Pages

Đorđe Bela '84: Za mene su oduvek postojale i postojaće samo dve vrste advokata...




Zadovoljan sam svojim pozivom. Smatram da je, kada se uzmu u obzir fizička i psihička težina, humaniji čak i od medicine. Zavoleo sam ovaj posao još u Bitolju a tu ljubav usadio mi je pokojni Filota, koji je u ono vreme već bio poznat advokat. On je, umeo svima nama da pokaže kako je lepo i časno biti branilac, advokat

Za njega kažu da je gospodin-advokat, a za njegovo ime ni jednog trenutka tokom 25-godišnje karijere branioca nije bilo vezano nešto što makar i malo miriše na "advokatsko nepoštenje".

On, Đorde Bela, kaže da je za to najzaslužniji njegov pokojni ujak Filota Fila, zbog kog je i krenuo u advokaturu i sa kojim je radio u istoj kancelariji čitav svoj radni vek.

Koliko ovaj advokat voli svoj poziv i koliku mu važnost pridaje, govori i činjenica da je samo dan-dva posle operacije seo u voz da bi negde u Bosni branio čoveka. Voz je upao u mećavu i ostao zavejan. Bela se jedva izvukao bez komplikacija, samo sa "dobrim" nazebom.


Časno je i lepo biti advokat



S teškom mukom smo uspeli da ga "ulovimo" u kancelariji u Francuskoj ulici broj 12, između dva putovanja. I tada je navratio samo da izdiktira nekoliko pisama, prelista poštu i vidi se sa kolegama. Iste večeri otputovao je dalje.

- Zadovoljan sam svojim pozivom. Smatram da je, kada se uzmu u obzir fizička i psihička težina, humaniji čak i od medicine. 

Zavoleo sam ovaj posao još u Bitolju a tu ljubav usadio mi je pokojni Filota, koji je u ono vreme već bio poznat advokat. On je, umeo svima nama da pokaže kako je lepo i časno biti branilac, advokat...

• Slušajući vas za trenutak smo zaboravili da advokatura, ova naša današnja, ima i drugo lice. Šta kažete na to?

- Dovoljno dugo i sami pratite zbivanja u našem pravosuđu i znate čega sve tu ima i nema. U poslednje vreme kroz štampu i razgovore vidim da ima nekih trzavica među advokatima.

Da li je to surevnjivost ili nešto drugo - ne znam.

Znam samo jedno, a to je da za svakog advokata koji pošteno radi ima mesta a takav rad donosi i renome i novac.

• Stalno se pominju "uljezi" u advokaturi?

- Na žalost, ima i toga i to mnogo. Mi ne možemo mnogo da utičemo kada je reč o prijemu novih ljudi u našu komoru. To je zlo. Veliko zlo. Takvi advokati su baš oni koji hoće na brzinu da stignu do renomea, odnosno novca. Oni jednostavno nisu svesni da je to dugotrajan i naporan posao.

Za mene su oduvek postojale i postojaće samo dve vrste advokata: oni od karijere - kojima je advokatura poziv i drugi - koji smatraju da će preko noći postati milioneri. 

Ovi drugi uglavnom dolaze iz "državne službe". Moram odmah da kažem da među njima ima i dobrih ljudi i advokata...

• Ali, ima i onih drugih, nelojalnih konkurenata?!

- Žale mi se pojedine kolege na tu nelojalnu konkurenciju. Ako je tako, onda to zaista nije kolegijalno. Lično ne verujem u neku spregu između bivših sudija sa sadašnjim sudijama.

Ako se pak o tome govorka, ili čak i otvoreno priča, onda se te priče rađaju među građanima, klijentima kojima je potrebna advokatska pomoć, a smatraju da pomoću novca mogu sve da reše.

Do sada sam mogao da se uverim da sudije imaju podjednak tretman prema svim advokatima. To je moje iskustvo i moje mišljenje.


Imamo šta smo zaslužili



• I vi, kao većina vaših kolega štitite sudove i sudije. A ko štiti vas, advokate?

- Ne štitimo mi sudije, jer smatram da njima naša zaštita nije potrebna. Želim samo da ukažem na neprikosnovenost suda i rada sudija. Bez njihovog poštovanja svako pravosuđe bilo bi jadno. Druga je stvar kada je reč o pojedincima koji se trenutno nalaze na mestu sudije, ali i za to ima leka.

Što se nas advokata tiče, pa, mislim da advokatura trenutno u društvu zauzima ono mesto koje i zaslužuje. Nama je potrebna pomoć društva i to velika, kako bismo još bolje mogli da odgovorimo našim obavezama.

Treba pomoći brži prijem advokatskog podmlatka. Omogućiti tim mladim ljudim da dobiju odgovarajuće prostorije, da se osamostale.

• Čini nam se da je štošta u tom pravcu dobro krenulo.

- Jeste, ali sada ne treba stati. Naprotiv. Verujte mi, nema advokata koji ne može da primi bar jednog pripravnika.

• Sve je to lepo što ste rekli, ali vi advokati ste ipak neraskidivi deo pravosuđa. Nije li normalno da se vaša reč malo glasnije i češće čuje?

- To što nas nema u raznim forumima svakako nije naša greška. Na primer, zakoni se donose kabinetski, nas niko ništa i ne pita. Ako iko poznaje Zakon, svakodnevno je u njemu, decenijama živi od Zakona i za Zakon - onda su to advokati. 

Bilo bi normalno da nas neko pita za mišljenje kad donosi nove zakonske propise. Za sada to nije tako.


Nema advokata bogataša



• Nema vas više ni onako često u novinama, kao recimo sedamdesetih godina. Zašto?

- To sam baš ja vas hteo da pitam. Zašto nas nema? Pominjete imena tužilaca, sudija, svih učesnika u pretresu osim advokata. Zašto?

(Uzalud smo pokušavali da se "izvadimo". Zaista, u sredstvima javnog informisanja već nekoliko godina unazad veoma retko se objavljuju imena advokata, čak i u onim suđenjima koja su privlačila veliku pažnju javnosti. Možda je neko smatrao da advokate ne treba "reklamirati", pogotovo ne besplatno).

• Šta je po vama poznata advokatska kancelarija?

- To sam vam već rekao. Čovek jednostavno godinama, pa i decenijama, pošteno radi i stekne renome. Drugi umesto to da cene i eventualno slede, počinju da ogovaraju, zavide i šta ti ja
znam sve.

• U tim kancelarijama, kažu, sede milioneri pa i još bogatji advokati?

- Ha, ha. Takvih milionera nema. Taman da neko 24 sata stoji pred Velikim većem ne bi mogao tolike pare da zaradi. Ja zarađujem odlično, mnogo više nego drugi, više i od ljudi u mnogim kurentnim zanimanjima pa nisam jedan od "milionera".

Svi zaboravljaju koliko radimo.

Sudije, tužioci, inspektori, ljudi iz pravosuđa, mislim na one iz kabineta, odrade svoje radno vreme i odu. Mi posle rada sa njima nastavljamo rad posle podne u kancelariji, autobusu, vozu, kolima, avionu.

Petkom popodne oni prvi odlaze na odmor a ja opet u kancelariju.

Verujte mi, jedino subotom i nedeljom stignem da otaljam poštu. I onda, ko je milioner, onaj ko uživa ili onaj ko radi?

• Kakav je vaš odnos sa sudijama van Beograda?

- Znam da ima sudija u unutrašnjosti koji osećaju neku vrstu netrpeljivosti, odbojnosti prema advokatima iz Beograda. Na žalost, imao sam i ja nekoliko takvih "susreta". Takve sudije sam brzo spuštao na zemlju, ili sam jednostavno ignorisao njihovo nekorektno ponašanje.

Samo, verujte mi, takvih ipak nema mnogo.

Moramo da sarađujemo jedni sa drugima. Samo tako imaćemo jako pravosuđe a ono je i te kako važno.

Tu ste zatim i vi novinari. Cenim one novinare koji znaju objektivno da pišu o nekom suđenju a ne da prepisuju optužnicu i presudu. To nikome ne koristi. Vaša uloga u obaveštavanju javnosti velika je i odgovorna.

• Vi ste do sada branili u više od 1000 slučajeva. Spasili ste bar 20 glava, branili Šefku Hodžić, pa "Čarugu"... Prošli ste zemlju uzduž i popreko. Najeli se, što se kaže, i meda i žuči koje donosi advokatura...

- Da imam 90 sinova i kćeri sve bih poslao u advokaturu. Pokojni Filota i ja imali smo do sada više od 20 pripravnika i svi su oni sada dobri, samostalni advokati. Apelujem na sve kolege da pomažu mladim advokatima, da ih primaju u svoje kancelarije. To je najsigurniji put za dobru advokaturu.

Razgovarao: Božidar Bekovac, obrada: Yugopapir (Halo u poverenju, maj 1984.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate