Obilazim najteže ranjenike, one na nosilima, koji ne mogu sa nama, koji su ostali u kućama. I oni pevaju. Propinju se da bar vide kroz prozor blesak logorske vatre. Vatra im osvetljava lica i daje, neku, zdravu rumenu boju, punu svežine i zdravlja. Srce mi je puno
Bilo je to vreme rata i stradanja. Vreme stalnih pokreta i višednevnih marševa, iznenadnih zaseda i stalnih iznenađenja. Neprijatelj nije birao ni vreme, ni mesto za napad. Ipak, i u tom ratnom metežu, našlo se i snage i vremena da se proslavi i Nova godina.
Ma kako da su ih proslavljali - u snegu
i okršaju, ili na mitingu sa narodnim veseljem - svaka nova godina
za borce bila je dan koji ohrabruje, koji sve očitije približava
trenutak željene slobode i mira.
Za nas danas, ta novogodišnja
partizanska jelka ne izgleda bog zna kako ali tada je ona bila simbol
topline doma i narodnog običaja,
Partizani su bili kao jedna velika
porodica. Novogodišnje čestitke i želje bile su pune vere u
pobedu, u skoru slobodu. A to je nosilo, davalo snagu i borbeni polet
da se izdrži, da se savlada i ono što je izgledalo nemoguće.
Dr Saša Božović: Noć kad su i ranjenici igrali
... Tu, u Bosni, zatiče nas i nova
1944. godina. Pripremamo se za doček. Imamo pravu svečanost. Hrana vojnička, ali izuzetno
dobra. Zima jaka kao u planini što može biti, a odela oskudna, ali, topla i vesela srca greju svakoga od nas.
Imamo i muziku. Jednu harmoniku neko doneo, pa nam svira naš ranjenik da se sve ori.
Imamo i muziku. Jednu harmoniku neko doneo, pa nam svira naš ranjenik da se sve ori.
Pesma ne izostaje. Pesmu vode Branko i
Miša. Ogromna logorska vatra izvija plamen visoko prema zvezdanom
nebu. Uz to, kolo partizansko, vojničko, razdragano ...
Prenu nas eksplozija.
Umalo da izginemo. Naš Lala razigran i veseo, opalio iz bacača jednu granatu, a okrenuo cev u vis. Shvatio je tada prekršaj, ali je večeras prošao bez velike kritike.
Prenu nas eksplozija.
Umalo da izginemo. Naš Lala razigran i veseo, opalio iz bacača jednu granatu, a okrenuo cev u vis. Shvatio je tada prekršaj, ali je večeras prošao bez velike kritike.
Obilazim najteže ranjenike, one na
nosilima, koji ne mogu sa nama, koji su ostali u kućama. I oni
pevaju. Propinju se da bar vide kroz prozor blesak logorske vatre.
Vatra im osvetljava lica i daje, neku, zdravu rumenu boju, punu svežine i zdravlja. Srce mi je puno.
Vatra im osvetljava lica i daje, neku, zdravu rumenu boju, punu svežine i zdravlja. Srce mi je puno.
Nemam balsku haljinu, ne čuju se
fanfare, ne lete konfete, pa ipak, svakome bih poželela ovako bogatu
i radosnu novu godinu.
Izlazim. Sa praga pratim divno kolo.
Belasaju zavoji prigrljeni meštanima i meštankama.
Poigravaju puške na ramenima onih koji nas čuvaju i drže okolo stražu.
Između njih i prota Karamatijević. Savio mantiju i zakačio je za pojas, pa gacka po snegu i ne da da ga mladi nadigraju.
Ulazim u kolo između prote i vojnika sa puškom o ramenu. Grlim ih i hvatam korak. Srećna Nova 1944. godina.
Poigravaju puške na ramenima onih koji nas čuvaju i drže okolo stražu.
Između njih i prota Karamatijević. Savio mantiju i zakačio je za pojas, pa gacka po snegu i ne da da ga mladi nadigraju.
Ulazim u kolo između prote i vojnika sa puškom o ramenu. Grlim ih i hvatam korak. Srećna Nova 1944. godina.
Stana Tomašević Arnesen: Poskakivala su kola i ora
 |
| Stana Tomašević (foto: znaci.net) |
To svečarsko raspoloženje stvorili su sudionici Prvog kongresa Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije.
Bilo ih je 365, a kao da ih je na ulicama Bihaća nekoliko hiljada.
Gromka pesma i igra čula se po celom gradu.
Bihaćke osvetljene ulice, zgrade u kojima se odvijao vrlo intenzivan život, izgledale su nam kao iz nekog davno usnulog sna.
Sve nas je to silno uzbudilo, unelo u nas vedrinu, vratilo nam osmeh na lice i stvorilo nam osećanje spokoja i sigurnosti.
Bihać, sav iskićen transparentima, zastavama i zelenilom. Bio je pun mladosti. Sve se komešalo od omladine.
Prepoznavali su se i grlili borci raznih jedinica.
Skupljali su se u bezbroj grupa mladići i devojke u najrazličitijim uniformama. Brat je brata tu prvi put video posle odlaska sa kućnog praga, jula, avgusta ili septembra 1941.
Vijugala su se, talasala, poskakivala kola i ora... Smenjuju se pesme koje se začinju u grupama omladine.
Takva je bila moja, odnosno naša BIHAĆKA NOVA 1943. GODINA.
(Youtube link: Stana Tomašević u AP ratnom izveštaju, 01:28)
Marija Mateša Berović: Imali smo i novogodišnju jelku
Decembar 31, 1942. godine. Bio je lep
sunčan dan. Ideju da okitimo novogodišnju jelku dao je sekretar
našeg SKOJ-a Vence Vlahov.
Ante Sladojev je sekirom posekao bor i rekao mi:
"Evo, mala, pa ga ukrasi."
Tako sam počela kititi jelku. Umesto balona obesila sam nekoliko jabuka vezanih vunenom pređom.
Ante Sladojev je sekirom posekao bor i rekao mi:
"Evo, mala, pa ga ukrasi."
Tako sam počela kititi jelku. Umesto balona obesila sam nekoliko jabuka vezanih vunenom pređom.
Srebrnaste trake zamenio je običan
papir. Snežne pahuljice pravila sam od vate koju sam imala u
sanitetu.
Po našem starinskom običaju ispod jelke, na steni, gorela je sveća.
A onda je naš Vodeničanin Zafran napravio nekoliko fotografija. Melko i Ante stavili su bajonete na puške da izgledaju kao prava počasna straža.
Došla je omladina iz Vodica. Pristiglo je i dosta naroda. Bilo je i suvih smokava, rakije i čestitanja:
"Na dobro ti došlo mlado lito!"
Po našem starinskom običaju ispod jelke, na steni, gorela je sveća.
A onda je naš Vodeničanin Zafran napravio nekoliko fotografija. Melko i Ante stavili su bajonete na puške da izgledaju kao prava počasna straža.
Došla je omladina iz Vodica. Pristiglo je i dosta naroda. Bilo je i suvih smokava, rakije i čestitanja:
"Na dobro ti došlo mlado lito!"
Misa Lukić: Novogodišnja zakletva
Šujice, a zatim pravac ka Duvnu. Treba
tamo da se nađemo kao rezerva Četvrtoj crnogorskoj koja vodi
žestoke okršaje sa neprijateljem koji je od Imotskog krenuo prema
Duvnu.
Hladna kiša i susnežica. Umorno
kolona šijapa po snegu. Ponoć je.
"Druže, prenesi: Srećna Nova godina!..."
Tako smo mi borci Ljubićke čete II bataljona ušli u novu 1943. godinu.
"Druže, prenesi: Srećna Nova godina!..."
Tako smo mi borci Ljubićke čete II bataljona ušli u novu 1943. godinu.
Na samom ulazu u Duvno zanoćio sam sa
Pavićevom desetinom u jednoj čistoj varoškoj kući. Dobra i
čestita muslimanska porodica ustupila je šestorici boraca lepu
sobicu.
U snežnoj sumaglici naziru se zgrade
Duvna. Sve je pod snegom - i zemlja i krovovi. Dan odmora za borce. Pokraj peći brižljivo suše mokru odeću i obuću.
Crnogorci (IV proleterska) potukli su ustaše odbacivši ih prema Imotskom.
Za naše ratne drugove Crnogorce i narod Duvna pripremamo bataljonsku priredbu. Iz Vesti: Rusi zauzeli Kotelnikovo.
Crnogorci (IV proleterska) potukli su ustaše odbacivši ih prema Imotskom.
Za naše ratne drugove Crnogorce i narod Duvna pripremamo bataljonsku priredbu. Iz Vesti: Rusi zauzeli Kotelnikovo.
Domaćinova kći, lepa devojčica
vitkog tela, u dimijama, naročito vodi brigu o nama. Uvek nasmejana,
čak borcu i vrata otvara.
"Eh, dete, što nisi ranije rođena" - reče Pavić kad ona izađe.
"Eh, dete, što nisi ranije rođena" - reče Pavić kad ona izađe.
Mala sala muslimanskog doma u Duvnu
dupke je ispunjena, najviše borcima Četvrte proleterske brigade.
Naš program je sjajno uspeo. Zadovoljni smo svi: Crnogorci, građani,
i mi izvođači.
Žorž Skrigin: Umesto zdravice, saopštenje...
Trideset prvi decembar 1943. godine.
Izašli smo na Maslin bajir. Tu su se nalazile skoro sve naše
jedinice koje dejstvuju na Kozari.
Trideset prvog decembra 1942. godine bili smo u Bihaću i tamo, u toploj sali, dočekali 1943. godinu. Teška nam je bila ova protekla godina!
Trideset prvog decembra 1942. godine bili smo u Bihaću i tamo, u toploj sali, dočekali 1943. godinu. Teška nam je bila ova protekla godina!
A šta će nam doneti 1944. godina,
koju dočekujemo na otvorenom, u snegu i magli, na vrhu Kozare?
U ledenoj noći tinjaju partizanske
vatre i sasvim tiho pevamo naše pesme.
A zdravica nam je bila: saopštenje da
smo opkoljeni!
Takav je bio naš doček 1944. godine!
Obrada: Yugopapir (Praktična žena, decembar 1983.)