Pages

Duško Korać najavljuje Sarajevo 1984: Jure Franko ne može bez svoje Andreje - može li do medalje?




Znate, svi mi iz "belog cirkusa" želimo da budemo prvi, ali je moja generacija imala nesreću da se takmiči u vreme vladavine sportskog fenomena kakav je Stenmark. Postavljalo se samo pitanje ko će biti drugi ili treći. To demorališe, ali i motiviše za još bolji rad, jači trening, usavršavanje tehnike i nova dokazivanja

Od dosadašnjih trinaest zimskih olimpijskih igara - od Šamonija 1924. do Lejk Plesida 1980, jugoslovenski reprezentativci učestvovali su na jedanaest. U Lejk Plesidu 1932. i u Skvo Veliju 1960. naših takmičara nije bilo, zbog skupog puta i malih izgleda na dobar i dostojan plasman.

Na žalost, dosadašnja 143 alpinca, skakača, trkača i hokejaša nisu imala priliku da se raduju olimpijskim medaljama.

Najbliži medalji bio je Bojan Križaj u veleslalomu u Lejk Plesidu pre četiri godine. Od bronzane medalje delile su ga samo dve stotinke sekundi, dakle trideset santimetara. Za toliko je bio brži i bolji Austrijanac Hans En.

Ovog puta, ne samo zato što smo domaćini Olimpijade, već i zbog nekoliko vrsnih alpinaca, dvojice odličnih skakača i sve bolje klizačice Sande Dubravčić, s pravom očekujemo da se bar jedna od medalja nađe na grudima nekog od njih.

Jedan od najzaslužnijih za dosadašnje uspehe jugoslovenskih smučara u Svetskom kupu i za dve medalje sa prošlog Svetskog prvenstva u Šladmingu sigurno je Tone Vogrinec, direktor naše alpske reprezentacije.

Na početku nove sezone Svetskog kupa, u Kranjskoj Gori, on je najavio nove uspehe. Bio je izuzetno zadovoljan pripremama svojih pulena, svim onim što su naši reprezentativci radili na kondicionim treninzima i na snegu sa trenerima Filipom i Alešom Gartnerom.

Veliku pomoć, pre svega materijalnu, pružio im je Organizacioni komitet ZOI, da bi se svi treninzi završili po planu i naši predstavnici se maksimalno spremili.

Kao najvećeg kandidata za olimpijsko odličje Vogrinec pominje Bojana Križaja u slalomu, ali i Juru Franka i Borisa Strela u veleslalomu. Od devojaka posebno ističe Nušu Tome i Anju Zavadlav, dok o mladoj i, po mnogim mišljenjima, supertalentovanoj i ambicioznoj Mateji Svet ne želi da govori, smatrajući da njeno vreme tek dolazi, i da će Olimpijada za nju biti samo velika škola.


Apetiti mnogih alpinaca rastu ka zlatu



Tržičanin Bojan Križaj napunio je trećeg januara 27 godina i otac je dvoje dece, Andreje i Boštjana. Začetnik je jugoslovenskog "buma" u svetskom alpskom smučanju, u kojem su decenijama dominirali predstavnici Skandinavije, Austrije, Švajcarske, Francuske, Italije... 

Za istoriju i anegdote ostala su ona ranija "odlična 45. mesta" naših smučara.

Još 1975. Križaj je postao omladinski prvak Evrope u slalomu, a te sezone osvojio je i prve bodove u Svetskom kupu. Godinu dana pre, na Svetskom kupu u Sent Moricu, Bojan je zauzeo 13. mesto u slalomu, ali je taj rezultat ostao u senci 11. mesta tada našeg najboljeg smučara Mirana Gašperčiča.

U svetskom kupu 79. god. Križaj je osvojio bronzanu medalju u slalomu i četvrto mesto u generalnom plasmanu, a 81. još jedna bronzana medalja u slalomu. Prošle i pretprošle godine bio je deveti u generalnom plasmanu. Do sada je zabeležio četiri pobede u slalomu u Svetskom kupu.

U Šladmingu, na Svetskom prvenstvu pretprošle  godine, Bojan je osvojio srebrnu medalju u slalomu.

U novoj sezoni Križaj je u slalomu osvajao drugo, šesto, sedmo, četvrto, pa treće mesto. Nijednom nije pao, niti promašio kapiju, što svakako ohrabruje.

- Osvajanjem medalje na Svetskom prvenstvu u Šladmingu mislio sam da sam dostigao svoj najveći cilj i sportski zenit, i da na ZOI u Sarajevu neću učestvovati. Međutim, rezultati iz prošle sezone, bez obzira na četiri uzastopna kiksa od kojih mi je najteže pao onaj u Sent Antonu pred linijom cilja, kada sam bio na domaku nove pobede, ipak su me uverili da se tek sad nalazim u punoj takmičarskoj zrelosti. 

Znate, svi mi iz "belog cirkusa" želimo da budemo prvi, ali je moja generacija imala nesreću da se takmiči u vreme vladavine sportskog fenomena kakav je Stenmark. Postavljalo se samo pitanje ko će biti drugi ili treći.

To demorališe, ali i motiviše za još bolji rad, jači trening, usavršavanje tehnike i nova dokazivanja.

U Sarajevu se nadam olimpijskoj medalji.

Pošto Stenmark neće učestovati u Sarajevu (zbog posedovanja profesionalnog ugovora), apetiti mnogih alpinaca rastu ka zlatu. Postoji grupa od desetak slalomista koji će ravnopravno konkurisati za medalju na Bjelašnici među kojima je, naravno, i Križaj.

Što se tiče veleslaloma, Križajeve šanse zavise od toga da li će staza biti dovoljno "selektivna", to jest teška za one takmičare sa nedovoljnim tehničkim znanjem.

Ako bude takva, onda nije bez šansi ni u toj disciplini, a ima i onaj dug iz Lejk Plesida koji bi želeo da namiri.


Jure je tu da podiže moral



Pre četiri godine za svet, a i za mnoge Jugoslovene, gotovo anonimni dečak Jure Franko osvojio je 12. mesto u veleslalomu. Na početku ove sezone Svetskog kupa taj dvadesetogodišnji momak, rođen u Dalmaciji, najprijatnije nas je obradovao. 

U Kranjskoj Gori u slalomu bio je 14, a u prvom superveleslalomu u Val d’ Izeru treći. U Le Dijablereu, u klasičnom veleslalomu, opet je treći, u Kurmajeru, u slalomu 13, u Val Gardeni, u superveleslalomu osmi...

Tone Vogrinec naglašava da su svi ovi uspesi Jure Franka ostvareni uz dosta grešaka na stazi, što znači da su rezultatske mogućnosti neuporedivo veće.

Kada našim alpincima ne ide, Jure je tu da podiže moral. Veseljak po prirodi a lepuškast po izgledu, uvek je na meti devojaka koje obilaze asove "belog cirkusa", ali je manji od bubice kada je Andreja Leskovšek u blizini.

- Najteže mi je kada se muški i ženski karavani alpinaca rastave, pa onda moram posle svakog treninga ili trke da jurim do telefona i porazgovaram sa Andrejom - priznaje Jure Franko.

- Čemu se nada na Olimpijadi?

- Sarajevske igre su za mene bitno drugačije od onih u Lejk Plesidu. Tada sam bio neopterećen, krenuo niz stazu "kar bo pa bo", i bio dvanaesti. Ovde je neuporedivo teže takmičiti se. Sigurno se sećate da je i Stenmark pao u Tarnabiju, stotinak metara od svoje kuće.

Za medalje u veleslalomu postoji bar 15 kandidata, a bio bih presrećan da jedna bude moja. 

Najozbiljnijn favoriti ipak su Švajcarci Curbrigen i Maks Julen, kao i Stiv Mer. Staza na Bjelašnici mi odgovara, a rezultati iz ove sezone, naročito na teškim prugama, ulili su mi samopouzdanje.

No, ako ne osvojim medalju, biću bar jedini primorac na Olimpijskim igrama u Sarajevu.

A tek ako osvojim - as ti gospe ća bi bilo lipo!


I Sarajlije se "zapalile" za zimske sportove



Uz Bojana Križaja, Boris Strel je naš najpoznatiji i najcenjeniji smučar. Rođen je u Škofjoj Loki 1959, a sada je student Fakulteta za fizičku kulturu u Ljubljani. Prvi veliki uspeh mu je osvajanje zlatne medalje 1977. u veleslalomu na Evropskom omladinskom prvenstvu.

U Svetskom kupu više od 30 puta bio je među smučarima koji su osvojili bodove. Zabeležio je samo jednu pobedu, i to 1982, u veleslalomu u Kortini d’Ampeco. Na Olimpijskim igrama u Lejk Plesidu bio je osmi u veleslalomu, a na Svetskom prvenstvu u Šladmingu pripala mu je bronzana medalja u toj disciplini.

Spada u red maleroznih takmičara, bar kada je zdravlje u pitanju. Povreda kičme, istegnuće leđnih mišića, teška povreda na spustu na državnom prvenstvu na Bjelašnici i niz drugih, ometali se ga u sportskom razvoju. 

Ali, Strel je od onih sportista koji su u stanju i po nekoliko puta da se iz "pepela" dižu u zvezdane visine. Među alpincima još se priča kako je u poslednjoj veleslalomskoj trci u Furanu, prošle sezone, vožnjom na sve ili ništa osvojio šesto mesto i zadržao se u najjačoj grupi smučara.

Mada je i ove godine počeo pripreme znatno kasnije od ostalih naših reprezentativaca, brzo se vraća u formu...

- Moj najvažniji zadatak je da rezultatima obezbedim mesto u veleslalomskoj ekipi - kaže. - Mi sada imamo šest dobrih veleslalomista, a samo četvorica mogu učestvovati na olimpijskim takmičenjima. Konkurencija u ovoj disciplini je možda jača nego u slalomu. 

Ipak, izdvojio bih Švajcarce Julena i Curbrigena, Austrijance Ena i Madera, kao i naše Franka i Križaja.

Verujem da ću do olimpijskih trka i ja biti u najboljoj formi. Bilo bi više nego lepo kada bi se ponovio Šladming.

- O atmosferi u Sarajevu?

- Meni je drago što su se i Sarajlije "zapalile" za zimske sportove, posebno smučanje. Imaju izvrsne terene i verujem da će za nekoliko godina biti i njihovih mladića u reprezentaciji. Meni će, i ne samo meni, biti lakše da vozim na Bjelašnici nego u Sloveniji. Tamo me znatno manje ljudi zna, želi da razgovara sa mnom, i mogu slobodnije da se krećem, što omogućava bolju koncentraciju za trke.


Ulaginini favoriti



Jugosloveni su uvek imali sjajnih smučara-skakača, poput Janeza Polde, Jožeta Šlibara, Ludviga Zajca, Danila Pudgara, Meseca, Štefančiča, ali na Olimpijadama nisu imali sreće ili srca da se otisnu na daljine koje donose medalje.

Primož Ulaga, 21. godišnji student iz Ljubljane, skokovima na kraju prošle i početkom nove sezone vinuo se u sam svetski vrh. Na završetku Svetskog kupa na Planici, u dolini Tamar, Primož je bio drugi na srednjoj, a prvi na velikoj skakaonici.

U ovoj sezoni započeo je sjajnim rezultatima.

U Kanadi, u Tander Beju, na 90-metarskoj skakaonici bio je četvrti, u Lejk Plesidu na 70-metarskoj uspešniji je od Nikenena, Bulaua i Hestingsa, a na 90-metarskoj drugi. U Garmišu je potom deveti, a u Insbruku treći, i trenutno je među vodećim u Svetskom kupu.

Favoritima za olimpijske medalje na Igmanu Ulaga smatra Vajsfloga, Nikenena i Bulaua, a ovi pak našem Primožu daju velike šanse, čak i za zlato.

Nešto skromnije, ali ipak zapažene rezultate postiže i Miran Tepeš, i sa ova dva aduta Jugosloveni nestrpljivo očekuju olimpijska takmičenja.

Alpinci Jože Kuralt, Tomaž Cerkovnik, Nuša Tome, Anja Zavadlav i možda Mateja Svet mogu nas obradovati dobrim rezultatima na Bjelašnici i Jahorini, možda i Sanda Dubravčić u umetničkom klizanju, dok ostali (hokejaši, vozači boba, sankaši, smučari trkači i brzi klizači) u Sarajevu imaju priliku da samo ponešto nauče od znatno boljih takmičara.

ZOI su u šest decenija postojanja uvek obilovale iznenađenjima.

Voleli bismo da ove u Sarajevu budu zapamćene kao prve na kojima su Jugosloveni osvojili olimpijsku medalju. E, pa, neka ih sreća prati!

Napisao: Duško Korać, snimio: Mile Jasnić, obrada: Yugopapir (TV novosti, februar 1984.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate