Znam da vas interesuje mišljenje da li ovako radikalno podmlađen državni tim može da uspešno iznese teret kvalifikacionih utakmica za prvenstvo sveta i dobije "vizu" za Argentinu 78. Da smo na startu kvalifikacionih borbi, moj odgovor bi bio potvrdan. Međutim, pošto smo već doživeli dva poraza, bliži sam mišljenju da nam je prisustvo - recimo, dvojice - iskusnih asova još potrebno
Velimir Zajec i Dušan Savić, vodili su dnevnik, snimali i komentarišu turneju našeg državnog tima po Južnoj Americi. Odgovorni u FSJ ne bi smeli da zaključuju utakmice naše reprezentacije protiv klubova ili gradskih selekcija, kao što je billa ona u Braziliji - protivnik Jugoslavije može da bude samo državni tim neke zemlje, smatra Zajec.
*****
Pošto je Dule Savić, koji u svakoj prilici vodi dnevnik, preuzeo na sebe da vam opiše naše putovanje po Brazilu i Argentini i naše doživljaje na njemu - ja ću pokušati da prokomentarišem ovu turneju iz čisto fudbalskog ugla.
Turneja po Brazilu i Argentini nije
pala baš u najzgodnije vreme. Na kraju sezone, kada smo uveliko
zasićeni fudbalom i bez svežine, teško se može pružiti maksimum.
Tada su, po pravilu, želje veće od mogućnosti. Ali, "zeleni
kontinent" i "zemlje fudbala" uvek izazivaju
znatiželju nas koji smo se opredelili za ovaj posao i...
Ipak, podmlađena reprezentacija -
okupljena pred sam polazak na "zeleni kontinent", bez
posebnih priprema i neophodnog uigravanja (za to, po meni, nije
poslužila ni ona neslavna utakmica sa Partizanom - 0:2) postigla je
zadovoljavajuće rezultate.
Jedna pobeda, jedan nerešen meč i jedan poraz, uz simetričan ali mršav skor golova - 1:1, sigurno je više nego što se očekivalo.
A kad se ima u vidu da smo zaslužili pobedu
nad Brazilom (mi smo je, zapravo, i ostvarili, ali nam je pristrasni
sudija poništio regularan gol!) i bar nerešeno sa Argentinom, onda
je jasno da smo dostojno reprezentovali našu zemlju i naš fudbal.
Jedna pobeda, jedan nerešen meč i jedan poraz, uz simetričan ali mršav skor golova - 1:1, sigurno je više nego što se očekivalo.
Najbolje je bilo - na startu.
Na utakmici protiv Brazila u Belo Horizonteu pokazali srno sve što krasi naš fudbal, ali nismo bili efikasni (to nam je davnašnja mana). Pohvale koje nam je uputila štampa i celokupna fudbalska javnost "zemlje fudbala" zaista smo zaslužili.
Uspešno se suprotstaviti reprezentaciji trostrukog prvaka sveta na njenom "bunjištu" sa neiskusnim mladićima, među kojima je bilo i debitanata, pravi je podvig.
To možemo samo mi, Jugosloveni!
Protiv reprezentacije Brazilije,
glavnog grada Brazila, i Argentine nismo briljirali, ali, čini mi
se, ni razočarali. Teže je bilo protiv Brazilije, jer smo tu
utakmicu morali da dobijemo. Zamislite kakva bi bruka bila da smo
kojim slučajem taj meč izgubili (!).
Na utakmici protiv Brazila u Belo Horizonteu pokazali srno sve što krasi naš fudbal, ali nismo bili efikasni (to nam je davnašnja mana). Pohvale koje nam je uputila štampa i celokupna fudbalska javnost "zemlje fudbala" zaista smo zaslužili.
Uspešno se suprotstaviti reprezentaciji trostrukog prvaka sveta na njenom "bunjištu" sa neiskusnim mladićima, među kojima je bilo i debitanata, pravi je podvig.
To možemo samo mi, Jugosloveni!
U vezi s tom utakmicom želim da kažem još nešto: odgovorni ljudi u FSJ ne bi smeli da dozvole da naš nacionalni tim ikada više igra mečeve sa nekim manje ili više (ne)poznatim klubovima, gradskim selekcijama i sličnim protivnicima.
Na takvim utakmicama se rizikuje mnogo, a ne dobijamo ništa (ako neko "dobitkom" ne smatra dvadesetak ili nešto više hiljada dolara).
Mi smo zemlja koja - uprkos "oseki" dobrih rezultata u poslednje vreme - u fudbalu dosta znači i mi taj ugled moramo da čuvamo.
Uostalom, i da u fudbalu nismo to što jesmo, našoj državnoj reprezentaciji prvi partner je samo - reprezentacija druge zemlje.
Kada se sve sabere, najveća korist od
ove je u tome što je pokazala da nova generacija reprezentativaca - mladih, neiskusnih, ali talentovanih tudbalera - "ima
štofa" i da se od nje, ako se sa njom bude radilo kako treba,
može dosta očekivati.
To smo, opet, pokazali prevashodno u meču sa Brazilom.
To smo, opet, pokazali prevashodno u meču sa Brazilom.
Znam da vas interesuje mišljenje da li
ovako radikalno podmlađen državni tim može da uspešno iznese
teret kvalifikacionih utakmica za prvenstvo sveta i dobije "vizu"
za Argentinu 78.
Da smo na startu kvalifikacionih borbi, moj odgovor bi bio potvrdan. Međutim, pošto smo već doživeli dva poraza, bliži sam mišljenju da nam je prisustvo - recimo, dvojice - iskusnih asova još potrebno.
Dve od tri utakmice u Brazilu i
Argentini imali ste prilike da gledate na televiziji i sami ocenite
kako je ko od reprezentativaca igrao. Zato, a delom i zbog toga što
bi bilo neumesno da ja - jedan od najmlađih u novom državnom timu -
ocenjujem saigrače i selektore... uzdržavam se od komentara.
Da smo na startu kvalifikacionih borbi, moj odgovor bi bio potvrdan. Međutim, pošto smo već doživeli dva poraza, bliži sam mišljenju da nam je prisustvo - recimo, dvojice - iskusnih asova još potrebno.
Koliko smo mi igrači, ili, pak, selektori opravdano ili neopravdano oscilirali - prepustimo da ocene stručnjaci i fudbalska javnost.
U ovom trenutku je najvažnije da je
podmlađena reprezentacija položila jedan ni malo lak ispit, uverila
nas da sazreva i vratila veru u bolje sutra našeg fudbala, zar ne.
Napisao: Velimir Zajec, obrada: Yugopapir (Tempo, avgust 1977.)