Danko Cvjetićanin, skroman momak - a nesvakidašnji talenat: Zašto je prešao iz Partizana u Cibonu?

Meni je bio potreban dobro organizovan klub u kome bih mogao da se u potpunosti iskažem. Jer, ja košarku na igram za pare i slavu, već iz zadovoljstva! Sve sam joj podredio. Slava je samo posledica vanserijskih igara i ako dođe - nemam ništa protiv nje

Novembar 1985: Tek sada je potpuno shvatljivo vidno angažovanje Cibone da po svaku cenu dovede Danka Cvjetićanina, a isto tako jasno je zašto je direktor Partizana Dragan Kićanović u prelaznom roku izgubio živce.

Crnokosi, 21-godišnji reprezentativac, rođeni Zagrepčanin (koji od šeste godine živi u Beogradu i sve što zna naučio je u crno-belom dresu), otkada je u petom kolu debitovao protiv Sloge u Zagrebu ne zna za slabu partiju.

Premijeru u dresu "cibosa" označio je sa 36 poena, zatim je u derbiju protiv Zadra igrao nešto manje, da bi u Splitu protiv Jugoplastike bio ključni čovek trijumfa sa 30 poena, koliko je ubacio i čačanskom Borcu.

Očekivalo se da će "Vukovi iz Tuškanca" teško nadoknaditi odlazak Ace Petrovića u vojsku, ali ga je Cvjetićanin bar po efikasnosti već nadmašio. U organizaciji igre Danko je još iza Ace, što je i shvatljivo, jer je promenio ulogu i od visokog beka postao plejmejker.

Protivnici Cibone hvataju se za glavu - ako zaustave na trenutak Dražena Petrovića onda proradi Cvjetićanin i obrnuto.

Jednostavno, Zagrepčani su dovođenjem Dražena i Cvjetićanina rešili najosetljivjji problem bekova bar za narednih 5-6 godina i teško da će im i jedan trofej u Jugoslaviji za to vreme izmaći.

Incident je brzo zaboravljen

Cvjetićanin se u Ciboni od prvog trenutka postavio kao čovek koji je došao da pojača aktuelnog prvaka Evrope, a ne da traži i čeka igračku šansu. Zbog toga je i došlo do kratkotrajnog konflikta sa trenerom Željkom Pavlićevićem, nakon utakmice sa Zadrom, na kojoj Cvjetićanin nije igrao onoliko koliko je po sopstvenom mišljenju trebao.

- Mlad sam, željan igre i dirnulo me je to što sam posle 10 minuta, po mom mišljenju sasvim dobre igre, morao na klupu. Posle utakmice bio je sastanak, ali ne posvećen meni već nešto slabijim partijama Cibone u poslednje vreme. 

Činjenica je da tom sastanku nisam prisustvovao, jer sam se obukao i demonstrativno otišao, ali taj nazovimo incident ubrzo je na najbolji mogući način izglađen.

Meni je objašnjeno zbog čega nisam duže igrao - navodno zbog slabe odbrane, i ja sam shvatio da sam pogrešio.

Sve bi ostalo u krugu obitelji (Cibone) da novinari to nisu senzacionalno naduvali.

Pisalo se kako su me iz Partizana odmah posle te utakmice sa Zadrom zvali da se vratim i slično, a o tome nema ni govora.

Tačno je da sam razgovarao sa Beogradom, ali ne sa ljudima iz crno-belog tabora, već svojim najbližim prijiteljima - počeo je ispovest Cvjetićanin.

- Znači sve je zaboravljeno?

- Interes svakog igrača Cibone je da pobeđujemo pošto smo izvanredno stimulisani. Dok timu ide, lična nezadovoljstva treba zanemariti. Ja sam se na dosta utakmica u dresu Cibone pre i posle toga dokazao i nadam se da sam uverio trenera da mi je mesto na terenu, a ne klupi.

- Naravno, ne bi vas Cibona dovodila da grejete klupu. Uostalom, niste bili nimalo jeftini. Opšte je mišljenje da je materijalni momenat presudio da se odselite u Zagreb?

- Ono što se priča o devizama ne odgovara istini. Činjenica je da ću uskoro rešiti stambeno pitanje.

Partizan nema stabilnost

- Kako ćete se odvojiti od roditelja, zbog čije selidbe u Zagreb niste želeli da ostanete u Beogradu. Navodno, kako bi jedan 21-godišnjak mogao sam da živi u velikom gradu?

- Mislim da je prirodno što sam krenuo za roditeljima. Teško bi mi bilo da u Beogradu živim sam. Osim toga, meni je bio potreban dobro organizovan klub u kome bih mogao da se u potpunosti iskažem.

Jer, ja košarku na igram za pare i slavu, već iz zadovoljstva! Sve sam joj podredio. Slava je samo posledica vanserijskih igara i ako dođe - nemam ništa protiv nje.

- Šta vam je smetalo u Partizanu?

- Slabi materijalni uslovi, što je povlačilo ostale probleme. Nije bilo stabilnosti i kontinuiteta u radu, treneri su se menjali kao na tekućoj traci. Partizan ima kvalitetne igrače, ali ne znam iz kog razloga ne postiže i adekvatne rezultate. Tu je osnovni problem.

- Vi ste i ranije napuštali crno-bele. Otišli ste na godinu dana u OKK Beograd, pa posle niste hteli da se vratite. Najavljivali ste odlazak u SAD?

- Sedenjem na klupi nisam mogao da postanem igrač. Za odlazak u SAD sve je bilo sređeno, već sam se pozdravio sa roditeljima i prijateljima, ali u poslednji čas su iskrsli neki problemi administrativne prirode, pa sam morao da ostanem u Beogradu.

- Otac vam je sociolog-naučni radnik. Kako on gleda na vaš sportski angažman?

- Svestan je da sam košarci posvetio najveći deo života i da me je ta igra maksimalno preokupirala. Još kao klinac svaki dan sam šutirao "500 ubačenih"...

Ne primećuje se ni da je iza mene vojska, jer sam i u vojsci trenirao, bio na pripremama reprezentacije, tako da sam čak napredovao u odnosu na period pre armije.

- Kad smo već kod državnog tima, može li vaša generacija da povrati slavu jugoslovenskoj košarci?

- Neki ne veruju, ali sam ubeđen da ćemo opet na sam vrh. Trenutno treba ići na spoj mladosti i iskustva, a vremenom potpuno poverenje ukazati mladima. Onda će početi renesansa, ali se moramo oslanjati isključivo na tehniku i maštovitost.

- Ko su ti igrači, koji će poput Moke, Ćose, Kiće, Praje, postati nacionalni junaci?

- Dražen Petrović je ispred svih, zatim Zoran Jovanović, Vranković, Divac, Žurić, Perasović... kao i nešto stariji Čutura. Naš uspon će možda biti spor, ali se u ovu generaciju mora imati poverenja.

Prvenstvo i Kup su naši!

- Vratimo se Ciboni i njenim ambicijama?

- U prvenstvu smo već prilično odmakli i ne znam ko bi mogao da nas ugrozi. Zadar, Zvezda, Šibenka, Partizan i Bosna su opasni samo na domaćem terenu. 

Mislim da ćemo osvojiti i Kup Jugoslavije, a što se tiče Kupa šampiona izgledi su vrlo neizvesni. Sve ekipe su se pojačale tako da je teško dati realnu prognozu.

- Nedostaje li vam Beograd?

- Ne mogu da kažem da sam bio srećan što sam otišao iz Beograda. Nije mi bilo lako, ali sam procenio da je za mene bolje da pređem u Cibonu.

Primljen sam odlično, kolektiv je jak, dosta se trenira i ja sam sve podredio igračkom usavršavanju.

Publika me je primila iznad očekivanja. Takve simpatije navijača nisam osetio u Partizanu. Možda i zato što nisam nešto posebno igrao, što je ceo tim igrao slabo, ne znam?

- Šta radite van košarke?

- Treniramo dva puta dnevno, često putujemo, tako da ostaje malo vremena za učenje. Student sam prve godine ekonomije i preostalo mi je još četiri ispita da upišem drugu godinu. Nadam se da ću ih ubrzo položiti.

Zagreb je veliki grad i ima puno lepih mesta za izlazak. Najčešće odem do "Saluna" i Kazališne kavane.

*****

Danko Cvjetićanin je prvi dvometraš u jugoslovenskoj košarci koji igra na mestu organizatora igre.

Njegovu visoku efikasnost i zavidan procenat ubačenih šuteva još uvek ne prati i vrhunska organizacija igre tima, ali ne treba zaboraviti da Cvjetićanin na novom mestu igra tek dva meseca.

Redak, nesvakidašnji talenat ovog običnog, skromnog momka, doživeće svoje prve ozbiljne ispite u nedavno započetom Kupu šampiona.

Napisao: Predrag Miljuš, obrada: Yugopapir (Tempo, jesen 1985.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate