Đorđe javlja iz Zagreba da ploča dobro ide, a Vladu i drugove su već zagolicale te nove vesti. U baru u Vodicama gosti mu predlažu da peva "Anu", jer ima sličan glas kao onaj frajer sa radija. Mislio je da ga zavitlavaju, međutim, još niko nije znao da je to - njihova pesma! Po prvi put su javno izveli "Anu". Vlada je bojažljivo pevao, a celi bar ga je u horu pratio
Sada već dalekih sedamdesetih godina bilo je kod svih mladića vrlo šarmantno imati dugu kosu i svirati u
nekoj pop-grupi. Devojke i curice su jako volele te momke - mlade
rokere. Šuškale su sa strane "uf, ovaj je strašan, svira u
grupi".
Tako je bilo i u Zagrebu.
Tada 19-godišnjak, Vlado
Kalember počeo se baviti svirkom na srednjoškolskim igrankama. Iz
nekakvog "prestiža" u društvu njegovi dečački porivi su
proradili. Iako se tada teško dolazilo do instrumenata, Vlado je bio
nepokolebljiv u svojim nastojanjima da sa gitarom u ruci šarmira
devojčice.
U srednjoj muzičkoj školi je svirao fagot. Nije obraćao
mnogo pažnje na ovaj instrument, a kasnije se i ispostavilo da mu
fagot ništa neće značiti u muzičkom opusu koji je usledio.
Sa svojim drugarom solo-gitaristom Dadom
Jelavićem promenio je više zagrebačkih rok-grupa. Najviše su se
zadržali u grupi "Helijum", gde je gitarista bio Damir
Kranjčar, stariji brat fudbalskog reprezentativca Zlatka-Cice
Kranjčara.
Bilo je zabave napretek, uvek novih lepojki, igranki,
žureva...
Ni kap alkohola!
Vlado i Dado prelaze u
profesionalno-tezgaroške muzičare.
Svirali su gde god su imali dobru
"gažu“ (angažman, prim. autora) - u kafanama, hotelima,
motelima, po šest meseci su leti provodili na moru svirajući u
barovima... Grupa "Korona" postojala je čak pet godina.
Iako se od tezgarenja i kafanskog
dima dobro živelo, u Vladi je tinjala potajna želja za svojom
sopstvenom grupom - sa kojom će snimiti ploču i žariti i paliti po
celoj zemlji.
Kao zakleti antialkohoiičar (kakav je ostao do
današnjeg dana), tražio je za grupu isključivo momke koji ne
konzumiraju ni kap alkohola.
Voćni sokovi su bili viza za ulazak u
grupu.
Vladin otac Mića je inače oficir, ali gde god je Vlada
svirao, pare su išle za njim.
Odlično je zarađivao i zato je birao
članove sastava iz redova onih koji finansijski dobro stoje.
Znao je
da za grupu trebaju novi instrumenti i atraktivna garderoba.
A sve to skupa dosta i
košta. Isto tako, plašio se da mladići sa plitkim džepom
razuzdano ne pošašave kada dođu do para i visokih honorara.
Svirao
je gitaru i razbijao glavu idejama o tom novom FAMOZNOM sastavu.
Zatvorena vrata "Jugotona"
Svako od članova grupe "Korona"
imao je neke svoje ideje. Već su izgubili svaku nadu da će snimiti
svoju prvu ploču. Vlada je bezuspešno obijao pragove zagrebačke
diskografske kuće "Jugoton". Nikoga nisu zanimali ti
kafanski muzičari. Za njih su vrata bila zatvorena nekom neprobojnom
bravom.
Nervozno, grupa je počela da se osipa. Umalo nije došlo
do razilaženja članova i konačnog prekida sa radom. Vlado je bio
van sebe!
Mostarska grupa "Stakleno zvono",
te 1978. godine došla je u Zagreb. U jednom lokalu primetili su
Vladu Kalembera kako pevuši. Trebali su da učestvuju u "Nedeljnom
popodnevu" Televizije Zagreb.
 |
| Ovako se snima najgledanija emisija Jugoslovenske televizije (1977) |
Njihov solista je tada bio Nano Prša,
koji je trenutno bio nešto bolestan. Dopao im se glas i izgled Vlade
i pozvali su ga da peva u grupi. Vlado je pristao.
"Stakleno
zvono" je imalo nekoliko snimljenih hitova koje je napravio
Đorđe Novković. Otišli su sa Vladom kod Đorđa, koji je pristao
da Vlado bude alternacija Prši.
Vlada je i tada, kao i danas, bio
stari, provereni tvrdoglavko.
Nije pristao da na "plejbek" otvara usta i glumi pevanje Nane Prše. Za njega je to bilo krajnje
stupidno. Želeo je tom prilikom i da svira bas-gitaru.
Šef grupe
"Stakleno zvono" svirao je baš bas gitaru, i tada je došlo do
žučne diskusije koja se izrodila u svađu.
Vlada je i na račun
svog televizijskog debija ostao dosledan sebi. Vratio se u kafanu,
ignorišući začuđene muzičare iz grupe "Stakleno zvono",
koji nisu mogli da veruju da neko ko se bavi ovim poslom odbija
nastup na televiziji?!
Presudna "Ana"
Posle samo nekoliko dana od ovih
događaja, Vlado se duboko zamislio i rešio da više ne vredi ići
"glavom kroz zid". Obratio se za pomoć renomiranom hitmejkeru
Đorđu Novkoviću - pa kud pukne - da pukne.
Snimili su neke radne
snimke i odneli ih Đorđu. Ovaj provereni kompozitor sa istančanim
njuhom za hitove i stvaranje zvezda i zvezdica, prihvatio je uporne momke iz grupe "Korona".
Napravio
je za njih pesmicu "Ana" i sam je odneo u "Jugoton".
Za
snimanje ploče tražili su zajedno novo ime za grupu. Vlada je želeo
da se sastav zove kratko "Start", "Stop", "Hej"... dok je Đorđe listao rečnike.
Od 15 naziva koja su se našla u užem
izboru, Đorđe je postao kum grupi, i na omotnici ploče po prvi put
je štampano ime "Srebrna krila". Vladi je to ime zvučalo
grozno i trebalo je mnogo vremena da se privikne.
Originalna postava "Krila"
bila je i ona koja će za samo nekoliko meseci kasnije postati jedna
od najtiražnijih grupa naše pop-muzike: Vlado Kalember - vokalni
solista i bas-gitara, Dado Jelavić i Duško Mandić - solo gitare i
Adi Karaselimović na bubnjevima.
Vlado i drugovi odlaze na letnji
angažman u jedan bar u Vodicama, sa potajnom željom da će nešto
ispasti od njihovog debi-singla. Sviraju još uvek kao grupa
"Korona".
Negde u avgustu Vladi su iz hotelske
sobe ukrali kasetofon i sve kasete, tako da nije mogao slušati
radio.
Srećom, ostao mu je magnetofon koji se tada nalazio kod
mehaničara na opravci. Na njemu je vrteo samo jednu traku koja mu
je ostala. Na njoj se nalazio i studijski snimak pesme "Ana".
Kada su neki njegovi poznanici čuli tu pesmu sa njegovog
magnetofona, zapitali sa ga zašto ne svira taj hit. Vlado se začudio
i zapitao ih kada su čuli tu pesmu. Rekli su mu da se pesma
svakodnevno vrti na radio-stanicama!
Đorđe javlja iz Zagreba da ploča
dobro ide, a Vladu i drugove su već zagolicale te nove vesti. U baru u Vodicama gosti mu predlažu da peva "Anu", jer ima sličan glas kao onaj frajer sa radija. Mislio je
da ga zavitlavaju, međutim, još niko nije znao da je to - njihova
pesma!
Po prvi put su javno izveli "Anu". Vlada je bojažljivo
pevao, a celi bar ga je u horu pratio.
Kada su se vratili u Zagreb, saznaju da
je ploča prodata u preko 10.000 primeraka. Do kraja godine prodala
se u fantastičnih 300.000 primeraka i "Ana" postaje
hit-godine na mnogim zvaničnim godišnjim listama najslušanijih
pesama.
Nastavljaju da sviraju u kafani - ovoga puta u "Lovačkom dvoru" na Karlovačkoj cesti, kraj Zagreba.
Snimaju svoju prvu
pesmu za Televiziju Zagreb, a iste večeri nastavljaju da zabavljaju kafanske goste.
Ljudi su sa čuđenjem gledali u grupu "Korona". Mnogo su
im ličili na iste one mladiće koje su tog popodneva videli na malim
ekranima!...
Đorđe Novković pravi nove pesme i
ubrzo snimaju i drugu singlicu sa pesmama "Ja nisam kockar"
i "Voleo sam Tanju i noću i danju". Tiraž opet iznad svih
očekivanja - oko 280.000 prodatih ploča!
Vraćaju se u zagrebački
bircuz. Vlado nalazi za sebe zamenu u lokalu i kreću na svoju prvu
sedmodnevnu turneju po Splitu, Zadru i Zagrebu.
Pratili su popularna
imena, koji su za njih bili velike zverke - Terezu Kesoviju i Duška
Lokina. Napunili su sve sportske sale i slede prvi aplauzi od
nekoliko hiljada posetilaca, koji su već znali da pevaju njihove
pesme!
Konačno prestaju sa kafanskim
muziciranjem i postaju "Srebrna krila".
Ostvarila se želja
Vlade, Dade, Duška i Adija. Postaju najperspektivnija grupa 1978.
godine.
Njihove sladunjave pesmice svi pevuše. Te godine nije bilo
mnogo rok-pop grupa. "Bijelo dugme" je suvereno vladalo
našim popularno-muzičkim podnebljem, a daleko iza njih bilo je još
samo desetak rado slušanih sastava.
"Srebrna krila" su
bila jedno prijatno iznenađenje.
Minus od 80 starih miliona
U početku niko nije sa ozbiljnošću
gledao na grupu "Srebrnih krila". Svi su sa dosta skepse
promatrali te uštirkane momke, lepuškastog Vladu kako promuklim
glasom peva zašećerene pesmice, malo je onih koji su verovali da
će ti neobavezni hitići ostati, i slično.
Izgledalo je da je reč
o sastavu koji peva samo za jedno leto, a potom se istom brzinom
vraća u anonimnost. Greška je bila očigledna!
Početkom 1979. godine snimaju svoju
prvu LP ploču, pod jednostavnim nazivom "Srebrna krila".
"Krila" su sa ovim albumom potukla gotovo sve diskografske
rekorde, prodavši je u čak 500.000 primeraka. Sa tom urnebesnom
prodajom ploča postaju "zlatne koke" "Jugotona",
i mnogi su se počeli ozbiljno zanimati za njih.
Više nisu bili
"ad-hoc" sastav.
Dobijaju od "Jugotona" kredit,
kao avans, od 1.000.000 dinara i u Njujorku kupuju kvalitetnu opremu
za veliku jugoslovensku turneju.
Iskusni zagrebački menadžer
Vladimir Mihaljek - Miha znao je da se odlično može zgrnuti novac
sa novom "hit-grupom". Preuzima "Krila" u svoje
naručje i sprema spektakularne koncerte širom zemlje.
Tada je bilo mnogo muzičkih kritičara
koji su proglasili muziku "Srebrnih krila" pravim šundom
sa visokom dozom kičeraja i neukusa. Dezavuisane su te visokotiražne
pesmice koje su se konstantno vrtele na svim muzičkim programima.
Vlado Kalember je na te opaske i kritike u jednom intervjuu rekao:
- To su raznorazna filozofiranja. Kod
nas se mnogo priča, a malo radi. To ne valja. Svako ima svoj
određeni ukus i neka ga zadrži za sebe. Tako je najbolje. Uostalom,
ni jednoj našoj ploči nije prilepljena "šund-etiketa".
Mislim, da i to nešto znači prilikom tih razgovora o šundu i kiču.
Draže mi je da se nađem na
top-listama omladinskih listova, umesto na onim koje sastavljaju
kompetentni rok-kritičari. Tu nema šta mistificirati.
Naša
najbrojnija publika su klinci. Oni nas najviše vole i kupuju naše
ploče. Zar oni ne treba da imaju svoju muziku?
Ako neko voli
ozbiljniji pristup muzici, neka sluša klasiku, a ne "Srebrna
krila"!
Mogu da dodam, da su sve naše legende rok i pop-muzike
do juče pljuvane sa svih strana i osporavane od onih koji ih danas
hvale! Tako je bilo sa Zdravkom Čolićem i "Bijelim dugmetom" - tako će
biti i sa nama. Živi bili pa videli!
Mnogi menadžeri su počeli da se
otimaju o ovu grupu, međutim Miha je bio najspretniji i
najposlovniji.
Usledila je velika jugoslovenska turneja "Srebrnih
krila". Obilaze čak 100 gradova.
Bila je to neviđena euforija,
kakvu su napravili do tada samo Čolić i "Dugmići". Sve
sportske hale bile su ispunjene do poslednjeg mesta. Samo u Zagrebu
na tri koncerta u Hali sportova bilo je 18,000 mladih, koji su
poklicima oduševljenja pozdravili svog novog idola Vladu Kalembera i
"Srebrna krila".
Prihod je bio veliki, sve je bilo krcato
ali se, "za neverovati", završila sa gubitkom od 80 starih
miliona!
Vlado Kalember i drugovi su se tada posvađali sa svojim
menadžerom. Kažu da je on pravio "visoke" i "enormne"
troškove na turneji, i zato su i prekinuli saradnju sa Mihom.
Nisu
želeli da jasno kažu o kakvim je "visokim" troškovima
reč. Tim prećutnim raskidom saradnje, ostaje nejasno da li se
visoka i milionska zarada istopila zbog nepredvidivih rashoda, ili je
Vladimir Mihaljek-Miha stavio nešto više novca u svoj džep?
Bilo
kako bilo, "Krila" počinju da sarađuju sa poznatim
menadžerom Gradiborom-Gradom Veljkovićem.
Posle ove mamutske turneje izdaju na
singl-ploči njihov najveći hit "Zakuni se, ljubavi".
To je
bio njihov potpuni uspeh. Postaju u mnogim anketama najbolja pop-rok
grupa, Vlado Kalember jedan od najboljih vokalnih solista godine
(rame uz rame sa Zdravkom Čolićem, Seidom Memićem-Vajtom i Željkom
Bebekom) - istovremeno i ljubavni san mnogobrojnih šiparica i
tinejdžerki, dok je za starije bio oličenje dobrog i pristojnog
momka.
Eksces u Sava centru
Vlado, Dado, Duško, Adi i novi član
grupe klavijaturista Muc za doček Nove 1980. godine sviraju u
velikoj dvorani beogradskog "Sava centra". Preko 4.000
mladih Beograđana slušalo je najluđe noći "Srebrna krila",
aplaudirali su - da bi pred zoru zvižducima ispratili svoje
ljubimce.
U štampi su drvlje i kamenje posipali po "Krilima"
i organizatorima ove fešte. Naime, pričalo se i pisalo da su Vlado
i drugovi uzeli za tu noć preko 15 starih miliona, preko leđa
prevarenih i obmanutih klinaca.
Usledili su napadi i optužbe sa svih
strana, na "halapljive" Zagrepčane i njihovog menadžera
Gradu Veljkovića.
Naime, mladi su te noći platili skupe
ulaznice od 450 dinara, za koje su dobili po jedan hladan sendvič i
po jednu koka-kolu. Mnogi nisu imali gde ni da sednu, pa su morali
odmoriti umorne noge od igranja na hladnim mermernim stepenicama.
Ovaj eksces sa "Krilima" brzo je zaboravljen jer nisu bili
ni najmanje krivi za neshvatljiv postupak organizatora Gradske
konferencije SSO Beograda.
Za visoku zaradu - mladima nije ponuđeno ništa. Bilo
je oštrih kritika na račun organizatora, dok su se istovremeno
mnogi javno izvinili "Srebrnim krilima" zbog javnih
prekora.
Dado u zatvoru?!
"Srebrna krila" izdaju svoju
drugu LP ploču, pod nazivom "Ja sam samo jedan od mnogih sa
gitarom". Ovaj projekat dobija pet platinastih ploča, a
diskografi iz "Jugotona" zadovoljno trljaju ruke. Novine su
prepune slika, intervjua i tračeva o "Krilima".
Dok su mnogi pevušili najnovije hitove
sa novog albuma - "Non-stop", "Grešnice" i druge, kao
grom iz vedrog neba stigla je vest iz Zagreba da je gitarista Dado
Jelavić - u zatvoru. Pričalo se da je mrtav pijan, u vratolomnoj
vožnji, pregazio jednu staricu na jednoj zagrebačkoj skretnici.
Potom je bežao milicijskim kolima sve dok ga nisu stigli. Crv sumnje
se nadvio nad ovom popularnom petorkom. Govorkalo se o njihovom
"bahatom", "pretencioznom" i arogantnom,
neodgovornom ponašanju, slatkom životu sa delinkventnim postupcima,
obesnom privatnom životu, žurkama gde se konzumira i droga...
Posle dva meseca sve se smirilo i
halabuka oko Dade se stišala. Vraćen mu je pasoš i oslobođen je
krivice. Ispostavilo se da je Dado pregazo staricu na jednoj od
najžešćih okretnica u Zagrebu, gde je pre njegovog udesa za samo
mesec dana bilo čak četiri saobraćajne nesreće.
Dadi nije
pronađen ni jedan gram maligana prilikom alko-testa. Starica
je bila u pripitom
stanju i naprosto je pala pod njegov
auto. Vozio je dozvoljenom brzinom i nije bežao pred milicijom i
zakonom već je prevezao povređenu staricu u bolnicu.
Popularni i u Nemačkoj?
Preko jugoslovenskog menadžera Branka
Mikašinovića i visprenog Đorđa Novkovića "Srebrna krila"
stižu u SR Nemačku. Za njihovu muziku zainteresovala se
diskografska kuća iz Minhena "Ariola".
Potpisuju i svoj
prvi diskografski ugovor u inostranstvu na četiri godine. Po ovom
ugovoru, bili su dužni da za ovu kuću godišnje snime jednu LP
ploču, dva singla i da održe određeni broj koncerata u SR Nemačkoj
kako bi ubrzali prodaju svojih ploča.
Diskografi su im nadenuli
novo ime - "Čelzi".
Rekli su da je zvučno i da će upaliti,
iako u Engleskoj postoji grupa "Čelzi" koja svira od 1976.
godine.
Koliko su se vešti biznismeni zagrejali za "Krila",
svedoči podatak da su im ponudili da se - presele i da žive u
Minhenu! Odbijaju tu ponudu i nastavljaju da žive u Jugoslaviji, s tim
što će nekoliko meseci provoditi u SR Nemačkoj.
Ipak, njihove pesme izgleda da nisu naišle na povoljan odjek
kod mladih iz SR Nemačke - a možda je, pak, zatajila obećana reklama od
strane diskografske kuće "Ariola".
Nije mnogo pomoglo ni
prisustvo poznatog producenta Ditmara Kavola, koji radi sa popularnim
disko-grupama "Boney M." i "Eruption". Pilot-ploče prodale
su se u mršavim tiražima, i od tada nisu stizale povoljne vesti iz
Minhena.
Još uvek je status quo na relaciji
"Ariola" - "Srebrna krila", i nije došlo do raskida i nastavka saradnje. Čekaju se bolji dani.
Pojedini muzički
kritičari sa dozom ironije govore da su "Krila" žrtve
praznih obećanja zapadnonemačkih diskografskih biznismena, koji su
svojevremeno isto tako obrlatili Bobu Stefanovića, Lea Martina i
Zdravka Čolića - koji su tamo snimili po jednu singl-ploču.
Napisao: Draško Aćimović, obrada: Yugopapir (Extra reporter, jun 1982.)
U nastavku:
