već 1. oktobra 1941. godine regulisano Naredbom Vrhovnog
štaba, partizanski odredi moraju imati nacionalne zastave sa
petokrakom zvezdom u sredini.
Istom naredbom određeno je i da zastava Vrhovnog štaba NOPOJ bude crvena, a da u gornjem uglu, pokraj koplja, ima jugoslovensku trobojku sa petokrakom u sredini.
Istom naredbom određeno je i da zastava Vrhovnog štaba NOPOJ bude crvena, a da u gornjem uglu, pokraj koplja, ima jugoslovensku trobojku sa petokrakom u sredini.
Statutom proleterskih
narodnooslobodilačkih brigada koji je objavljen u Biltenu Vrhovnog
štaba broj 14-15, (februar-mart 1942), predviđeno je da zastave
proleterskih brigada budu crvene sa srpom i čekićem u gornjem uglu
kraj koplja, a da po sredini bude izvezen naziv brigade.
