Lun je oličenje pravde, poštenja, humane nauke i modernog morala. On je čudo od muževnosti, seksualni supermen, žene doživljavaju uzbuđenja čim ga vide! Njegova ljubavnica je najlepša žena i najveća naučnica sveta - Džejn Vitington. Ludo su zaljubljeni jedno u drugo, ali ipak, s vremena na vreme, Lun se prevari sa po nekom ženicom!
*****
Verujte mi na reč: da nije bilo
Aleksandra Sergejeviča Puškina, ko zna kako bih došao iz Beograda
direktno u Novi Sad! Puškin - to je ono pravo, sve ostalo je
gnjavaža, bućkuriš, tandrkanje i prljavština!
U Novi Sad putujem da razgovaram sa
najčitanijim piscem svih vremena u Jugoslaviji, sanom snova za sve
domaće bestseleriste, a bolja veza za tog pisca od međunarodnog
"Puškin ekspresa" ne postoji!
Još u kupeu, o piscu kod koga idem u
goste, pričam sa dvoje predstavnika naših naroda i narodnosti -
gospođom Milom M. B. i drugom Ferencom K. I
gospođa i drug pomno, s grimasama zadovoljstva, čitaju iste knjige.
Njihov pisac, najomiljeniji pisac, zove se Frederik Ešton! Pročitali
su sve njegove knjige, ne pamte koliko!
Ferenc K. kaže da je Ešton najveći
pisac koga je svet video! Kad ga čitam, veli, ne padaju mi na pamet
ni ženske! Moj orgazam se zove Lun, kralj ponoći!
Gospođa Mila je rezervisanija: i njoj F. Ešton služi, ali da ubije dosadu! Svet je dosadan, kaže!
Gospođa Mila je rezervisanija: i njoj F. Ešton služi, ali da ubije dosadu! Svet je dosadan, kaže!
Kad sam im rekao da upravo idem kod
njihovog najomiljenijeg pisca, kod džentlmena Frederika Eštona,
pogledali su me sa prezrenjem i gađenjem: zar takav bednik, smrtnik,
kod slavnog Eštona! Uostalom, kakvo nepristojno foliranje!
Slavnom Eštonu nije ni na kraj pameti da se muva po Novome Sadu! Novi Sad je palanka!
Slavnom Eštonu nije ni na kraj pameti da se muva po Novome Sadu! Novi Sad je palanka!
Gospođa Mila M. B., čiju ću
posetnicu nositi celog života, i drug Ferenc K. iz Subotice, siguran
sam, već danima pričaju stotinama svojih prijatelja, ljubitelja F.
Eštona, kakvog su bednika i foliranta sreli u "Puškin
ekspresu"! Drug Ferenc K. nije čuo za Puškina, ali mu to ne
smeta da bude presrećan sa Eštonom! Uostalom, Ešton je u
Jugoslaviji bog i batina za Aleksandra Sergejeviča!
F. E. misterija
Džentlmena Eštona sam odista pronašao
u Novom Sadu, u jednom stanu u Fruškogorskoj ulici. Bilo bi krajnje
neumesno da pitam pisca koga je pročitalo 100 miliona ljudi, čije
su knjige u Jugoslaviji štampane u oko devet miliona primeraka, šta
radi u ovom gradu; to je posao policije, a ne dobronamernog i
stidljivog novinara! Uostalom, sloboda kretanja je neprikosnovena!
 |
| Mitar Milošević na crtežu Mladena Đurovića |
F. Ešton je visok, prosed čovek,
pravog džentlmenskog ponašanja (kao da ne izbiva iz Kovent
Gardena!), star oko 55 godina, ne puši, ne pije alkohol, jednostavno
i elegantno obučen. Najzad, njegovo ime i za jugoslovenske prilike
fenomenalna književna reputacija - sve kažu!
Poslednji Eštonov roman "Lun u
tami Sohoa", objavljen pre desetak dana, već je rasprodan u
tiražu od 120.000 primeraka! Takva pomama ne vlada ni za crnom
kafom! Kad se čitaju romani o Lunu, kafa ni ne pada na pamet!
Na početku svoje književne karijere,
Ešton je pisao romane na teme iz II svetskog rata, štampane u
znatno skromnijim tiražima...
- Veoma cenim Getea, tog mudrog čoveka,
pesnika i vajmarskog slobodnog zidara! Pišući ratne romane uvideo
sam, međutim, da izdajem načela ovog mudraca. Gete je savetovao: "Ako
pisac ne piše bar za milion ljudi, ne treba da napiše nijednu
knjigu!" Zato sam počeo da pišem seriju romana o Lunu, kralju
ponoći, koje čitaju milioni ljudi.
Lun, kralj ponoći - kakva misterija!
Jedan beogradski fenomenolog po imenu Bogdan Tirnanić pokušao je da
dešifruje tajnu Lunovog pravog imena. Donald Sikert, da to nije
Donald Sikret, Donald Tajna? - pitao se naš fenomenolog.
Ešton se smeška: "Poručite tom džentlmenu da je Sikert obično englesko prezime i da tu nema tajni!"
Ešton se smeška: "Poručite tom džentlmenu da je Sikert obično englesko prezime i da tu nema tajni!"
Ešton se, dakle, svesno, a radi
mudraca Getea, opredelio da piše avanturističko-kriminalističke
romane. Podseća i na Voltera, na njegov duhoviti sud:
"Kad bi se štampale samo korisne knjige - bilo bi ih sto puta manje! Svi književni rodovi su dobri, sem dosadnih!"
Pisac deli i Gogoljevo mišljenje da postoje razne optike: jedne su za posmatranje zvezda, a druge za insekte!
"Kad bi se štampale samo korisne knjige - bilo bi ih sto puta manje! Svi književni rodovi su dobri, sem dosadnih!"
Pisac deli i Gogoljevo mišljenje da postoje razne optike: jedne su za posmatranje zvezda, a druge za insekte!
- Ne mogu se zato istom optikom suditi
romani o Lunu i recimo romani Dostojevskog! Različiti su ciljevi i
potrebe da se pišu romani. Literature ne bi bilo
bez malih pisaca kao što sam ja, koje čitaju milioni ljudi! I mi
obrađujemo život. Voleo bih, dabome, da sam vrhunski pisac. Ali!
Ako nije najveći, Ešton je
najčitaniji pisac!
Pisac - sprinter
Naša čitalačka publika imala je
ekskluzivno zadovoljstvo da pročita 54 romana mistera Frederika
Eštona. Kao što rekosmo, prodato je devet miliona primeraka ovih
romana, a računa se da jedan roman čita - 10 ljudi!
Ešton piše brzo, sprinterski. U
mlađim godinama za jedan roman mu je bilo potrebno sedam-osam dana.
Posle dva infarkta, u šestoj deceniji života, danas Ešton piše
sporije, dugoprugaški - jedan roman mesečno!
- Ipak, da nije i to prebrzo?
- Ipak, da nije i to prebrzo?
- Prebrzo?! Isto pitanje mi je postavio
pre neki dan jedan vaš kolega iz Radio-Novog Sada. Nazvao me je
telefonom, direktno za jednu jutarnju kontakt emisiju, pita me šta
radim, a onda:
"Da li ste od jutros napisali neki novi roman!"
Nisam stigao da odgovorim, a oni su završili intervju i pustili neke rokenrolere! Samo sam im rekao, pošto su mi udarili dobru cviklu, iz zezanja: "Platićete mi negde! Staviću vas među negativce u Luna!"
"Da li ste od jutros napisali neki novi roman!"
Nisam stigao da odgovorim, a oni su završili intervju i pustili neke rokenrolere! Samo sam im rekao, pošto su mi udarili dobru cviklu, iz zezanja: "Platićete mi negde! Staviću vas među negativce u Luna!"
Pisac, inače, kaže da njegova brzina
i nije neka brzina!
Stendal ga je u tome i te kako šio!
"Parmski kartuzijanski manastir", tu romančinu, napisao je za 52 dana, "Armansu" za 18, a "Lamila" za 40 dana!
Možda se, veli, Stendalu to prebrzo pisanje osvetilo!
"Možda se i meni sveti! Ali, za honorare koje dobijam ne isplati se raditi jedan roman godinu dana!"
Uostalom, čitaoci bi Eštona linčovali kad ne bi imali novog Luna svakog meseca!
Stendal ga je u tome i te kako šio!
"Parmski kartuzijanski manastir", tu romančinu, napisao je za 52 dana, "Armansu" za 18, a "Lamila" za 40 dana!
Možda se, veli, Stendalu to prebrzo pisanje osvetilo!
"Možda se i meni sveti! Ali, za honorare koje dobijam ne isplati se raditi jedan roman godinu dana!"
Uostalom, čitaoci bi Eštona linčovali kad ne bi imali novog Luna svakog meseca!
- Eštona često pitaju da nije on Ešton,
zapravo Lun, kralj ponoći?!
- Ja nisam Lun! Flober lepo kaže:
"Ti ćeš moći opisati vino, ljubav i žene pod uslovom, dragi moj, da ne budeš ni pijanac, ni muškarac, ni vojnik! Ako se uplićeš u život, onda ga slabo vidiš ili suviše od njega stradaš, ili se suviše naslađuješ!"
Pisac je oslobođen od obaveze da se poistovećuje sa junakom, da proživi ono što piše!
"Ti ćeš moći opisati vino, ljubav i žene pod uslovom, dragi moj, da ne budeš ni pijanac, ni muškarac, ni vojnik! Ako se uplićeš u život, onda ga slabo vidiš ili suviše od njega stradaš, ili se suviše naslađuješ!"
Pisac je oslobođen od obaveze da se poistovećuje sa junakom, da proživi ono što piše!
- Vi ste ipak proživeli svašta!
- Da, dosta. Bio sam đak, vojnik,
ratnik, oficir, novinar, pisac. Kad sam bio dete, sanjao sam kako ću
jednom postati veliki mašinski inženjer. Otac mi je bio tehničar,
učio je u Nemačkoj, kući je dovlačio alat za sve zanate, ali
nikad nije otvorio nijednu radionicu!
Od svih tih ambicija danas mi je ostala jedino navika da majstorišem, da nešto pravim, kalaišem, zidam. To mi veoma paše!
Znate, preživeo sam dva infarkta, a lekari su mi savetovali da se puno šećem. Praviti promenade je glupavo, idiotski! Više volim fizički da radim.
Od svih tih ambicija danas mi je ostala jedino navika da majstorišem, da nešto pravim, kalaišem, zidam. To mi veoma paše!
Znate, preživeo sam dva infarkta, a lekari su mi savetovali da se puno šećem. Praviti promenade je glupavo, idiotski! Više volim fizički da radim.
Novinarstvom se više ne bavi.
Drži da je to najsigurniji način da čovek protraći svoj intelektualni kapital!
Drži da je to najsigurniji način da čovek protraći svoj intelektualni kapital!
Da nije Lun - Crnogorac?!
Lun je najuniverzalniji genije, kakav
Ajnštajn, kakvi bakrači! Roditelje su mu slistili opaki gangsteri i
uzeli ga pod svoje da od njega učine najvećeg gangstera svih
vremena! Dobro kaže onaj fenomenolog, Eštonov čitalac, kao
uostalom i potpisnik ovih redova, da su odvratni gangsteri Luna
školovali u svim mogućim disciplinama za Nobelovu nagradu i
Olimpijske igre!
Lun je, međutim, izneverio nade gangstera: postao je međunarodni borac protiv krivde, kriminala, političko-industrijske špijunaže, zloupotrebe nauke itd. itd.
Lun je oličenje pravde, poštenja, humane nauke i modernog morala. On je čudo od muževnosti, seksualni supermen, žene doživljavaju uzbuđenja čim ga vide! Njegova ljubavnica je najlepša žena i najveća naučnica sveta - Džejn Vitington. Ludo su zaljubljeni jedno u drugo, ali ipak, s vremena na vreme, Lun se prevari sa po nekom ženicom!
Kako to? Ešton veli:
Lun je, međutim, izneverio nade gangstera: postao je međunarodni borac protiv krivde, kriminala, političko-industrijske špijunaže, zloupotrebe nauke itd. itd.
Lun je oličenje pravde, poštenja, humane nauke i modernog morala. On je čudo od muževnosti, seksualni supermen, žene doživljavaju uzbuđenja čim ga vide! Njegova ljubavnica je najlepša žena i najveća naučnica sveta - Džejn Vitington. Ludo su zaljubljeni jedno u drugo, ali ipak, s vremena na vreme, Lun se prevari sa po nekom ženicom!
Kako to? Ešton veli:
- Siromah Lun je na to uvek prinuđen!
Bulumenta žena navaljuje na njega! Škakljiva situacija! Šta će
nego da uradi ono! Pa, i Fridrih Engels mu daje za pravo kad veli:
"Brakolomstvo je kao i smrt neizbežna stvar"!
"Brakolomstvo je kao i smrt neizbežna stvar"!
Eštonov kritičar Vukota Dragišić,
međutim, primećuje da Džejn ne vara Donalda! Ešton je u
neprilici:
- Ko kaže da ne vara?! Ja sam pisac a
ne Dragišić! Vara, ali ja to ne opisujem. Ona se čak udavala u
romanu "Lun i pljačkaši zamkova"! Doduše, za veoma finog
čoveka, koji ima čak i plemićke krvi! I sam Lun joj je rekao da se
uda za tog simpatičnog čoveka!
Zašto ja ne opisujem da i ona, poput Luna, pravi izlete?
Ja delim moralne stavove kršnih Crnogoraca! Toga nema u tim krajevima! Đe bi se smjelo dogodit’? Da bruka pukne!
Zašto ja ne opisujem da i ona, poput Luna, pravi izlete?
Ja delim moralne stavove kršnih Crnogoraca! Toga nema u tim krajevima! Đe bi se smjelo dogodit’? Da bruka pukne!
Ešton, briljantan pisac trilera, u
razgovoru je veliki zezator, šaljivdžija, nekonformista. Možda su
svi Englezi, ili bar Eštonovi, takvi!
Ko je F. Ešton?
Frederik Ešton je čudan čovek. Ne
stiče se dojam da mu je slava udarila u glavu, jer živi veoma
povučeno. O njemu se malo i ništa ne zna. Milioni čitalaca gutaju
njegove triler-bombone, a ako ih pitate ko je Ešton i oni će se
upitati:
"Zbilja, ko je Ešton?"
"Zbilja, ko je Ešton?"
- Ešton je čovek koji ne postoji! - kaže Ešton.
Kako ne postoji kad je tu, preda mnom,
živ i zdrav, s morem knjiga, sa slavom najčitanijeg pisca! Opet
neka šala!
Frederik Ešton se smeje:
- Ja sam Mitar Tripkov Milošević,
majka mi je od Vujisića, a rođen sam u Uvaču, Montenegro. Frederik
Ešton sam postao iz nužde!
Dakle, Ešton nije Ešton, već
Milošević, a možda ni Milošević nije Milošević!
Bilo kako bilo, Ešton-Milošević je najčitaniji jugoslovenski pisac svih vremena. Čitaoce i ne zanima ko je, važno je da im jednom mesečno napiše Luna, kralja ponoći!
Bilo kako bilo, Ešton-Milošević je najčitaniji jugoslovenski pisac svih vremena. Čitaoce i ne zanima ko je, važno je da im jednom mesečno napiše Luna, kralja ponoći!
Biografija ovog čoveka sa dva imena i
prezimena (a možda još nekoliko!) izgleda ovako:
Bio je ratnik - 13. jula 1941. je stupio u ustanak u Crnoj Gori, u Lijevoriječku četu Komskog odreda; partizanski komesar brigade; od rata do 1953. oficir JNA na značajnim političkim dužnostima; demobiliše se i do 1959. je novinar i urednik "Dnevnika"; posle toga, do 1974, do penzionisanja, glavni urednik Odeljenja publikacija "Dnevnika"; član je Društva književnika Vojvodine...
Pre nego što mi objašnjava kako je
postao Frederik Ešton, Milošević kaže da nije bio samo Ešton (i
Milošević), već i Novak Tatar, Miloš Nenadić, Moris Baskil,
Rodžer Dunkan i, takođe čitaocima krimića poznati, Džordž
Braun! Dakle, sad razgovaram sa sedmoricom pisaca odjednom!
Kao glavni urednik "Dnevnikovog"
Odeljenja publikacija (pokrenuo je 102 publikacije), Milošević je,
uređujući i ediciju krimi-romana "X-100", ostao bez
prevedenog romana. Nije mu preostalo ništa drugo nego da sedne i sam
napiše roman koji je naslovio "Lun, kralj ponoći".
Dogodilo se neviđeno čudo: na brzake i bez pretenzija napisani roman razgrabljen je za tili čas bacivši u zasenak sve klasike žanra!
Čitaoci su tražili nove romane o Lunu i - znate priču: Ešton-Milošević je, držeći se one Geteove pouke, batalio sve i počeo da piše knjige za narodne široke mase!
Pedeset i četiri komada, (mašala!) ne računajući ratne knjige, omladinske i dečije romane, dečije pesme itd!
Dogodilo se neviđeno čudo: na brzake i bez pretenzija napisani roman razgrabljen je za tili čas bacivši u zasenak sve klasike žanra!
Čitaoci su tražili nove romane o Lunu i - znate priču: Ešton-Milošević je, držeći se one Geteove pouke, batalio sve i počeo da piše knjige za narodne široke mase!
Pedeset i četiri komada, (mašala!) ne računajući ratne knjige, omladinske i dečije romane, dečije pesme itd!
Umalo svetski pisac
Kao novinar, Milošević (samo
Milošević!) imao je dosta problema. Njega, starog komunistu, umalo
nisu izbacili iz Partije zbog - miniranja stambene politike,
političkih lovišta i jedne karikature! Posle se pokazalo da je bio
u pravu, ali "posle" on više nije hteo da se pača u
novinarstvo!
I vojsku je napustio zbog svog nemirnog duha:
I vojsku je napustio zbog svog nemirnog duha:
- Nisam bio za vojsku! - kaže
penzionisani major Milošević. - Nisam mogao da radim sve po
naredbi. Na kraju, potukao sam se sa jednim višim oficirom i otišao
u književnost, jer sam tu mogao, bez opasnosti, da se svađam do
mile volje, makar sa fiktivnim ličnostima!
Književnost je njegova vrnjačka
banja! Prestao je da bude major, komesar, novinar-urednik Milošević
i postao, crnogorski preterujući,
Ešton-Tatar-Baskil-Dunkan-Nenadić-Braun-Milošević! Ni meksički plemići nemaju duža prezimena.
Voleo je žene, lepe žene i raduje ga što žene više čitaju Luna nego muškarci!
- Pitam da li mu je neko stavljao
primedbe, jer kako to: stari komunista, ratni komesar, pa piše o
tamo nekim tipovima iz kapitalizma!
- Ne, koliko ja znam. Jednom je neko
pokrenuo akciju da se ovi kriminalni romani ukinu. Tad mi je drug
Steva Doronjski, koji čita Luna, rekao: "Nećeš valjda da
ukineš te romane?" Rekao sam da neću. "Naravno, ali im
podigni malo kvalitet!", rekao je drug Steva.
I pokojni Veljko Vlahović rekao mi je
da mu se sviđaju moji romani i da ediciju nikako ne ukidam.
Lun je preveden na francuski, ali je
prevod, veli Milošević, očajan.
Zvao ga je poznati talijanski izdavač Mandanori na pregovore.
"Rado bismo objavili vašeg Luna - rekao mu je urednik. - Lun bi imao veliki komercijalni uspeh u Italiji. Ali, nešto mora u romanima da se menja. Vi provlačite komunističke ideje!"
"Ma, kakve komunističke ideje! To su zabavni, avanturistički a ne politički romani!" - rekao je | Milošević-Ešton. Nije mogao da pravi romane po njihovom receptu, ma koliko bi to bio veliki biznis.
"Ja sam komunista", kaže.
Zvao ga je poznati talijanski izdavač Mandanori na pregovore.
"Rado bismo objavili vašeg Luna - rekao mu je urednik. - Lun bi imao veliki komercijalni uspeh u Italiji. Ali, nešto mora u romanima da se menja. Vi provlačite komunističke ideje!"
"Ma, kakve komunističke ideje! To su zabavni, avanturistički a ne politički romani!" - rekao je | Milošević-Ešton. Nije mogao da pravi romane po njihovom receptu, ma koliko bi to bio veliki biznis.
"Ja sam komunista", kaže.
U Novom Sadu ga je posetio slavni
američki romansijer Erskin Koldvel, sa suprugom.
Gospođa Koldvel je bila prijateljica i ortak u izdavaštvu, sa slavnim američkim piscem trilera E. S. Gardnerom. Tražila je da joj Milošević-Ešton hitno pošalje tri romana prevedena na engleski.
"Nema nikakvih problema da plasiramo vaše romane na američko tržište. Mnogo gore stvari štampamo u milionskim tiražima", rekla je gospođa Koldvel.
Milošević, međutim, nije imao para da plati prevodioce, a nije imao obraza da to učini na račun svoje redakcije, u kojoj je bio glavni urednik.
Ta redakacija je, dok ju je Milošević vodio, donela "Dnevniku" ondašnjih 15 milijardi čistog ostatka dohotka!
I sada Milošević ima para, nije doduše prebogat, ali više nema velikog E. S. Gardnera, umro je.
Da je rizikovao, da se zadužio i preko grla, danas bi ovaj novosadski Crnogorac bio jedan od najbogatijih svetskih pisaca! Avaj!
Gospođa Koldvel je bila prijateljica i ortak u izdavaštvu, sa slavnim američkim piscem trilera E. S. Gardnerom. Tražila je da joj Milošević-Ešton hitno pošalje tri romana prevedena na engleski.
"Nema nikakvih problema da plasiramo vaše romane na američko tržište. Mnogo gore stvari štampamo u milionskim tiražima", rekla je gospođa Koldvel.
Milošević, međutim, nije imao para da plati prevodioce, a nije imao obraza da to učini na račun svoje redakcije, u kojoj je bio glavni urednik.
Ta redakacija je, dok ju je Milošević vodio, donela "Dnevniku" ondašnjih 15 milijardi čistog ostatka dohotka!
I sada Milošević ima para, nije doduše prebogat, ali više nema velikog E. S. Gardnera, umro je.
Da je rizikovao, da se zadužio i preko grla, danas bi ovaj novosadski Crnogorac bio jedan od najbogatijih svetskih pisaca! Avaj!
- Doviđenja! - kaže mi.
Ne znam kako da ga pozdravim: Ešton-Tatar-Baskil-Dunkan-Nenadić-Braun-Milošević! Nema
veze!
Važno je da je made in YU!
Važno je da je made in YU!
Napisao: Dragan Barjaktarević, obrada: Yugopapir (Duga, oktobar 1980.)
