Osećam potrebu da radim direktno s bojama. Sam crtež me ne zadovoljava. On me samo stimulira. Atmosfera koju ja nastojim postignuti u svojim stripovima u crno-beloj tehnici se ne bi osetila. Stoga mislim da moje stripove zaista nema smisla objavljivati bez punog kolora
U svetu devete umetnosti - stripa, za
domaću sredinu, to je još neophodnije. Bez obzira na sve vrednosti
koje poseduju i izdavačke kuće, naš strip i naši autori su gotovo
nepoznati van jugoslovenskih granica. To bi se isto sigurno desilo i
Enki Bilalu i Atilju Mikelučiju, dvojici vedeta novijeg evropskog
stripa, da su ostali živeti i raditi u našoj zemlji.
Naime, i jedan i drugi su naše gore list. Atiljo Mikeluči je rođen 1930. godine u Umagu u Istri, a Enki Bilal, dvadeset i jednu godinu kasnije u Beogradu.
Naime, i jedan i drugi su naše gore list. Atiljo Mikeluči je rođen 1930. godine u Umagu u Istri, a Enki Bilal, dvadeset i jednu godinu kasnije u Beogradu.
Danas je Bilal jedan od najcenjenijih
autora stripa. Kako u Francuskoj tako i u Evropi.
Proletos mu je u izdanju najvećeg tamošnjeg izdavača stripova, "Dargoa", izašao album "Žena klopka", odmah postavši bestseler. Prvo izdanje je rasprodato pa se sada priprema novo.
A u izboru Pjera Paskala (direktora međunarodnog festivala stripa u Angulemu), napravljena je i rang-lista najboljih strip albuma izašlih od 1978. godine naovamo, na francuskom jezičkom području. Među prvih dvadeset, našla su se čak tri Bilalova albuma: "Partija lova" je na petom mestu, "Sajam besmrtnih" na trinaestom, a "Falange crnog reda" na šesnaestom.
Proletos mu je u izdanju najvećeg tamošnjeg izdavača stripova, "Dargoa", izašao album "Žena klopka", odmah postavši bestseler. Prvo izdanje je rasprodato pa se sada priprema novo.
A u izboru Pjera Paskala (direktora međunarodnog festivala stripa u Angulemu), napravljena je i rang-lista najboljih strip albuma izašlih od 1978. godine naovamo, na francuskom jezičkom području. Među prvih dvadeset, našla su se čak tri Bilalova albuma: "Partija lova" je na petom mestu, "Sajam besmrtnih" na trinaestom, a "Falange crnog reda" na šesnaestom.
Boraveći nedavno u Parizu, imali smo
prilike da se družimo sa Bilalom, iz čega je nastao i ovaj
razgovor...
U filmu o mladim beogradskim besposličarima
- Tvoje jugoslovensko poreklo, za naše
ljubitelje stripa je još uvek prilično misteriozno, to više što
je Enki neuobičajeno ime?
- Moje pravo ime je Enes. Kada smo se
preselili u Francusku a roditelji odlučili da tamo ostanemo, morao
sam malo prilagoditi ime. Enes je naime teško za izgovoriti jednom
pravom Francuzu. Otac mi je inače Bosanac, a majka poreklom Čehinja.
U Beogradu smo živeli do 1961. godine.
- Kakva su tvoja sećanja na dane ranog
detinjstva?
- Sva moja sećanja na vreme provedeno
u Beogradu, topla su i setna. Tu sam se igrao kao klinac, počeo da
idem u školu, naučio da čitam. Znam da me je interesovao rat, čiji
su se tragovi tada osećali. Čitao sam puno knjiga o tome.
I mada ih u potpunosti nisam razumeo, one su u meni ostavile traga ...
Sećam, se, glumio sam kao mali i u jednom kratkometražnom fiimu. O lutanjima dvojice mladih besposličara po Beogradu. To mi je donelo besplatno letovanje na moru.
I mada ih u potpunosti nisam razumeo, one su u meni ostavile traga ...
Sećam, se, glumio sam kao mali i u jednom kratkometražnom fiimu. O lutanjima dvojice mladih besposličara po Beogradu. To mi je donelo besplatno letovanje na moru.
- A tvoji prvi utisci o Parizu?
- Pariz je za mene tada bio jedan
veliki, novi svet. Sasvim drugačiji od onog beogradskog. Trebalo mi
je dosta vremena a i napora da se priviknem na njega. Godinu dana sam
izgubio na učenju francuskog jezika i tek onda
nastavio školu.
- I koje si sve škole završio?
- Posle gimnazije, upisao sam studije
književnosti. Tamo sam gurao pune dve godine, čak mi je i dobro
išlo. Paralelno sa tim odlazio sam na vežbe u Umetničku školu za
obrazovanje talentovanih crtača.
U to vreme počeli su da mi izlaze i stripovi u "Pilotu", i to kontinuirano. Studije i strip nisam mogao paralelno gurati. Dakako, ni trenutka se nisam dvoumio da se opredelim za strip.
U to vreme počeli su da mi izlaze i stripovi u "Pilotu", i to kontinuirano. Studije i strip nisam mogao paralelno gurati. Dakako, ni trenutka se nisam dvoumio da se opredelim za strip.
- Koji ti je prvi objavljeni strip?
- To je bila jedna kratka fantastična
priča "Prokleta šolja" objavljena 1972. godine.
- Svoje prve stripove isključivo si
objavljivao u "Pilotu" koga izdaje "Dargo". Ima
li neki poseban razlog za to?
- Pa "Pilot" je tada bio
vodeći francuski strip časopis. Svake nedelje je objavljivao
najbolje stripove naših, i ponekad stranih autora. Putem njega ja
sam se i školovao na polju stripa. Uz to ljudi koji su vodili "Pilot
", pre svega Šarlije i Gošini, bili su
izuzetno fer i sposobni.
Znali su da pruže priliku i da pomognu autoru da se usavrši. Ulili su mi samopouzdanje.
Znali su da pruže priliku i da pomognu autoru da se usavrši. Ulili su mi samopouzdanje.
- Da li u tvom životu postoji neki
konkretan razlog zbog koga si se počeo baviti stripom?
- Ne, to se ne bi moglo tako nazvati.
To je nekako došlo samo po sebi. Vidiš, strip je za mene sredstvo
izražavanja. Kao što je to film za sineastu ili knjiga za
književnika. Čitajući stripove jednostavno sam želeo da počnem
da ih i sam stvaram.
U prvim stripovima bio sam tematski pod velikim uticajem književnosti.
Posebno fantastičnih priča Edgara Alana Poa i Šarla Bodlera. Mnogi su primetili tu povezanost, to više što sam sam i pisao scenarije.
U prvim stripovima bio sam tematski pod velikim uticajem književnosti.
Posebno fantastičnih priča Edgara Alana Poa i Šarla Bodlera. Mnogi su primetili tu povezanost, to više što sam sam i pisao scenarije.
Krstarenje zaboravljenih
- Koji su ti uzori iz tog, najranijeg
perioda?
- Nekih posebnih uzora nisam imao. Ni
tada, ni kasnije. No, s posebnim uživanjem sam čitao stripove dvojice velikana, Žana Žiroa i Žan Klod Mezijera. Ni u snu nisam
pomišljao da ću postati i prijatelj sa njima. Sa Mezijerom igram
ponekad i fudbal.
- Čime objašnjavaš svoj nagli uspon?
Recimo, već 1975. godine, a imao si samo 24 godine, dobio si priliku
za samostalni album?
- To je stvar urednika. Bio sam
marljiv.
- Poznavaoci tvog rada smatraju da je
prelomni trenutak bio kada si se upoznao sa Pjerom Kristinom koji je
otada tvoj stalni scenarista?
- To je bilo 1975. godine. Iako je Pjer
stariji od mene, već pri našem prvom susretu osetili smo da imamo
zajedničke interese i poglede na svet. On je novinar po profesiji, a
erudita po obrazovanju. Sve ga zanima i uvek je u središtu svih
zbivanja.
Mislim da se to može primetiti i u njegovim scenarijima.
Mislim da se to može primetiti i u njegovim scenarijima.
- Koje ste stripove zajednički
realizovali?
- Naš prvi zajednički strip bio je
"Krstarenje zaboravljenih", koga je "Dargaud" u
formi albuma izdao 1975. godine. 1976. smo objavili album "Kameni
brod", godinu dana kasnije "Grad koji ne postoji".
Sledile su "Falange Crnog reda" iz 1979. i "Partija lova" iz 1983. godine.
Naposlijetku tu je i album "Los Angeles - izgubljena čast Laurie Bloom", izdan nešto prije početka letnje Olimpijade u Los Angelesu 1984. godine, ali to nije strip, barem prema klasičnom shvatanju medija.
Sledile su "Falange Crnog reda" iz 1979. i "Partija lova" iz 1983. godine.
Naposlijetku tu je i album "Los Angeles - izgubljena čast Laurie Bloom", izdan nešto prije početka letnje Olimpijade u Los Angelesu 1984. godine, ali to nije strip, barem prema klasičnom shvatanju medija.
- Da li ćete i ubuduće zajednički
sarađivati?
- Kako da ne. Eto upravo pripremamo
novi strip koji će opet imati direktne reference na neka od
aktuelnih političkih zbivanja.
- Kakav će to strip biti?
- Strip je tek u fazi nastajanja i još
uvek nismo načisto kako će on u konačnoj verziji izgledati. Stoga
ne bih još voleo o njemu govoriti.
- Pjer Kristin sarađuje i s drugim
crtačima?
- Da. Mislim da će on ostati upamćen
po tome što je kao prvi autor u Francuskoj unio u strip tu
socijalno-političku komponentu, pa su i drugi autori izrazili želju
da im on piše scenarije. Jedan od njih je i Mezijer.
Konkretno što se tiče osobno mene, Pjer je najprije morao praviti male ustupke prema mojoj slabosti ka "fictionu", da bih se zatim ja počeo njemu prilagođavati.
Konkretno što se tiče osobno mene, Pjer je najprije morao praviti male ustupke prema mojoj slabosti ka "fictionu", da bih se zatim ja počeo njemu prilagođavati.
- Koliko je recimo bila Kristinova, a
koliko tvoja uloga u konačnom oblikovanju "Partije lova",
vašeg najboljeg stripa i jednog od najboljih evropskih stripova 80-ih
godina?
- Dugo smo razmišljali u koju zemlju
da smjestimo radnju tog stripa, u kojem dominiraju sjećanja iz
prošlosti glavnih junaka na Staljinove čistke, gibanja u Poljskoj i
Mađarskoj 1956, invazije na Čehoslovačku 1968. godine itd.
Kristin je izgleda predosećao događaje koji će se uskoro desiti u Poljskoj i insistirao je da tamo lociramo radnju.
Zanimljivo je da se početak izlaženja "Partije lova" u časopisu "Pilot" podudarao sa preuzimanjem vojne vlasti u Poljskoj u decembru 1981. godine. I on i ja smo bili načisto s time kakav strip želimo napraviti, jedino što je on htio dati malo veći akcent na rekonstrukciju prošlosti i samu akciju, a mene su više zanimali odnosi i atmosfera koja je vladala među tom zatvorenom grupom ljudi glavnih protagonista.
Kristin je izgleda predosećao događaje koji će se uskoro desiti u Poljskoj i insistirao je da tamo lociramo radnju.
Zanimljivo je da se početak izlaženja "Partije lova" u časopisu "Pilot" podudarao sa preuzimanjem vojne vlasti u Poljskoj u decembru 1981. godine. I on i ja smo bili načisto s time kakav strip želimo napraviti, jedino što je on htio dati malo veći akcent na rekonstrukciju prošlosti i samu akciju, a mene su više zanimali odnosi i atmosfera koja je vladala među tom zatvorenom grupom ljudi glavnih protagonista.
Koktel realizma i fantazmagorije
- U "Partiji lova", a i u
drugim tvojim stripovima, boja igra veoma važnu utogu. Namerno ili... ?
- U "Partiji lova" sam
korišćenjem snažnih boja, crvene, plave, tamnozelene i drugih,
nastojao potencirati turobni karakter priče, te prikazati promjene
raspoloženja i duševnih stanja protagonista stripa.
- Kolor u tvojim stripovima, čini mi se, ima još neke funkcije. Recimo neki simboli kojima potenciraš
ovaj ili onai detalj ili situaciju u crno-belom stripu bi više-manje
prošli nezapaženo?
- Verovatno. Inače ja osećam potrebu
da radim direktno s bojama. Sam crtež me ne zadovoljava. On me samo
stimulira. Atmosfera koju ja nastojim postignuti u svojim stripovima
u crno-beloj tehnici se ne bi osetila. Stoga mislim da moje stripove
zaista nema smisla objavljivati bez punog kolora.
- Sam koloriraš stripove?
- Da. Pre mi je u tome pomagala moja
bivša supruga Patricia, a sada to radim sam.
- Za gotovo sve tvoje stripove
karakteristično je da u njima modificiraš stvarnost. Ali ne u smeru
"fictiona", već na jedan tipičan Bilalov način?
- Moji stripovi su svojevrstan koktel
realizma i fantazmagorije. Tome je najviše pridonio Kristin, o čemu
sam nešto ranije govorio. Bežanje od stvarnosti u mojim stripovima
je namerno izvedeno. To radim da bih iznenadio čitatelje i stavio ih
u nedoumicu.
Ipak pritom nastojim da taj pomak bude što suptilniji, što iznijansiraniji.
Sećam se, najviše pisama sam dobio nakon izlaska albuma "Falange Crnog reda". U najvećem delu tih pisama čitaoci su mi zamerili zašto sam dozvolio da zlo u tom stripu ne bude pobijeđeno.
Ipak pritom nastojim da taj pomak bude što suptilniji, što iznijansiraniji.
Sećam se, najviše pisama sam dobio nakon izlaska albuma "Falange Crnog reda". U najvećem delu tih pisama čitaoci su mi zamerili zašto sam dozvolio da zlo u tom stripu ne bude pobijeđeno.
- "Falange Crnog reda" su
bile nagrađene?
- Taj album je oficijelna književna
kritika 1978. godine izabrala za jednu od dvadeset najboljih knjiga
izdatih u Francuskoj te sezone.
- O čemu je reč u tom stripu?
- Vidi, ja nastojim da mi stripovi budu
višeslojeviti i da potaknu čitaoca na razmišljanje kada ih
pročita. Pa mi je stoga teško objašnjavati sve ono što smo ja i
Kristin hteli reći "Falangama ...".
No, ukratko, osnovna narativna linija prati grupu zlih staraca koji uništavaju jedno špansko selo, pa se dobri starci naoružavaju i progone zle ...
No, ukratko, osnovna narativna linija prati grupu zlih staraca koji uništavaju jedno špansko selo, pa se dobri starci naoružavaju i progone zle ...
- Da li si dobio još koju nagradu za
strip?
- Dobivao sam neke nagrade na lokalnim
festivalima i drugim strip manifestacijama. Najvažnija nagrada, čini
mi se, je ona iz Barcelone iz 1984. godine. Naime na "Međunarodnom
festivalu stripa" koji se tamo svake godine održava proglašen
sam bio za najboljeg stranog autora.
Nagrade su mi drage, ali draže mi je kada saznam o čitanosti svojih albuma, te o odjecima na moje stripove.
Nagrade su mi drage, ali draže mi je kada saznam o čitanosti svojih albuma, te o odjecima na moje stripove.
- Koliki su tiraži tvojih albuma?
- Tiraži su mi rasli svakim daljnim
albumom. Tako je prvo izdanje mog prvog albuma "Prokleta šolja"
izašlo u 15.000 primeraka. "Falange Crnog reda" su išle u
80 hiljada primeraka, a najveći komercijalni uspjeh imao mi je strip
"Partija lova".
Taj album je nekoliko puta doštampavan, a prema zadnjim informacijama od izdavača prodan je u više od 150 hiljada primeraka.
Za tu vrstu stripa, koja ipak zahteva koncentraciju i određeno predznanje od čitalaca, to je fenomenalan uspeh.
Zadnji album "Žena klopka" je u prvom izdanju štampan u 60 hiljada, a čujem da će se ići u novo izdanje.
Taj album je nekoliko puta doštampavan, a prema zadnjim informacijama od izdavača prodan je u više od 150 hiljada primeraka.
Za tu vrstu stripa, koja ipak zahteva koncentraciju i određeno predznanje od čitalaca, to je fenomenalan uspeh.
Zadnji album "Žena klopka" je u prvom izdanju štampan u 60 hiljada, a čujem da će se ići u novo izdanje.
- Slušajući te s kakvim ponosom
govoriš o tiražima svojih albuma pomislio sam da ti upravo takav
način prezentacije vlastitog stripa pruža puno zadovoljstvo?
- Da. Jer gledajući strip kako izlazi
u nastavcima, to ti ni izdaleka ne može pružiti zadovoljstvo kao
što ti ga pruža ukoričeni album.
- Jedno kraće vrijeme, sredinom 70-ih
godina, surađivao si u tada kultnoj reviji "Metal hurlant".
Zašto si ubrzo prekinuo suradnju s tom redakcijom?
- Imao sam problema. Nisu plaćali na
vreme. Zato su i drugi crtači prestali surađivati s njima. No, ako
bih želio mogao bih bez problema plasirati u "Metal hurlant"
neki svoj novi strip.
Svoje stripove ne namenjujem nikome posebno
- Ipak "Les Humanoldes Associes"
izdavač "Hurlante" izdao ti je svojevremeno jedan album?
- Reč je o albumu "Istrebljivač 17", objavljenom 1978. godine, za koji mi je scenario napisao Jean Pierre Dionnet.
- To ti je jedini strip za koga ti je
scenario napisao neki drugi scenarista izuzev Kristina?
- Ne, jer za pojedine svoje albume -
"Sećanja iz drugog prostora", "Sajam besmrtnika"
i ovaj najnoviji "Žena klopka" - sam sam napisao scenarije
i dijaloge.
- Tvoje stripove vrlo je nezahvalno
žanrovski ili na neki drugi način klasifikovati?
- Valjda. Mene su naime dugo vremena
smatrali autorom naučno-fantastičnih stripova, jer sam se koristio
tom vrstom ikonografije. Međutim i moji raniji stripovi i stripovi
koje danas crtam, bez obzira gde i kada se dešavaju, svojim najvećim
delom polaze od današnjeg sveta.
Ja u njemu živim i u glavi mi se vrzmaju slike opšteljudskih problema, na primer odnos čoveka i vlasti, odnosno centara moći, strah od ponovnog javljanja fašizma itd.
Ne vrzmaju mi se recimo slike sa Divljeg zapada.
Ja u njemu živim i u glavi mi se vrzmaju slike opšteljudskih problema, na primer odnos čoveka i vlasti, odnosno centara moći, strah od ponovnog javljanja fašizma itd.
Ne vrzmaju mi se recimo slike sa Divljeg zapada.
- Želiš reći da ti je taj angažman
primaran u stripovima?
- Da! Ja sam svestan da strip ne može,
a niti ne treba da menja svet, ali može i treba da potakne ljude da
razmišljaju o onome što su pročitali u stripovima.
- Pa za koji to segment publike kreiraš
stripove?
- Svoje stripove ne namenjujem nikome
posebno. Ali mi je stalo da ih što više ljudi pročita i zamisli se
na njima. To je i razlog što u dogovoru s izdavačem često
organiziram promocije vlastitih albuma i što ih odlazim
predstavljati na razne festivale i salone.
U Francuskoj se inače vrlo mali broj stripova radi za određenu publiku. No zna se otprilike ko će kupiti novog "Asteriksa" ili "Taličnog Toma", a ko stripove jednog Tardija, Altana ili Crepaxa.
Ipak najveći broj autora kada crta svoj novi strip ili novu epizodu svog serijala kreće u svojevrsnu neizvesnost jer se ukusi i zahtevi čitalaca stalno menjaju.
U Francuskoj se inače vrlo mali broj stripova radi za određenu publiku. No zna se otprilike ko će kupiti novog "Asteriksa" ili "Taličnog Toma", a ko stripove jednog Tardija, Altana ili Crepaxa.
Ipak najveći broj autora kada crta svoj novi strip ili novu epizodu svog serijala kreće u svojevrsnu neizvesnost jer se ukusi i zahtevi čitalaca stalno menjaju.
- Znaš li ko su kupci tvojih albuma?
- Čitaoci revije "Pilot",
gde je većina mojih stripova premijerno objavljena u nastavcima, su
šarolike strukture. Albume mi kupuju studenti, univerzitetski
profesori, obrazovani sloj službenika ... Neki od njih nisu ni
stalni čitaoci stripa.
- Postoji ukorenjeno mišljenje da
autori stripa imaju dobar standard. Koliko recimo ti zarađuješ?
- Ja sam plaćen po tabli stripa,
odnosno po procentu po prodanom albumu. Uspeo sam postići da mi
izdavač tablu stripa plaća po 2000 franaka, što je visoka cena, no
treba uzeti u obzir da je stil kojim ja crtam stripove prilično
težak, da zahteva dugotrajan i precizan rad, te da nemam asistenta.
Od prodajne cene albuma meni pripada deset posto, s čime sam zadovoljan.
Od prodajne cene albuma meni pripada deset posto, s čime sam zadovoljan.
Za film "Crna tvrđava" osmislio sam izgled jednog monstruma
- Strip i film bliski su mediji. U
nekim intervjuima isticao si da je film umnogome uticao na tebe?
- Da, s time da film svojim živim
pokretima nadilazi strip. Oduševljavaju me filmovi istočnoevropskih
redatelja Zulawskog, s kojim sam dobar prijatelj, Mihalkova, Wajde,
zatim Fassbinderovi filmovi, Herzogovi, Wim Wendersovi filmovi
bazirani na putovanjina "Prijatelj iz Amerike" i
"Paris-Texas".
Nastojim oponašati filmske režisere i za junake svakog mog novog stripa uzimam nove ličnosti.
Uz to nikada nisam ni voleo taj herojski strip, o ličnostima čije ime nosi cela serija i oko koje se sve vrti.
Uz strip i film, mislim da je još j muzika svojevrsna oznaka pripadnosti jednom te istom svetu. Bez obzira na to da li je reč o majstorima ozbiljne muzike ili rokerima tipa "Talking Headsa" ili "Clasha".
Nastojim oponašati filmske režisere i za junake svakog mog novog stripa uzimam nove ličnosti.
Uz to nikada nisam ni voleo taj herojski strip, o ličnostima čije ime nosi cela serija i oko koje se sve vrti.
Uz strip i film, mislim da je još j muzika svojevrsna oznaka pripadnosti jednom te istom svetu. Bez obzira na to da li je reč o majstorima ozbiljne muzike ili rokerima tipa "Talking Headsa" ili "Clasha".
- Međutim ti si na realizacijama nekih
filmova bio i konkretno angažovan?
- Za filmove Alaina Resnaisa, koji je
inače veliki ljubitelj i poznavalac stripa, "Moj ujak iz
Amerike" nacrtao sam plakat, a za "Život je roman"
plakat i sve dekore.
Za Mannov film "Crna tvrđava" osmislio sam izgled jednog monstruma, čudovišta koje terorizira ljude. Nešto slično kao u filmu "Alien".
Za Mannov film "Crna tvrđava" osmislio sam izgled jednog monstruma, čudovišta koje terorizira ljude. Nešto slično kao u filmu "Alien".
- Osim što si ljubitelj filma i
muzike, navodno si i globtroter. Često putuješ?
- Moja putovanja uglavnom su povezana s
poslom kojim se bavim. Osim što promoviram svoje stripove, na
putovanja krećem da istražim podneblje, ljude i krajeve u koje ću
kasnije smestiti radnju stripa.
Za realizaciju albuma "Izgubljena čast Laurie Bloom" ja i Christin proveli smo jedno vrijeme u Los Angelesu, a pre početka rada na stripu "Partija lova" bio sam mesec dana u istočnoj Evropi. Fascinirala me je Poljska, Čehoslovačka i Sovjetski Savez.
Za realizaciju albuma "Izgubljena čast Laurie Bloom" ja i Christin proveli smo jedno vrijeme u Los Angelesu, a pre početka rada na stripu "Partija lova" bio sam mesec dana u istočnoj Evropi. Fascinirala me je Poljska, Čehoslovačka i Sovjetski Savez.
Razgovarao: Veljko Krulčić, obrada: Yugopapir (Zum reporter, 1986.)