Džoni Novak, najbolji igrač Partizana i državni reprezentativac: Uz slovenačku upornost i rad (1992)

Još od malih nogu ćup je za mene bio neki simbol bogatstva. I tako je ostalo do danas. Uvek mislim da se u ćupu krije neka tajanstvena dragocenost. Kad odem kod nekih prijatelja i vidim u ćošku stana neki ukrasni ćup odmah moram da "bacim oko" unutra i vidim šta se tu skriva

"Crvena zvezda" je novostari državni prvak u fudbalu. Huper je odmah (kao i uvek) pravovremeno reagovao: u prošlom broju "Azbučna spajalica" bila je posvećena "crveno-belima". Posle toga, "Partizan" je osvojio nacionalni Kup i, naravno, evo njegovog najboljeg igrača sa te utakmice (po oceni zvaničnog žirija) i državnog reprezentativca, Džonija Novaka.

A kao Andrea

Andrea je moja devojka. Ona je sa mnom u Beogradu i to mi mnogo znači. Pogotovu mi je to značilo u početku dok još nisam poznavao dobro Beograd i dok nisam upoznao ljude. Tada smo, uglavnom, sve slobodno vreme provodili u stanu uz muziku ili neki dobar film na videu. Sada se češće viđamo sa novim prijateljima, izlazimo u bioskop, u restoran na ručak ili večeru, u neki diskać...

B kao Beograd

Beograd je, zaista, divan grad. I ljudi su u Beogradu divni. Da nije velikih obaveza koje imam kao profesionalni fudbaler u Beogradu imao bih prilike da živim pun život! I ono što je za mene možda, najvažnije - u Beogradu ima dosta teniskih terena, a tenis je naravno pored fudbala, moj sport broj jedan.

V kao visina

Čovek u životu uvek počinje od podnožja. Zatim se kroz život sve više penje ili, naravno, ako je neambiciozan - stagnira. Najlepše je na vrhu. Ali, ja o tome ne mogu još da govorim jer nisam još dotakao sam vrh životnog uspona. No, nadam se, s obzirom na moju urođenu ambicioznost da mi ni on (životni vrh) neće "zbrisati".

G kao glas

Svaki dan čuješ neki glas. Glasova ima raznih: ljubavnih, roditeljskih, prijateljskih, dobronamernih, nedobronamernih, zlih, tužnih... Naravno, najlepše mi je kad ujutru čujem neki lep ljubavni glas, pa zatim u klubu čujem neki prijatan glas, pa ohrabrujući, pa radostan... pa... No, nije uvek tako. Često do nas dopiru i veoma deprimirajući glasovi. Ali, neću sada o tome...

D kao Dastin Hofman

Moj omiljeni glumac. Gledao sam ga "hiljadu puta" u filmu "Kišni čovek" i opet bih. Zatim sam ga gledao u "Kapetanu Kuku" pa u filmu "Tutsi", "Diplomac"... Sreća što i moja devojka Andrea obožava Dastina Hofmana pa se u duetu naslađujemo njegovim glumačkim bravurama.

Đ kao đak

Oduvek sam voleo školu. Bez foliranja, na časnu reč. I ako mi je zbog nečeg žao što se bavim profesionalnim fudbalom, to je samo zbog škole. Da nije fudbala u životu bavio bih se naukom i igrao tenis do kraja života. Ništa me drugo ne bi interesovalo. Ovako, fudbal je prevagnuo što je retkost kod Slovenaca, ali eto desi se i to "čudo".

E kao elita

Mnogo je lepo u životu pripadati društvenoj eliti. U stvari to je, po mom mišljenju i smisao života. Bilo kojim poslom da se bavim uvek bih se trudio da "uletim" u taj vrh, u tu društvenu elitu. Meni je to fudbal omogućio i ja sam zadovoljan. Danas se dobro zna ko je Džoni Novak, a to već znači da sam u eliti, zar ne?

Ž kao žene

Žene su jedan od razloga zašto muškarac živi. Bez žena i ljubavi nema života i u tome se potpuno slažem sa svim pesnicima koji su toliko pesama ispevali o ženama i ljubavi. Živeći u Beogradu imam tu sreću da su svuda oko mene lepe žene. Beograd je grad ženske lepote! Ja to otvoreno kažem i mojoj Andrei i ona zbog toga nije, uopšte, ljubomorna. Naprotiv. U potpunosti se slaže sa mnom.

Z kao zvižduk

Zvižduk je mnogo gadna stvar za svakog sportistu. Doduše, zavisi i s koje strane zvižduci dopiru. Najgori su oni zvižduci koji nemaju veze sa sportom. Jako sam zadovoljan što nigde nisam doživeo tu vrstu zvižduka, što me niko nije nazvao recimo "prodana dušo".

I kao istina

Na žalost, živimo u vremenu velikih laži i obmana. A ja sam nepopravljivo samo za istinu. Tačno je da istina može najviše da zaboli ali je isto tako tačno da su u laži kratke noge. Zato se između istine i laži uvek treba opredeliti za istinu.

J kao jauk

To je jeziva reč. Kaže se: "Jel' ga čuješ kako jauče?!" Mislim kad dotle dođe, čoveku, zaista, nije lako. Ne mislim na onaj trenutni jauk, nego na onaj unutrašnji koji je dublji, koji više boli, koji peče neizdrživo. Na žalost, danas mnogi ljudi jauču na ovim našim prostorima.

K kao Klemen

Klemen je moj rođeni brat. On živi u Sloveniji u Ljubljani i gotovo svakodnevno se čujemo. Stalno pita kako mi je?... Pa dobro mi je, šta bi mi falilo. Okružen sam, zaista, divnim ljudima. Ipak, milo mi je što se moj brat Klemen stalno interesuje za mene. To je ono pravo, bratski, zar ne?

L kao letenje

Mi, profesionalni sportisti, stalno smo u hotelu, na fudbalskom terenu ili u avionu. Sreća što ja, zaista, volim letenje, inače ne znam kako bih podneo ta silna putovanja. Neki moji drugovi se plaše letenja i stalno su u grču. Ja se u vazduhu, u avionu, osećam kao na terenu.

Lj kao Ljubljana

Ljubljana je grad moje prve fudbalske afirmacije, grad moje prve ljubavi i mnogih, mnogih, prijatnih trenutaka. Zato se Ljubljani uvek vraćam u mislima a, nadam se, jednog dana i stvarno. Naime, posle završene karijere nameravam da se stalno nastanim u Ljubljani. No, o tome je još rano govoriti. Treba prvo odraditi ovaj ugovor u "Partizanu", pa zatim "pečalba", pa... Videćemo još šta će biti.

M kao Marija Martin

To je najsvetije i najcenjenije ime u mom životu. To je moja majka! Sve su majke iste! Divne.

N kao nadanje

Nada uvek ostaje. To nadanje uvek drži čoveka u nekom optimizmu jer se nada biće bolje. Tako je i danas kada u ovoj zemlji mnogo što šta ide u katastrofu. Nada, nadanje, očekivanje boljeg, to nam u ovom trenutku jedino preostaje.

Nj kao Njujork

Njujork je grad čuda! Tamo se već sada živi tempom dvadesetprvog veka. Što se nas na Balkanu tiče Njujork živi u dvadeset i trećem veku. Toliko su ispred nas. To je ludilo, opšta dinamika, poslovnost, biznis. Imaš utisak da tamo ljudi nikad ne spavaju. U stvari Njujork stalno živi, puna 24 časa.

O kao odmor

Svaki sportista priželjkuje odmor. U toku cele godine imaš, najviše, dvadesetak dana aktivnog odmora. A ako si još i reprezentativac i igraš u velikom klubu koji za vreme pauze ide na razne turnire, onda teško da i toliko dana odmora "skrpiš" u toku jedne kalendarske godine. Ali, ne žalim. Ima dana za odmor i rekreaciju. Kratak je ovaj sportski vek i zato treba dati "gas" do kraja i postići maksimum.

P kao "Partizan"

"Partizan" je klub, kao što je poznato, u kojem sam dostigao punu igračku afirmaciju. Iz "Partizana" sam ušao i u reprezentaciju. Iz "Partizana" ću otići negde i u "pečalbu". Kad sve saberem i oduzmem uopšte se ne kajem što sam iz "Olimpije" prešao u "Partizan". Sve je bilo onako kako smo se dogovorili. Bar do sada. Mislim da će tako ostati i do kraja ugovora kada ću poput svih mojih prethodnika poći, ono što se kaže, "trbuhom za kruhom".

R kao Renato

Renato je moj drugi rođeni brat. I za njega sam puno vezan. I on za mene. Stalno se čujemo telefonom. Retko se viđamo zbog mojih velikih obaveza, a i teških putnih veza sa Ljubljanom. Ipak, Renato, često dođe u Beograd i poseti me...


S kao sreća

Sreća je vrlo važna komponenta u životu. U redu: rad, talenat, upornost... ali ako nema sreće sve je uzalud. To naročito važi u sportu.

Jedna sitnica može značiti i kraj jedne karijere. Koliko ima takvih primera. Hvala dragom Bogu, ja sam do sada imao sasvim dovoljno sreće tako da sam uz svoju "slovenačku" upornost i rad postigao dosta. I ne samo u sportu...

T kao tenis

Već sam rekao da je tenis posle fudbala moja druga velika ljubav. Bez fudbala i tenisa ne bih mogao život da zamislim. Mislim da će tako ostati do kraja života. Uvek ću rekreativno igrati i fudbal i tenis. Dok me noge drže.

Inače na tenisu su i najdivnija druženja. Koliko sam samo sadašnjih prijatelja upoznao "preko reketa". Sva ta ljutnja i "svađa" oko izgubljene ili dobijene lopte, kasnije, se pretvori u divna druženja i prijateljstva.

Ć kao ćup

Još od malih nogu ćup je za mene bio neki simbol bogatstva. I tako je ostalo do danas. Uvek mislim da se u ćupu krije neka tajanstvena dragocenost. Znate za one stare priče: "U podrumu su pronašli ćup, pun zlata, posle stotinu godina od kada su svi ti izumrli..." Kad odem kod nekih prijatelja i vidim u ćošku stana neki ukrasni ćup odmah moram da "bacim oko" unutra i vidim šta se tu skriva.

U kao uspeh

Moto svakog čoveka u životu treba da bude uspeh i samo uspeh. Inače, život nema nikakvog smisla. Šta znači živeti radi življenja. To je besmislica. Čovek mora svoj život nekako da obeleži. A kako to uraditi ako ne uspehom?... U mojoj porodici svi tako razmišljaju i jako sam srećan zbog toga. Niko ne gleda nikoga. Svako gleda da on lično uspe i sam nešto stvori a ne da se "nasloni" na bogatstvo oca ili brata.

F kao Francuska

Ako je Njujork grad u kojem bih mogao da živim onda je Francuska zemlja koju obožavam. I to ne samo Pariz, Nicu, Kan... i neke druge poznate gradove i mondenska letovališta, već celu Francusku. Volim i njihov jezik. I intenzivno ga učim. Mislim da ću, možda, zbog svega toga u zemlji "Galskih petlova" i završiti svoju fudbalsku karijeru. Naravno, ako budem mogao da biram.

H kao humanost

Koliko nam danas nedostaje humanosti?... Puno! Jezivo je sve ovo što se dešava oko nas. Pa da li ti ljudi uopšte znaju šta znači biti i malo human čovek?... Da se sve ovo nije desilo nikad ne bih mogao ni sanjati da u ljudima ima toliko zla. A ja sam mislio da je to obrnuto: Da čovek ima mnogo humanosti u sebi a, samo malo, sasvim malo nehumanosti.

C kao cilj

Cilj je ostvarenje svih zacrtanih planova. Ne može čovek uvek da ostvari sve svoje ciljeve. Ali, baš zato, treba da ih ima što više u životu. Pa kad negde i kiksira nije "greda": Ostvariće neke druge ciljeve. A kad sebi postaviš samo jedan cilj, onda to ne valja. Ako tu omaneš ostaneš prazan, besciljan, a to ne valja, zar ne?

Č kao Črnuče

Črnuče je moje rodno mesto. Za njega sam jako vezan. U Črnuču sam i počeo da igram fudbal. Malo je koji moj drug tada voleo fudbal da sam ja bio pravo "čudo" u tom smislu. Ali, evo, to se danas vidi, isplatilo se. Preko Črnuče, pa Ljubljane, stigao sam u Beograd, odnosno "Partizan". I Bog zna gde ću još stići, zahvaljujući isključivo fudbalu.

Dž kao Džoni

Stavljam svoje ime pod ovim slovom jer je vrlo retko na ovim prostorima, a pogotovu u Sloveniji. A ja baš volim svoje ime. Jednom kad sam pitao majku, zašto su mi dali to ime, rekla mi je da je, jednostavno, tako kum hteo jer je imao nekog svog velikog prijatelja koji je bio, iznad svega vredan i pošten čovek i zvao se Džoni, pa je kum želeo da takav budem i ja.

Š kao šarm

Šarm još niko njie uspeo da definiše. Svi znamo šta je to biti šarmantan, a niko ne zna da kaže šta je to šarm? Zna se samo da je to osobina s kojom se ljudi rađaju. Mnogo je lepo kada je neko šarmantan. Ovo naročito važi kada je ženski svet u pitanju. A moja Andrea?... Pa ona je najšarmantnija na svetu!

Zabeležio: Branislav Kovač, snimio: Branislav Nacić, obrada: Yugopapir (Huper, jun 1992.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate