Za ploče, ne postoji pouzdan podatak, a po slobodnoj proceni, postoji preko 1.500 naslova! Brojevi ne deluju impresivno, ali ako bi neko imao dovoljno vremena i strpljenja, trebalo bi mu preko 100 dana (i noći) neprekidnog slušanja, da bi čuo sve!
U prolazu ispod Albanije, napravljena
je prava mala trgovačka zona, pijaca ako hoćete, i naravno kafana -
prva beogradska podzemna kafana, pa još sva u staklu (otuda i ono -
"Staklenac").
Prilikom svečanog otvaranja, pomenuta je čak i jedna mala prodavnica kozmetičkih preparata!
Možete zamisliti: kozmetika iz podzemlja!? Loše je poslovala, zaista, jer niko nije poverovao u loše sročen reklamni tekst "Siđeš ružan, uzvereš se lep"! Na svu sreću!
Prilikom svečanog otvaranja, pomenuta je čak i jedna mala prodavnica kozmetičkih preparata!
Možete zamisliti: kozmetika iz podzemlja!? Loše je poslovala, zaista, jer niko nije poverovao u loše sročen reklamni tekst "Siđeš ružan, uzvereš se lep"! Na svu sreću!
Mala prodavnica kozmetike tavorila je
neko vreme, dok je nije preuzela "Borba" i tu otvorila
prodavnicu štampe! E, ali pošto izraz "podzemna štampa"
ne zvuči baš najlepše, a da bi se zaradilo makar "za vodu",
počelo se polako i sa prodajom ploča produkcije "Studija B",
ili, što će reći, ploče i muzika, ufurali su na mala vrata!
U prvo vreme, bila je to prava pravcata
moderna torbarska radnja, u kojoj je svako mogao da nađe ponešto:
od prezervativa, do raznorazne džepne literature, od cigareta, do
dobrih i loših ploča!
I tu počinje ono pravo!
Minijaturna ekipa pomenute radnje, uz
svesrdnu pomoć svog kolege Ivana Obrenića, rešila je da se
preorijentiše isključivo na ploče, uz svestan rizik da vrlo brzo
odu "u aut"! U Beogradu ploče se prodaju na svakom ćošku,
još malo, pa će i prosečno snabdevena piljarnica imati
diskografsko odelenje diskografije!
Bilo je potrebno napraviti nešto "novo", "drugačije", u svakom slučaju bolje: rešili su se za ono pravo
Bilo je potrebno napraviti nešto "novo", "drugačije", u svakom slučaju bolje: rešili su se za ono pravo
- za aktuelnost i brzinu, kao da su
prepisali novinarski moto! I uspeli!
A to, što rade u večitom mraku,
odnosno u večitom neonskom danu, ne smeta: muzika, čak, i traži
takvu atmosferu! Osnovni problem je prostor. Skučeni su na svega
desetak kvadratnih metara, tako da mesta ima samo za ploče, trake, jedan gramofon,
prodavca i jednog, eventualno dva kupca!
U "radnji" je i jedan gramofon, ali zvučnici su instalirani napolju - i zbog mesta i zbog potencijalnih kupaca, pa i zbog dokonih klinaca koji se ovde okupljaju!
U "radnji" je i jedan gramofon, ali zvučnici su instalirani napolju - i zbog mesta i zbog potencijalnih kupaca, pa i zbog dokonih klinaca koji se ovde okupljaju!
Koji put, kada se pojavi neka dugo
očekivana ploča, dogodi se da kupci čekaju u dugačkim redovima
ispred radnje!
Kako se to radi
Mala prodavnica "muzike" iz
podzemnog pešačkog prolaza kod palate Albanija, na deset kvadratnih
metara poslovnog prostora, pritisnuta sa svih strana, čak i odozgo,
ostvaruje godišnji promet od preko jedne milijarde dinara! Kako?
- Ploče su skupe, a klinci nemaju uvek
dovoljno love. Mi smo uveli "knjigu rezervacija": mušterija
dođe, odabere ploču, upiše se u knjigu i - siguran je da će ga
ploča čekati, pa došao po nju za dva, ili za dvadeset dana! -
objasnio je Ivan Obrenić. - Zatim, mi uvek dobijamo, ili uzimamo
ploče dva tri dana pre drugih, najbrži smo... koji put i sami idemo
u magacine.
Eto, album "Bijelog dugmeta", ovaj najnoviji, imali smo dva dana pre ostalih, najavili smo to kupcima i uspeli da za samo dva sata prodamo preko 600 primeraka!
Eto, album "Bijelog dugmeta", ovaj najnoviji, imali smo dva dana pre ostalih, najavili smo to kupcima i uspeli da za samo dva sata prodamo preko 600 primeraka!
U ovoj trafici nema ozbiljne muzike!
Objašnjavaju, da je za takvu muziku potreban prostor, drugačiji
uslovi, da ona mora da se sluša i "preslušava" ...
- Trudimo se da uvek imamo sve! Ili
bar, ako nema danas, da bude sutra. Ne smemo da razočaramo kupca!
Držimo ploče i po pet godina, imamo neke iz produkcije sedamdesetih
godina ...
Zatim objašnjava kako pronalaze ploče!
Kaže, da su mu se svi smejali kad je tražio i one lošije albume
"Bitlsa", a danas, kad svi imaju one
dobre, traže se i loši, ljudi žele da kompletiraju svoju
kolekciju, da je zaokruže!
Otkriva dalje Ivan, kako se stvara
veštačka potražnja na ovom svojevrsnom tržištu ploča:
- Ploča se štampa u malom,
ograničenom tiražu, pa kad se diskofili "zagreju",
nestašica ih dovede do "ključanja", štampa se dodatni
broj ploča i to ide "kao alva"! Tako može da se
manipuliše i sa cenom!
Saznaje se da u ovoj radnji postoji
izbor (po katalogu) od preko 800 različitih kaseta. Za ploče, ne
postoji pouzdan podatak, a po slobodnoj proceni, postoji preko 1.500
naslova! Brojevi ne deluju impresivno, ali ako bi neko imao dovoljno
vremena i strpljenja, trebalo bi mu preko 100 dana (i noći)
neprekidnog slušanja, da bi čuo sve!
Kao i svuda, uostalom, i ovde se nađe
po neka ploča koja "ne ide"!
- Eto, Bisera Veletanlić ide slabo, a
izuzetna je pevačica. Pa Zorica Manojlović, za koju mnogi nisu ni
čuli, ima izvanrednu ploču koja uopšte ne ide! Ima ih koje stvarno
ne valjaju, pa nije ni čudo što ih ljudi ne kupuju, ali nema smisla
da ih navodim, to oni koji se bave muzikom znaju i sami!
Pominje zatim imena koja su uvek "na
ceni": Oliver, Tereza, Zdravko Čolić, Đorđe Balašević,
Azra, Rokeri, Dugme, Kazalište.
Što se narodne muzike tiče, predviđaju
da će do 1990. godine ovim žanrom "harati" Mitar Mirić,
Marinko Rokvić, Dušan Milosavljević, Merima Kurtiš ...
Zagazili smo duboko u 21. sat, a kupci
i dalje ulaze ... Kažu, da koji put, kad treba, rade i nedeljom.
Za kraj, tvrde da tajna njihovog uspeha
- i nije neka tajna! Jednostavno, ponašaju se prema kupcima onako,
kako treba! A to, što rade u trafici, ne smeta ... važno je da
ima muzike!
