Pages

Nikica Marinović '87: Gde je danas prva Jugoslovenka koja je na svetskoj pisti pronela lepotu naše žene




Putovala je od Gibraltara do Sibira. Posebno je fascinirao Sibir, a kao detalj u njemu - Botanička bašta, gde na minus 50 stepeni, još od vremena Petra Velikog, cveta lavanda

Oktobar 1987: Nikica Marinović, prva Jugoslovenka koja je na svetskoj pisti pronela svoju lepotu i šarm, i šarm i lepotu jugoslovenske žene uopšte, danas je 40-godišnja poslovna, ambiciozna, atraktivna žena, majka dva odrasla sina...

Daleke 1966. godine u Londonu je proglašena za prvu pratilju "Mis sveta", a taj uspeh na međunarodnoj sceni nije ponovila nijedna jugoslovenska predstavnica.

I dalje je zadržala lepotu suptilnog privlačnog lika iz mladosti, savršeno pravilnih crta lica. Danas je malo punija, ali u svakodnevom običnom životu, u samoposluzi, na ulici, svojim skladnim izgledom i jednostavnošću privlači pažnju i prodavačica i suseda, sugrađana.

U jednom od solitera starog Beograda, "nebu pod oblake", smešten je ugodan stambeni prostor u kome se ispoljava toplina porodičnog doma i jednostavi enterijer. Na zidovima slike poznatih umetnika.


Ponosna Dubrovčanka



Rođena Dubrovčanka, pre dvadeset godina nošena poslom došla je u Beograd. Sa sobom je ponela prefinjenost, preosetljivost, ljubaznost, kulturu i staloženost Mediterana. 

Sada je ipak nostalgična za svojim rodnim gradom, pa za nekoliko godina planira definitivan povratak u svoj rodni Dubrovnik jer, kako ona kaže, nedostaje joj Mediteran i njegova svetlost.

- Dubrovnik opstaje po nekom kosmičkom ustrojstvu - jedinstven i ceo po meri čoveka - objašnjava nam svoja osećanja naša sagovornica.

Iza sebe ima dva braka i sinove - Đorđa, studenta, koji je ove godine završio vojni rok u mornarici (po porodičnoj tradiciji) i Marka, šesnaestogodišnjaka, učenika srednje škole.

- Moja dva sina imaju 36 godina i 4 metra visine - sa ponosom kaže Nikica.

Ima dvadeset godina radnog staža, a najveći deo radnog veka provela je u tekstilnoj industriji. Radila je sa mnogim tekstilnim fabrikama u svim našim republikama i upoznala težak položaj jugoslovenske tekstilne radnice, razapete od prava na rad do noćnih smena, od dece do abortusa, između muževa i potrage za pristojnim uslovima života i rada.

Danas je predstavnik fabrike lekova "Zdravlje".

Svake godine godišnji odmor provodi isključivo u Dubrovniku. Na Elafitskim otocima (Lopud i Kalamota) voli da pliva sa svojom decom. Svoje rođenje u Dubrovniku smatra privilegijom.

Ovog leta najveću radost pričinila joj je izložba "Zlatni vek Dubrovnika". Na njoj su prikazani i eksponati sa ostrva Elafita, a sastavni deo je i sjajna izložba zlatnog nakita koja prikazuje savršeno zanatstvo dubrovačkih majstora.

U godini Vuka Karadžića prezire reči kao što su trend, lager ili imidž.

Za poslednjih dvadeset godina veoma mnogo je ulagala u svoj rad, pa reč kriza, sada tako često upotrebljavanu u svakodnevnom životu, ne pominje, ne voli i ne priznaje. Smatra da je potrebno više ceniti stanje duha i duhovne nadgradnje.

Vaspitavala je samu sebe, svoj ukus i svoja osećanja i posebno svoju decu.

U rodnom gradu zvali su je "skladna", što u mediteranskom izrazu znači da ima osećaj za meru i ravnotežu.


Rad i samopouzdanje



- Kroz ceo život ostala sam svoja, individualista. U životu mi je najviše pomogla baš samosvest, samostalnost i rad. Nikada nisam bila ogorčena, ni zavidna, a klonila sam se ljudske gluposti, zlobe i zla - kaže naša sagovornica.

- Silno poštujem valjan i darovit svet. Pratim sa zanimanjem razvoj i razmišljanja svih istinski darovitih žena u nas.

U šali kažem, to radim po "ključu".

Ove godine je na redu Dalmacija. Mediteran je odnegovao čak dve Vesne, Parun i Krmpotić, Zoricu Stipetić, Jagodu Buić, koje ne treba predstavljati posebno.

Emotivna sam prema njihovom stvaralaštvu. Svaki njihov "odlazak" u svet me raduje.

Gajim posebno poštovanje prema ljudskom daru. Ženi je teško. Svako podneblje odneguje drugačiji tip žene, a ako je valjano, onda je zaista valjano ...


Porodično ognjište



Između ostalog ima osećaj za unutrašnju arhitekturu, naročito za detalj kao intimu. Još od detinjstva inspirisana i zadivljena mnogobrojnim oltarima u dubrovačkim crkvama kao sinonimima lepog i uzvišenog, ona je i za porodično svetilište.

Tako detalji u "njenom prostoru" izražavaju Nikičine emocije prema sinovima i druge večne emocije. Takvo stanje je odraz njenog duha i sklada, preneseno u red i mir oko nje.

Putovala je od Gibraltara do Sibira. Posebno je fascinirao Sibir, a kao detalj u njemu - Botanička bašta, gde na minus 50 stepeni, još od vremena Petra Velikog, cveta lavanda.

Stiče se utisak da je u njoj srećno stvoren skladan spoj prirodne lepote, rada, individualnosti ali i poštovanja prema sebi i drugome.

Na osnovu tih svojstava Nikica je sagradila "brod" u kome sada vlada harmonija mirnog porodičnog življenja.

- Mi smo mala, ali odabrana porodica - sa osmehom nam dobacuje Nikica.

Tekst: D. Radujković, obrada: Yugopapir (Praktična žena, oktobar 1987.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate