Za vreme odmora u Ohridu, jedan od naših najcenjenijih košarkaških stručnjaka ispričao nam je zašto je godinama bio "protiv" Slavnića, ko su favoriti u novom nacionalnom šampionatu i kako je, recimo, od malo poznatog Sergeja Belova "stvorio" svetskog košarkaškog asa
U hotelu Zavoda "Crvena zastava" u Ohridu godišnji odmor je proveo sa porodicom bivši selektor muške košarkaške reprezentacije Jugoslavije i sadašnji trener Partizana Ranko Žeravica. Iskoristili smo slobodno vreme poznatog stručnjaka da s njim razgovaramo o mnogim temama vezanim za košarku i sport uopšte kod nas i u svetu.
Sastanak smo zakazali spontano, bez ikakvih formalnosti, na stepenicama hotela a da se čestito nismo ni upoznali.
Samo četvrt sata kasnije, dok se sunce rukovalo sa vrhom neke daleke planine, sedeli smo u maloj, divno uređenoj bašti na obali jezera i uz hladnu koka-kolu pričali kao da se decenijama poznajemo.
- Druže Žeravica, moram pre svega da vam kažem da ja nisam profesionalni novinar, pa sam u dilemi kojim pitanjem da počnem naš razgovor. Osim toga ne znam da li ću moći da odredim logičan red tih pitanja?
- Po meni su te stvari od perifernog značaja - ohrabrio me je moj sagovornik. - Važna je sadržina našeg razgovora. Još važnije je da se obe strane posle tog razgovora prijatno osećaju.
Nisu svi novinari isti
- Nisu svi ljudi, a samim tim i novinari, isti! Mada su neki od njih profesionalno deformisani, ja lično o toj profesiji u osnovi imam vrlo lepo mišljenje.
Mi u Partizanu sa novinarima nikad nismo imali ni najmanji konflikt, dajemo maksimum u pogledu pravilnog i sveobuhvatnog informisanja javnosti.
Tačnije, od javnosti mi baš ništa ne krijemo, jer se slobodno može reći da od nje i za nju živimo.
Osim toga, ako je jedan radnik spreman da nam da i svoj poslednji dinar, mi znamo da mu to moramo vratiti i dobrim igrama i informacijom gde smo i u šta taj dinar utrošili.
Baš zahvaljujući tim činjenicama Partizan ima veliku armiju vernih navijača.
- Pored toliko divnih mesta i objekata za odmor koji postoje kod nas i svetu, zašto ste svoj odmor vezali za Ohrid, a posebno za "Zastavino" odmaralište?
- Verovatno vam nije poznato da sam svaki svoj odmor proveo u Ohridu, počev od 1969. godine!
Pogledajte šta sve tu od sportskih terena i objekata ima.
Ako pođemo od košarkaškog terena, pa preko fudbalskog, odbojkaškog i terena za mini-golf i čamaca, stolova za stoni tenis i šah sale, videćemo da je sve to novo i urađeno prema najsavremenijim metodama.
Mislim da ne treba posebno objašnjavati šta to znači za čoveka moje životne situacije.
Posle košarke - košarka!
- O vašoj vezi sa košarkom i postignutim rezultatima u ovom sportu poznato je gotovo sve. Recite, koji sport najviše volite posle košarke?
- Košarka, košarka i opet košarka! U stvari, vidite da ja igram fudbal i bavim se još nekim sportovima "za svoju dušu", ali košarka je moja životna opsesija.
Može se reći da mi je i cela porodica po liniji interesovanja za sport uglavnom preokupirana njome.
- Ima logike, ali baš svi ...
- Nemojte se čuditi. Moja žena je bila reprezentativka Jugoslavije u košarci. A što se sinova tiče, narod kaže da "iver ne pada daleko od klade".
- Bili ste selektor jugoslovenske reprezentacije i dugogodišnji trener, a jedno vreme proveli i van naših granica. Kakav odnos treba da bude na relaciji trener-igrač?
- Taj odnos treba da bude superkorektan bilo po privatnoj ili po liniji posla. On kod nas u vrhunskim klubovima i reprezentaciji baš takav i jeste, jer se mi, koji te mlade ljude vodimo, moramo staviti u ulogu njihovih roditelja.
Međutim, i pored toga, posle izvesnog broja godina zajedničkog života i rada, trener i igrač su, da tako kažem, zasićeni jedan drugim.
Tu pomoći nema, čak i onda kad i trener i igrač imaju vrhunske kvalitete. Izlaz se, po pravilu, traži u rokadama trenera, jer se klubovi dobrog igrača odriču samo u krajnjoj nuždi.
Zadar bez Ćosića nije Zadar!
- Kad smo kod igrača, recite šta za košarkašku ekipu znači jedan izuzetan, recimo reprezentativni igrač?
- Jedan jedini vanserijski igrač za svoju ekipu znači mnogo. Poznato je šta je Zadar sa Ćosićem značio u jugoslovenskoj i evropskoj košarci, a šta predstavlja danas bez njega.
Takode se zna gde bi danas Rabotnički bio bez Georgijevskog!
Možda je najmarkantniji primer Nikola Plećaš.
To što je Kvarner sa njim u protekloj sezoni postigao u kupu i prvenstvu, prevazišlo je i najoptimističkija predviđanja.
 |
| Nikola Plećaš, najbolji strijelac našeg košarkaškog prvenstva... (1970) |
Videćete šta će Kvarner sada biti bez njega ...
- Svojevremeno su naša javnost i posebno novinari bili ubeđeni da igra Slavnića i Mišovića nije po vašem ukusu pošto ih nikad niste pozivali u reprezentaciju, iako su merila sportske javnosti bila drukčija. Kažite o čemu je reč?
- Njihovi visoki kvaliteti su i tada, a pogotovu danas, neosporni i poznati. Međutim, Slavnić je baš tada sazrevao, a u reprezentaciju ne može niko da uđe ko nije i igrački i ljudski formiran.
Neki su taj zadnji, najvažniji životni skok napravili u poznim godinama.
Tvrdić je, na primer, ušao u reprezentaciju tek u 24. godini i postao igrač svetskog kalibra.
Što se Mišovića tiče, njegove vrednosti nisam osporavao ni ja niti bilo ko od odgovornih ljudi jugoslovenske košarke.
Međutim, sam Mišović nije bio spreman ni na kakva odricanja kao što to čine vrhunski sportisti.
Nije mogao bez svog Čačka, bez Morave, bez svojih golubova, dakle, mogao je da igra samo u Čačku!
Zbog toga je brzo pobegao i iz Partizana kad smo ga svojevremene doveli u Beograd i od njega zaista mnogo očekivali.
 |
| Radmilo Mišović, sve popularniji čačanski košarkaš... (1971) |
- Kakva je budućnost jugoslovenske košarke?
- Po mom mišljenju, veoma dobra. Imamo dobru bazu, dovoljno vrsnih stručnjaka, dosta visokih igrača, što je uz ozbiljan i sistematski rad najbolja garancija naše zaista lepe budućnosti.
 |
| Ekipa Ranka Žeravice na pripremama za OI 1980 |
"Pronašao" Sergeja Belova
- Da iziđemo sa našim razgovorom malo "napolje". Koji je inostrani igrač, po vašem ukusu, najbliži idealnom?
- Pored toliko izuzetno dobrih, teško je odlučiti se za jednoga. Ipak, po meni je to Sergej Belov. Sve što za vreme igre učini sa loptom, liči na savršenstvo. No, možda je on moja mala životna slabost.
- Sigurno ima posebnih razloga?
- Pa, eto, bez hvalisanja mogu reći da sam ga baš ja uveo u sovjetsku reprezentaciju! Njegovu prirodnu obdarenost i briljantne igre zapazio sam prilikom jednog davnog gostovanja Partizana po Ukrajini.
Pošto oni koji u Sovjetskom Savezu vode košarku, zbog ogromnih prostranstava zemlje, nemaju detaljniji uvid u rad klubova i pojedinaca, za njega nisu ni znali.
Ja sam im ga preporučio, oni su ga odmah doveli na probu i pri prvom susretu bili zaprepašćeni njegovim mogućnostima.
Na moju žalost, baš on mi je kasnije, u susretima reprezentacija, zadavao najviše glavobolje.
- Dve godine ste bili trener španske ekipe Barselona. Šta vas je tamo i vezano i nevezano za sport najviše impresioniralo.
- Organizacija rada i života uopšte, koja se graniči sa savršenstvom! Tamo nema finansijske podvojenosti klubova kao kod nas na fudbalski, košarkaški, odbojkaški, atletski ... već se sredstva slivaju u jednu kasu jedinstvene sportske organizacije, a odatle raspoređuju prema potrebi.
Zamislite samo šta sve treba učiniti da bi se za jedan sportski kolektiv vezala armija od 75.000 navijača sa stalno plaćenim ulaznicama koliko ih je tada imala Barselona.
- Za vreme vaše "vladavine", reprezentacija je igrala sa svim reprezentacijama koje u svetskoj košarci nešto znače. Kada je vama lično bilo najteže?
- Najiskrenije rečeno - ne znam! U preko 300 utakmica reprezentacije koje sam vodio bilo je ko zna koliko neopisivih drama. Baš zato ne mogu da izdvojim nijednu posebno.
 |
| "Bićemo prvaci sveta", čuje se na početku SP u Ljubljani |
Partizan jači ili slabiji?
- Na kraju razgovora, želeo bih da nešto kažete o vašem sadašnjem klubu. Na primer, hoće li Partizan za iduću sezonu biti jači ili slabiji?
- Pouzdano znamo da nas iz bilo kojih razloga napuštaju Latifić, Zečević i Farčić. Kao prinove imamo veći broj mlađih igrača. Da li smo više dobili ili izgubili - saznaćemo uskoro.
- Recite ko su najozbiljniji kandidati za prvaka u narednom šampionatu?
- Mislim da tu dileme nema. Najveće šanse imaju Jugoplastika, Bosna, Brest i Partizan.
Na moju primedbu da bi Partizan sa Ćosićem bio prvak Evrope, Ranko Žeravica se slatko nasmejao...
Razgovarao: Milan Vuković, obrada: Yugopapir (Tempo, avgust 1977.)