Dan Republike 1974: Kako je Jugoslavija postala zemlja sa najvećom stopom privrednog rasta...

U izgradnji socijalizma stalno smo nezadovoljni postignutim. Hteli bismo da što pre stignemo u red onih zemalja koje iza sebe imaju više od veka industrijske izgradnje, postali smo zemlja sa najvećom stopom privrednog rasta posle rata

Svake godine u ove novembarske dane, u čast Republike, presecamo vrpce i puštamo u pogon nove fabričke hale, otvaramo nove škole, biblioteke, obdaništa, a mnogim svojim drugovima čestitamo useljenje u nov stan...

Praznik je svuda. U ljudima, na njihovim licima, na ulicama i trotoarima, na sportskim borilištima.

To je dan kada za trenutak zastajemo da predahnemo, ali i da se "izvučemo" iz svakodnevne trke, iz nervoze, malih pravdi i nepravdi, iz svakidašnjice koja nam ponekad zasmeta, ispreči ono poslovično "drvo" zbog kojeg, u tom trenutku, ne vidimo "šumu".

Bogatu i prebogatu.

Podataka o tome šta smo sve, za trideset godina, poklonili sebi za Dan Republike ima previše. Ne mogu se ni okupiti svi na jednom mestu. A za ovakav jedan "praznički raport" teško je i odabrati one najrečitije, jer su svi impresivni.

Ipak, za ovaj trideset i prvi rođendan Republike pogledajmo samo jedan delić onoga što nas okružuje, što nas čini ponosnijim, zadovoljnijim.

*****

Samoupravljanje je već davno napustilo fabričke hale i upilo se u sve naše društvene pore. Radni ljudi su u Jugoslaviji tako postali istinski gospodari proizvoda svoga rada. Ustav, a odmah zatim Deseti kongres doprineli su da krenemo velikim korakom napred i savladamo značajnu stepenicu koja naše društvo približava Programu ispisanom na našim zastavama - socijalističkom samoupravnom društvu.

Put začet u oslobodilačkoj borbi produžen je za još jednu deonicu, koja će svoj potpuni značaj dostići tek u vremenu koje je ispred nas. Vlast u ime klase prelazi u vlast klase.

"U SFRJ sva vlast pripada radničkoj klasi i svim radnim ljudima grada i sela. U cilju izgradnje društva slobodne zajednice proizvođača radnička klasa i svi radni ljudi razvijaju socijalističku samoupravnu demokratiju kao poseban oblik diktature proletarijata".

Osnovni je ovo princip Ustava. On je, u stvari, suštinsko opredeljenje našeg društvenog i političkog sistema, on određuje njegovu klasnu prirodu i socijalistički samoupravni karakter.

Snovi začeti u jurišima proletera postali su stvarnost.

Mlada radnička klasa

Tamo, potkraj 1945. godine u Jugoslaviji je bilo svega 461.000 zaposlenih.

Svi ostali žitelji mlade socijalističke zajednice su živeli od proizvoda rada uloženog u zemlju ili od stočarstva.

Pri tome pretežna većina tih žitelja je bila nepismena, a rat joj je razorio, uništio i odneo gotovo sve ono što je s mukom stvoreno.

Sredstva za proizvodnju onog malog dela zaposlenog stanovništva su bila dobrim delom zastarela, ratom onesposobljena, a rudnici, izvorišta preko potrebnih sirovina tek da su pokazivali znake života.

To je bila polazna linija sa koje se krenulo u industrijalizaciju naše zemlje.

Tri decenije su za istoriju zanemarljivo razdoblje, gotovo - ništavno. Ali, kadgde, kao u nas, ove tri decenije koje nas razdvajaju od rata su nemerljivo velike.

Za to vreme preko četiri miliona ljudi, od kojih je više od dve trećine sa sela, našlo se u gradovima, industrijskim centrima - tamo gde su se otvarali vidici boljeg života, gde se raslo i stasalo u snažnu radničku klasu. 

Njih blizu milion steklo je visoko i više obrazovanje, visoku stručnost, a samo onoliko koliko je nakon rata bilo zaposleno još nije steklo kvalifikaciju.

Brojke su katkad najrečitiji sagovornici. Pokažu šta smo postigli, koliko smo koraknuli napred. Samo jedan pregršt statističkih podataka o nama biće posve dovoljan.

U deceniji koja je prošla kvalifikaciona struktura među zaposlenim je bitno izmenjena.

U Jugoslaviji je 1961. godine bilo zaposleno 3.529.779 lica.

Od toga su 3,6 odsto imali visoko obrazovanje; 2 odsto - više; 10,6 - srednje; 14 - niže; visokokvalifikovanih - 4,6 odsto; kvalifikovanih - 23,9; polukvaiifikovanih - 12,1; nekvalifikovanih - 28,9 odsto.

Deset godina kasnije, od 4.122.766 zaposlenih, visoku školu je imalo 5,9 odsto, višu - 4,4; srednju - 15,3; nižu - 7,2.

Visokokvalifikovanih je bilo 6,6 odsto; kvalifikovanih - 25,6; polukvalifikovanih - 10,4; nekvalifikovanih 24,1 odsto.

Među zaposlenim 1961. godine bilo je 4,5 odsto nepismenih, a deceniju kasnije svega 2 odsto.

Slika preobražaja žitelja sa sela u industrijskog radnika je zadivljujuća. Armija seljaka zaposlena u industriji i drugim privrednim delatnostima za kratko vreme postala je savremena radnička klasa, koja je temelj i glavni pokretač našeg društva. 

Ona je savremena ne samo po tehnologiji, već i po tome što ostvaruje revolucionarne promene u proizvodnim odnosima, što se bori i neprekidno izgrađuje samoupravne odnose.

Iako mlada, jugoslovenska radnička klasa, kaljena u razdoblju intenzivnog ekonomskog razvitka, ima izuzetno visok stepen klasne svesti. To najbolje ilustruje činjenica što je ona svojim opredeljenjima u svim složenim društveno-političkim situacijama, na prelomnim mestima našeg razvitka, uvek odlučujuće uticala na taj razvoj oduševljeno prihvatajući i nepokolebljivo sledeći Titovu misao i njegovo delo.

Najbrži u svetu

U izgradnji socijalizma stalno smo nezadovoljni postignutim. Hteli bismo da što pre stignemo u red onih zemalja koje iza sebe imaju više od veka industrijske izgradnje, postali smo zemlja sa najvećom stopom privrednog rasta posle rata. 

Već u narednoj godini brojka zaposlenih će se približiti petom milionu. Izgradili smo mnoge gradove, industrijske centre, od 1.000 stanovnika 14 ih je na studijama, tri miliona dece sede u školskim skamijama, iznad dva i po miliona domova štrči televizijska antena, svako peto domaćinstvo je "na automobilskim točkovima", a prosečan vek Jugoslovena premaša 67 godina...

Teško da iko može nabrojati šta smo sve postigli, uspeli.

Po onome što se skriva u nedrima naše zemlje Jugoslavija je jedna od najbogatijih zemalja u Evropi.

Primera radi, imamo gvožđa dovoljno za narednih 500 godina, po rezervama hroma smo prvi na našem kontinentu, a po rezervama molibdena - treći. Bakra ima više od nas samo Španija, boksita - Mađarska. Tu su još olovo, cink, antimon, živa, pirit... 

A duge vojvođanske, slavonske, pelagonijske, mačvanske... ravnice s plodnim tlom pružaju izvanredne mogućnosti razvoju poljoprivrede. Planinska bila - razvoju stočarstva.

Odmah nakon rata naša zemlja je pretvorena u gradilište kakvo svet do tada nije video.

Sisak, Zenica, Jesenice, Nikšić, Bor, Trepča, Mežice, Kidričevo... Nikli su snažni industrijski centri, a ljudi poneti oduševljenjem i neviđenim požrtvovanjem postigli su zadivljujuće rezultate.

Stopa industrijske proizvodnje samo od 1953. do 1956. godine rasla je svake godine za 12,9 odsto.

Takav porast industrije do tada nije zabeležen nigde u svetu. 

Već tada smo proizvodili blizu pet odsto od celokupne svetske proizvodnje antimona, a retko koja zemlja u Evropi da je proizvodila više hroma, molibdena, bakra, olova, cinka, aluminijuma, žive, zlata i srebra.

Na početku ove decenije proizveli smo 15 puta više gvožđa nego pred rat, 9 puta više čelika, 4 puta više bakra, 10 puta više olova, 26 puta više aluminijuma...

Naredne godine proizvešćemo i 250 hiljada tona jestivog ulja, 5,5 miliona tona pšenice, milion tona mesa, blizu devet miliona tona kukuruza...

Put ka jedinstvenom jugoslovenskom tržištu je, i pored mnogih otpora sa strane i iznutra sve izgrađeniji.

Porast standarda

Rat je zbrisao sa našeg tla preko pola miliona stambenih zgrada. Dakako da je taj gubitak u poratnim godinama bilo teško nadoknadit; zbog nedostatka najosnovnijeg građevinskog materijala. Ipak već u prvoj deceniji sve je nađoknađeno, a do danas je u našoj zemlji izgrađeno više od dva miliona stanova. 

Sadašnji napori ulivaju još više nade, jer se u svim naseljima posebno vodi računa o rešavanju ovog najakutnijeg problema savremenog sveta. U tom računu prvo mesto zauzimaju stanovi namenjeni neposrednim proizvođačima.

Svake godine 155 hiljada porodica dobije savremen krov nad glavom.

Ove godine u Jugoslaviji je bilo više od sto hiljada kilometara puteva, blizu dva miliona bruto registarskih tona pomorskih brodova, oko pedeset aviona, trideset hiljada teretnih vozila i autobusa u javnom saobraćaju, 763 broda rečne flotile...

I ove brojke nam rečito govore šta smo sve uspeli, ali nas i obaveštavaju da nisu konačne i da ćemo već naredne godine u ove prazničke dane moći objaviti nove značajne podatke.

Mladi ljudi koji stižu ne zaostaju iza prethodnih generacija. Razumeju sve potrebe društva, pa su mesta u svim našim srednjim, višim i visokim školama nedovoljna da u svoje skamije prime sve one koji bi da steknu odgovarajuću kvalifikaciju.

Od kraja rata u našoj zemlji je primilo diplomu više od 400 hiljada stručnjaka i većina je, pored svih teškoća koje su donosile prethodne decenije oko zapošljenja, našla odgovarajuće radno mesto u zemlji.

Inflaciona kretanja u svetu i u nas nisu omela ni porast kupovne moći našeg građanina.

Samo letimičan pogled na "rang" listu koju nam pruža međunarodna organizacija uverićemo se u to.

Jer Amerikanac u proseku mora za napunjenu korpu u samousluzi dati kasirki 29 dolara, Austrijanac 19, građanin SSSR-a - 27, Šveđanin 40, Indijac - 18, a naš kupac - 14,5.

Prvi koraci delegatskog sistema

Opšti i lični standard su u neprekidnom porastu. I oni su, kao i sve u nas, u rukama neposrednih proizvođača, samih ljudi. 

Ostvarivanjem odluka Desetog kongresa i sprovođenjem članova Ustava u život, u mesnim i interesnim zajednicama delegati već uvelike pronalaze mnoga nova rešenja iz oblasti opšteg standarda - komunalne potrebe, sportska i rekreaciona aktivnost, kulturni život, itd. - koja čine da svako domaćinstvo živi udobnije i bolje.

Na nov način organizovan društveni i politički život, drugim rečima ostvaren delegatski sistem pruža neverovatne mogućnosti da organizovanije, bolje i skladnije trošimo svaki dinar. Uvid u sve zahteve i redosled rešavanja, način rešavanja i način finansiranja nije više stvar pojedinih foruma odvojenih zatvorenim vratima već stvar svakog građanina.

Neposredno ili preko brojnih delegacija on utiče da dinar krene na pravo mesto i u odgovarajućoj količini. Tako organizovani građani ne svode svoju aktivnost samo na nivou opštine, mesne zajednice, već su prisutni u pokrajinskoj, republičkoj Skupštini i Skupštini SFRJ.

Ti prvi rezultati su vrlo jednostavnim dokumentovanim jezikom progovorili o valjanosti novog načina organizovanja, ali su, već na startu, otvorili mnoge procese koji se više ne mogu zaustaviti.

Postavljaju mnoge zadatke pred delegacije i delegate, od onih najživotnijih kao što su stambena politika, politika investiranja, preko prosvete, zdravstva i kulture sve do zabave i razonode. I život u određenoj komuni će sve više zavisiti od rada i zalaganja onih koje smo odabrali da nas u ovom mandatnom periodu predstavljaju.

Iz onoga što nam već sada mogu statističari ponuditi nije teško zaključiti da su poletne slabosti savladane i da većina delegacija, a ima ih više od sto hiljada, sve sigurnije pronalaze svoje mesto i sve potpunije predstavljaju sugrađane.

Spremni smo da se odbranimo od agresora

Brz razvoj na svim poljima našeg života doneo je i mnoge uspehe u opšteodbrambenim pripremama. Samo u ovoj godini vežbe kojima smo proveravali stečeno znanje održane su u svim našim krajevima. Njihovim rezultatima, kako su nas obaveštavali stručni posmatrači i učesnici možemo biti zadovoljni.

Otkrili su nam dokle smo stigli i, šta bi bilo puno potrebno još učiniti da naš odbrambeni "jež" za svakog mogućeg agresora bude još oštriji.

Spremni smo - poruka je svih naših ljudi, da u slučaju potrebe na najbrži i najracionalniji način branimo i odbranimo sve što smo postigli. 

Dakako, da spremnost nije nikada konačna pa su pripreme neprekidne i dostignut stepen borbene gotovosti može biti još veći.

Prelistavajući samo izveštaje sa ovogodišnjih vežbi čovek se ne može oteti utisku sa kolikim su oduševljenjem naši radni ljudi rešeni da svoje samoupravno pravo - odbranu slobode, ustavnog poretka, a samim tim svih tekovina oružanog dela revolucije i svega što je učinjeno u decenijama mira - do kraja koriste.

Male je narode učinio velikim

Sve što smo postigli bezbrojnim nitima neraskidivo je vezano za ime Tita. Za ime čoveka koji je snagom svoje ličnosti i velikog revolucionarnog dela premostio mnoge bujice odvojenosti naroda, odeljenosti ljudi. 

Vojskovođe i ratnika kome je mir u svetu i bolji život ljudi osnovno opredeljenje. Čoveka čije je delo obeležje epohe, temelj budućnosti.

Upalio je baklju slobode, učinio je da Marksova misao postane stvarnost, male narode učinio je velikim.

Pod njegovom sigurnom rukom sve brže koračamo ka slobodi rada. A utkao je i neprekidno utiče da svet u kojem živimo bude bolji, plemenitiji i čovečniji.

Njegova reč je u decenijama iza nas bila izraz snage, jedinstvenosti i volje naroda. Jasno su određivale put kojim treba ići ka konačnoj izgradnji našeg samoupravnog socijalističkog društva.

I danas, kada krećemo ka novim radnim pobedama, kada izvršavamo ono što smo preuzeli

na Desetom kongresu SKJ njegova reč je smernica i vrelo snage koja nas nadahnjuje i čini snažnim da svaku obavezu i ispunimo. Bez dvoumljenja. Onako kako smo predvođeni Titom i do sada činili.

Za koji dan proslavićemo trideset i prvi rođendan Republike. Više od jedanaest hiljada i tri stotine dana su iza nas otkako smo krenuli ka srećnijoj budućnosti koju već uveliko osećamo svuda oko nas. Jer bratska i ravnopravna zajednica jugoslovenskih naroda i narodnosti postala je samoupravna republika rada.

Napisao: Dušan Mandić, obrada: Yugopapir (Front, novembar 1974.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate