Reporteri Velimir Zajec i Dušan Savić: Doživljaji YU tima na turneji po Južnoj Americi (1/2) (1977)




Znam da vas interesuje mišljenje da li ovako radikalno podmlađen državni tim može da uspešno iznese teret kvalifikacionih utakmica za prvenstvo sveta i dobije "vizu" za Argentinu 78. Da smo na startu kvalifikacionih borbi, moj odgovor bi bio potvrdan. Međutim, pošto smo već doživeli dva poraza, bliži sam mišljenju da nam je prisustvo - recimo, dvojice - iskusnih asova još potrebno

Velimir Zajec i Dušan Savić, vodili su dnevnik, snimali i komentarišu turneju našeg državnog tima po Južnoj Americi. Odgovorni u FSJ ne bi smeli da zaključuju utakmice naše reprezentacije protiv klubova ili gradskih selekcija, kao što je billa ona u Braziliji - protivnik Jugoslavije može da bude samo državni tim neke zemlje, smatra Zajec.


*****



Pošto je Dule Savić, koji u svakoj prilici vodi dnevnik, preuzeo na sebe da vam opiše naše putovanje po Brazilu i Argentini i naše doživljaje na njemu - ja ću pokušati da prokomentarišem ovu turneju iz čisto fudbalskog ugla.

Turneja po Brazilu i Argentini nije pala baš u najzgodnije vreme. Na kraju sezone, kada smo uveliko zasićeni fudbalom i bez svežine, teško se može pružiti maksimum. Tada su, po pravilu, želje veće od mogućnosti. Ali, "zeleni kontinent" i "zemlje fudbala" uvek izazivaju znatiželju nas koji smo se opredelili za ovaj posao i...

Ipak, podmlađena reprezentacija - okupljena pred sam polazak na "zeleni kontinent", bez posebnih priprema i neophodnog uigravanja (za to, po meni, nije poslužila ni ona neslavna utakmica sa Partizanom - 0:2) postigla je zadovoljavajuće rezultate.

Jedna pobeda, jedan nerešen meč i jedan poraz, uz simetričan ali mršav skor golova - 1:1, sigurno je više nego što se očekivalo.

A kad se ima u vidu da smo zaslužili pobedu nad Brazilom (mi smo je, zapravo, i ostvarili, ali nam je pristrasni sudija poništio regularan gol!) i bar nerešeno sa Argentinom, onda je jasno da smo dostojno reprezentovali našu zemlju i naš fudbal.

Najbolje je bilo - na startu.

Na utakmici protiv Brazila u Belo Horizonteu pokazali srno sve što krasi naš fudbal, ali nismo bili efikasni (to nam je davnašnja mana). Pohvale koje nam je uputila štampa i celokupna fudbalska javnost "zemlje fudbala" zaista smo zaslužili.

Uspešno se suprotstaviti reprezentaciji trostrukog prvaka sveta na njenom "bunjištu" sa neiskusnim mladićima, među kojima je bilo i debitanata, pravi je podvig.

To možemo samo mi, Jugosloveni!


Protiv reprezentacije Brazilije, glavnog grada Brazila, i Argentine nismo briljirali, ali, čini mi se, ni razočarali. Teže je bilo protiv Brazilije, jer smo tu utakmicu morali da dobijemo. Zamislite kakva bi bruka bila da smo kojim slučajem taj meč izgubili (!). 

U vezi s tom utakmicom želim da kažem još nešto: odgovorni ljudi u FSJ ne bi smeli da dozvole da naš nacionalni tim ikada više igra mečeve sa nekim manje ili više (ne)poznatim klubovima, gradskim selekcijama i sličnim protivnicima.

Na takvim utakmicama se rizikuje mnogo, a ne dobijamo ništa (ako neko "dobitkom" ne smatra dvadesetak ili nešto više hiljada dolara).

Mi smo zemlja koja - uprkos "oseki" dobrih rezultata u poslednje vreme - u fudbalu dosta znači i mi taj ugled moramo da čuvamo. 

Uostalom, i da u fudbalu nismo to što jesmo, našoj državnoj reprezentaciji prvi partner je samo - reprezentacija druge zemlje.

Kada se sve sabere, najveća korist od ove je u tome što je pokazala da nova generacija reprezentativaca - mladih, neiskusnih, ali talentovanih tudbalera - "ima štofa" i da se od nje, ako se sa njom bude radilo kako treba, može dosta očekivati.

To smo, opet, pokazali prevashodno u meču sa Brazilom.

Znam da vas interesuje mišljenje da li ovako radikalno podmlađen državni tim može da uspešno iznese teret kvalifikacionih utakmica za prvenstvo sveta i dobije "vizu" za Argentinu 78. 

Da smo na startu kvalifikacionih borbi, moj odgovor bi bio potvrdan. Međutim, pošto smo već doživeli dva poraza, bliži sam mišljenju da nam je prisustvo - recimo, dvojice - iskusnih asova još potrebno.

Dve od tri utakmice u Brazilu i Argentini imali ste prilike da gledate na televiziji i sami ocenite kako je ko od reprezentativaca igrao. Zato, a delom i zbog toga što bi bilo neumesno da ja - jedan od najmlađih u novom državnom timu - ocenjujem saigrače i selektore... uzdržavam se od komentara. 

Koliko smo mi igrači, ili, pak, selektori opravdano ili neopravdano oscilirali - prepustimo da ocene stručnjaci i fudbalska javnost.

U ovom trenutku je najvažnije da je podmlađena reprezentacija položila jedan ni malo lak ispit, uverila nas da sazreva i vratila veru u bolje sutra našeg fudbala, zar ne.

Napisao: Velimir Zajec, obrada: Yugopapir (Tempo, avgust 1977.)





Podržite Yugopapir: FB TW Donate