Dušan Kojić Koja: Biti veliki u jugoslovenskom rokenrolu baš i nije nešto nedostižno (1985)




Meni se sviđa Plavi orkestar, ozbiljno ti kažem. I Bajaga mi se sviđa. I da napomenem i to da su oni bitni isto toliko koliko i ovaj bend. Ta tri benda su najbitnija za ovu zemlju.... Mi smo sve vreme izdvojeni. Ma koliko to nekom smetalo, ovaj bend će da postoji. Ima dosta ljudi koji nas ne vole. Ali, nema raspada. Neće ovaj bend nikad da se raspadne
MM: Video sam da na novom albumu ponovo sarađuješ sa Encom Lesićem. Stvarno čudno, čovek iz starije garde ...

KOJA: Da. Enco Lesić je zaista dobar, stvarno se pokazao kao najbolji tip. Pomogao nam je da snimimo taj materijal... Nismo znali uopšte da li će neko to da nam otkupi, a on je pristao, ono kao snimićemo, pa šta bude. Ja sam morao da mu odam neko poštovanje na ploči, i to sam zapisao na omotu.


Mislim da je to jako dobro, mada možda malo čudno, ali može se desiti da ipak postoje neki ljudi koji mogu nešto da pomognu u svemu tome... Pošto je stvar oko benda bila jako neizvesna i nije se znalo šta će se desiti...

MM: Zašto su te odbijali po svim diskografskim kućama? Da li je to zbog tebe ili zbog njih? Išao si svuda... I dok si bio sa "Šarlom" ...

KOJA: Pa, da. Sa "Šarlom" je počela ta reputacija ...

MM: Da, ti si "nezgodan tip"...

KOJA: Pa, to je tako ... Ja sam inače vrlo zgodan tip, ali to su ljudi koji ne žele da rade. To je glavni problem. Oni sede na svojim mestima, dobro im je, dobijaju svoje plate. Jedini koji se tu nešto grči je Škarica. "Jugoton" je materijal odbio pod obrazloženjem da to ne spada u njihov pop katalog (kez).

MM: Šta im to znači?

KOJA: Ma, ne znam ni ja šta im znači. To je to objašnjenje... Nemam ja tu šta sad da preterano razmišljam o tome. To je tako i gotovo. A ovi ostali... neko jeste tu, neko nije tu... Obično, kad čuju, uspaniče se, to im je stvarno ono ... pošto su navikli na ovu zabavnu muziku.

MM: A misliš da će sad biti dobro, da ćeš nastaviti da radiš sa "Dokumentarnom"?

KOJA: Videćemo ...

MM: Jesi li pokušao da ostvariš saradnju sa nekom stranom diskografskom kućom?

KOJA: Ma, dobro, to su sve, misli; znaš ... Treba biti organizovan za to. Zašto ne? Voleo bih to da radim ... Ko zna šta će se desiti.

MM: A na kom principu radi "Dokumentarna"? Kako dobijaš lovu i kako sve ostalo funkcioniše?

KOJA: To ćemo tek da vidimo. Ja mislim da će to sasvim normalno da funkcioniše, kao i kod ostalih disko-kuća. Sve je regularno. To nije privatna, već nezavisna kuća (kezi se). Uostalom, zašto ja moram o tome da pričam? Zovi čoveka, pa ga pitaj. Pričamo o bendu, bre!

MM: Jesu li sada saksofonista i trubač stalni članovi postave?

KOJA: Da, oni su stalni članovi grupe. Biće još jedan čovek, koji se zove Z. Erkman. B. Trivić svira tenor saksofon, trubu svira Dejan Đ, a Z. Erkman svira drugu trubu i on će biti treći duvač u bendu. Sad smo prava atrakcija.

MM: Šestorica veličanstvenih?

KOJA: Da.

MM: A kako si našao Žiku? Kele je bio menadžer "Šarla"...

KOJA: Žika je do tada svirao u "Radničkoj kontroli" i jedini mi izgledao ono ... Kad je Kele otišao u vojsku, jedini koji bi mogao nešto da postigne, mislim da svira u ovakvoj grupi. On je, čini mi se, jedini mogao u Beogradu, pa i šire.

MM: Sam radiš ceo materijal?

KOJA: Obično ja radim te pesme, melodije i to sve...

MM: Da li je to kreativna nemoć ostalih ili prejaka ličnost lidera benda?

KOJA: TI sve neka ozbiljna pitanja (kez), prosto ne znam šta da kažem ... Ili jedno ili drugo, ne znam ...

MM: Možda i nešto peto?

KOJA: Ma, da... pusti, bre, 'ajmo dalje.


Taj pank ovde, u principu, nije ni postojao



MM: Ti si jednom davno, u "Džuboksu" objavio jedan mali članak.

KOJA: Da, to je početak moje uspešne novinarske karijere. Pseudonim mi je bio Novica Talasić, kao i Zeleni Zub.

MM: To je bio, čini mi se, programski članak u kome si ispričao kako je stanje u Beogradu loše, da klinci još uvek slušaju "Blek Sabat", "Pink Flojd"...

KOJA: A tada je "Džuboks" bio jedini list u kome je moglo da se piše, dok sve ostale novine imaju svoj neki fond ljudi koji pišu i tako ... Svi žele da se zaposle i da rade... Taj tekst je bio povodom koncerta "Reca" u Beogradu.

To je bilo smešno, jer taj pank ovde, u principu, nije ni postojao ... Ima nekih deset ljudi po Beogradu koji u stvari to jesu. Svi ostali su šminkeri i hipici, hard rokeri...

MM: VD je jednom rekao da su tvoji koreni još uvek u "Dip Parplu".

KOJA: On je to onako usplahirene glave izjavio.

MM: Pre nego što se "Šarlo akrobata" rasturio, VD i Milan su hteli da dovedu Vejvodu da svira gitaru i sintisajzer, pa možda bi to održalo "Šarla"?

KOJA: Ne bi održalo, pošto ja nisam hteo da se iko dovede u bend. Trebali smo da uradimo još jednu ploču i to bi onda bila uspešna grupa, jer smo imali zaista sve uslove da postanemo uspešna jugoslovenska grupa, što u stvari i nije neki veliki trenutak u životu čoveka. 

Biti veliki u jugoslovenskom rokenrolu baš i nije nešto nedostižno.

MM: Izgleda da je kod tebe nezadovoljstvo uvek podsticalo kreaciju i na početku i sad.

KOJA: Da l' sam ja uvek nezadovoljan, misliš? Ne, ja sam uvek zadovoljan, ali znaš ono što kaže Klepton:

"Ne možeš da sviraš bluz sa punim stomakom". 

To je to. Mene u principu samo interesuje muzika. Pa onda, ako me neko tu okolo ometa sa nekim sporednim stvarima, onda, znaš, malo se nerviraš.

MM: Koncerte ne održavaš toliko često, mali su tiraži ploča... Od čega živiš, u stvari?

KOJA: Od lepih očiju (ha!). Kako da ti kažem, ne mogu sad o tome da pričam. Ko zna šta ja radim, možda kradem? Mislim, nađe se tu i tamo nešto tako. Tu i tamo bude nešto. Egzistencija je ...

Ja mislim da ne može ni Bajaga da živi od toga. Mislim, može još dve godine.

Pitanje egzistencije rok-muzičara u Jugoslaviji je kapitalno pitanje. Nije zahvalno pričati o tome.

MM: Na novom albumu, u odnosu na "Sviđa mi se...", pomak je uočljiv samo u pesmama "Novac neće doći" i "28. jun".

KOJA: Ne. Pazi da ti kažem. Ta ploča je snimljena pre dve godine, a tada je izašla naša prva ploča. Dakle, mi smo tri meseca posle te prve ploče, koju smo takođe čekali godinu dana, snimili drugi LP, pa ti se možda zato čini da se ništa ne menja.

Mislim, ja se ne brinem o tome. Ovo nije grupa koja će... Sad ne znam ni koliko je poželjno to što smo mi svirali ska. To se meni ne sviđa.

MM: Nije bilo loše.

KOJA: Normalno da nije bilo loše. Bilo je dobro zato što smo dobro svirali, ali ovaj koncept "Discipline kičme" to ne bi trpeo. Ne trpi tako neke, znaš ono, belom građaninu potpuno strane forme. Meni su i ska i rege ... Mislim, meni je to dobro, ja to mogu dobro da sviram. Ne mogu više na to da mislim.

MM: Imaš li neke planove? Šta dalje sa "Disciplinom"?

KOJA: Mi ćemo se jako brzo potruditi da napravimo novu ploču i da je što pre izdamo. Ovog puta bi to zaista trebalo brzo da se desi. Probaćemo da sviramo što više. Jedan klasičan put rok-grupe.

MM: Imate novog materijala?

KOJA: Za dve godinje sigurno se nakupi toga. Ja obećavam izvrsnu zabavu uz novi materijal. Biće zaokreta ka nekom komercijalnijem zvuku, za novine (kez).

Biće prostijeg sviranja. Sad će duvači dosta toga da sviraju. Ja ću vrlo malo da sviram, tek toliko da se podsetimo da postojimo, da postoji onaj stari zvuk. Ove nove stvari se dosta razlikuju od starih, to je činjenica.

MM: Gde vidiš "Disciplinu" za jedno četiri-pet godina?

KOJA: Vidim je na vrhu jugoslovenske rok-scene. Dobra rečenica, a?

MM: To poručuješ i svim potencijalnim kupcima vaše nove ploče?

KOJA: Apsolutno. Mogu da ti kažem adresu, da objavite narudžbenicu za ploču u "Džuboksu".

Božo Žabjek, Krakovski nasip 26, 61000 Ljubljana

Plaća se pouzećem ... Probaću uskoro, ovde u SKC-u, da napravim nekakvu izložbu nekih omota i plakata koje sam radio.

MM: Ovde se reklame rade tek pošto grupa postane popularna.

KOJA: Da. Očigledno da nemaju sluha za posao. To se zna. Oni pucaju na nekim stvarima koje su trenutni štos, razumeš? Na primer, "Zana". Oni su prodali 400 000 ploča, a posle su prodali 50 000.



Enco ima dobre sprave, potrebna je samo prava grupa



MM: U čemu je fazon da "Plavi orkestar" proda 250 000 primeraka svog debi-albuma?

KOJA: Jako mudro, ja mislim. Nije to uopšte fazon. Meni se sviđa "Plavi orkestar", ozbiljno ti kažem. I Bajaga mi se sviđa. I da napomenem i to da su oni bitni isto toliko koliko i ovaj bend. Ta tri benda su najbitnija za ovu zemlju.

MM: "Disciplina kičme" se izdvojila. Da li misliš da je to dobro?

KOJA: Pa, normalno. Mi smo sve vreme izdvojeni. Ma koliko to nekom smetalo, ovaj bend će da postoji. Ima dosta ljudi koji nas ne vole. Ali, nema raspada. Neće ovaj bend nikad da se raspadne.

A da vas pitam ja nešto. Kako se vama sviđa produkcija na ovoj ploči?

MM: Produkcija je malo bolja nego na prvoj ploči.

KOJA: A inače, isto nije dobra?

MM: Ne zezaj.

KOJA: Produkcija prve ploče se meni sviđa. Ima neki fazon. Cela je rađena za šest dana. To je neki pakleni tempo. Ovo je dosta rađeno, i to kod Enca Lesića.

A kod njega mogu da se naprave fantastični snimci, mada se misli, privatni studio ... Enco ima dobre sprave. Potrebna je samo prava grupa.

MM: Za koga ti u stvari radiš ovu svoju muziku?

KOJA: Mogu da kažem, to sam ja provalio, da u svakoj varošici postoji neko ko voli "Disciplinu kičme". Čisto iz nekog bunta, ako ništa drugo.

MM: Onaj ko je gledao "Hit meseca" nije uopšte pomislio da se radi o nekakvoj alternativnoj grupi. Navikavaš ljude na nešto različito.

KOJA: Pa, da. Mi samo treba da konstantno izdajemo ploče i da nas ima često u javnosti. Ja uopšte ne sumnjam u uspeh ove grupe. Kad kažem da su "Bajaga", "Plavi orkestar" i "Disciplina kičme" jedini pravi bendovi u ovoj zemlji, ja to ozbiljno i mislim.

Ova muzika jeste možda za nekoga teška, ali se očituje neki kvalitet.

MM: Da li planiraš živi album?

KOJA: Možda živi singl. To me zanima. Jedini živi album koji mi se sviđa je album Džonija Tandersa.

MM: Da li je zvuk na ovoj ploči blizak koncertnom izvođenju?

KOJA: Ovo je čisto studijska ploča.

MM: Hoće li biti improvizacija?

KOJA: Naše dve struje kojima se krećemo su sesioni, čak i studijski, i linija čvrstih, koncertnih pesama.

MM: E, tako...

KOJA: Vi treba da napišete četiri strane? Koliko je to šlajfni?

MM: Biće dovoljno.

KOJA: (ustaje) Pa, drugovi, bilo je dobro. Videćemo se opet.

MM: Apsolutno!

Slepi miš sa Kojine jakne se smanjuje. On odlazi... Usamljeni kauboj (Klint Istvud) je već na horizontu. The end.

Text: Mc Crywack and Max Radackow, obrada: Yugopapir (Džuboks, 1985.)


Milan, Ivica, Koja: Mislimo da će klinci da ukapiraju naše tekstove (1980)


Enco Lesić, čarobnjak zvuka (1982)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate