Pored neumornog Neše, čiji je svaki pokret na sceni (pa i u privatnom životu) priča za sebe, jedan od najvećih aduta »Leptirića«, svakako je nova članica grupe Lidija Asanović. Mlada Zagrepčanka u »PIL« je došla preko audicije pre samo nekoliko meseci, a već sada je strašno oružje popularne beogradske grupe
Dileme nema - »Poslednja igra leptira« bila je i ostala jedna od najvećih jugoslovenskih muzičkih atrakcija. Posle izdavanja sjajnog albuma »Srce od meda« to je više nego jasno, a nova ploča ujedno je i dokaz da je »PIL« u potpunosti sazreo da konačno zauzme i čelnu poziciju na domaćoj zabavno-muzičkoj sceni.
Autor ovih redova jedan je od malobrojnih srećnika koji je imao to zadovoljstvo da prati kompletan razvojni put »Poslednje igre leptira« - od prilično bojažljivog nastupa i trijumfa na jednoj davnoj »Palilulskoj olimpijadi kulture« (ko zna da li se i oni sami još uvek sećaju simpatične akustičarske teme »Sinoć u Skadarliji«?!), pa sve do nove, treće po redu ploče, koja širom otvara vrata uspeha talentovanoj grupi iz glavnog grada.
»PIL« je imao tu sreću da je od prvih dana prihvaćen oberučke u svim sredinama i da je već dugo, u pravom smislu, jugoslovenska grupa.
U njihovim neponovljenim koncertima sa podjednakim žarom uživaju mladi Zagreba, Niša, Prištine, Skopja, Ljubljane i svih ostalih gradova gde se pojave.
Uostalom, gledali ste sigurno »Miting mira« iz Splita, na kome su »Leptirići« bili najistaknutiji učesnici i gotovo sve pesme otpevali u horu sa pedeset pet hiljada ljudi.
Svega nekoliko dana posle toga »Leptiri« su imali »probnu« svirku u Zagrebu, tek toliko da provere snage i vide na čemu su, posle jednogodišnje pauze.
U čitavom gradu zalepljena su samo četiri plakata grupe, na radiju je emitovan jedan jedini reklamni džingl, a u dvorani »Moša Pijade« skupilo se skoro dve hiljade ljudi!
Podatak koji mnogi govori, zar ne?!
Ovih dana »Poslednja igra leptira« priprema veliku jugoslovensku turneju, posle koje će sigurno i najveći skeptici morati da priznaju da je jugoslovenska muzička scena dobila nove opštenarodne ljubimce.
Nove - utoliko što im se sada i ploče izvrsno prodaju, a to sa prethodna dva albuma baš i nije bio slučaj.
Mlada Zagrepčanka preporodila beogradski bend
Neša i drugovi ovom pločom napravili su veliki posao, što postaje sasvim razumljivo ako se zna da je za produkciju iste bio zadužen »veliki maestro« Rajko Dujmić, u čijoj karijeri jednostavno nema promašaja!
I sam već dugo veliki poklonik scensko-muzičkog fazona »Leptirića«, Dujmić je za beogradsku grupu napravio vrlo zgodne i komercijalne aranžmane, a produkciju - kao i obično - uradio bez greške.
Dodamo li svemu tome i stvar koja je još uvek aktuelna - biznis sa menadžerom Lepe Brene, Rakom Đokićem - onda je jasno zašto su »Leptirići« toliki optimisti.
Jer, pomenuti Đokić - pored spektakularne turneje, trebalo bi da im u najkraćem roku obezbedi snimanje dugometražnog filma, čime bi »PIL« i konačno izašao iz reda običnih rok »smrtnika«.
Živi bili, pa videli...
Kada već govorimo o predstojećoj turneji »Poslednje igre leptira«, treba reći da su pripremili šou od koga suze same naviru na oči.
Pored neumornog Neše, čiji je svaki pokret na sceni (pa i u privatnom životu) priča za sebe, jedan od najvećih aduta »Leptirića«, svakako je nova članica grupe Lidija Asanović.
Mlada Zagrepčanka u »PIL« je došla preko audicije pre samo nekoliko meseci, a već sada je strašno oružje popularne beogradske grupe.
O Lidiji se priča na svakom koraku među ljubiteljima muzike, jer je zaista dobra pevačica i zabavljač kakav se nalazi jednom u deset godina.
Njeno preslatko skakutanje na sceni i zafrkancija dostojna najvećih svetskih majstora, te više nego solidno pevanje, doneli su joj veliki broj obožavalaca, od čega će »PIL« sigurno imati puno koristi.
Za razliku od statičnih Zorice i Olivere, koje su pre nje bile u bendu, Lidija je pravi praznik za oči i uši i, sigurno, veliko pojačanje beogradske grupe.
Posle svega navedenog, zaključak se sam nameće: »Poslednja igra leptira« na najboljem je putu da dodirne zvezde i napravi pravi dar-mar na estradi. Nemojte posle reći da vas nismo upozorili na vreme...
Napisao: Željko Stefanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, jesen 1985.)
