Nije nam cilj da osvojimo i svet. Mi hoćemo da budemo prvi Zemljani koji su zapevali nebeskoj planeti. Mislim da je to ostvarljivo i već ćemo se zvanično obratiti nadležnim insituticijama. Zdravi smo, mladi i veseli i mogli bismo da u nekom svemirskom brodu trknemo do najbliže planete i održimo koncert ispod jugoslovenske zastave
Kada se pre tri godine pojavila ploča pod nazivom "Još jedan ples", uzburkali su se pop-duhovi prvo u Beogradu, a zatim i ostalim delovima Jugoslavije. Pojavila se grupa koja je imala sve uslove da zameni posustale dečake iz sarajevske grupe "Plavi orkestar".
Bilo je nekih sličnosti i na vizulenom planu. Obe grupe su imale po jedan par blizanaca, a pevači su bili plavušani, koji su malo blajhali pramenove kose.
Međutim, postojale su bitne razlike.
"Plavi orkestar" je svoju muziku gradio na folk zvuku, a "Ruž" je krenuo u osvajanje publike urbanim zvukom, tipičnim za generaciju sedamnaestogodišnjaka.
Dok su "Plavci" naricali za nekadašnjim ljubavima i hvatali priključak s velegradom posvećujući pesme Bg devojkama, grupa "Ruž" je imala izvorni begiš zvuk, koji je teško oponašati, ako nisi bazao po asfaltu.
"Plavi orkestar" je svoju muziku gradio na folk zvuku, a "Ruž" je krenuo u osvajanje publike urbanim zvukom, tipičnim za generaciju sedamnaestogodišnjaka.
Dok su "Plavci" naricali za nekadašnjim ljubavima i hvatali priključak s velegradom posvećujući pesme Bg devojkama, grupa "Ruž" je imala izvorni begiš zvuk, koji je teško oponašati, ako nisi bazao po asfaltu.
"Plavci" su kroz usta svog
vođe Loše, pokušavali da šarmiraju intelektualce
kvaziintelektualnium naglabanjima, a "Ruž" se opredelio za
lako zezanje i generacijski prilaz "tekućim problemima".
Beograđani su se pomalo usiljeno smejali kada su "Plavci" izvaljivali štosove koji su ostajali na pola puta između Sarajeva i Beograda, a "Ruž" se manuo horora i intelektualnih naglabanja, koja su od Loše pravila starmalog klipetu.
Pesma o zubarki
Beograđani su se pomalo usiljeno smejali kada su "Plavci" izvaljivali štosove koji su ostajali na pola puta između Sarajeva i Beograda, a "Ruž" se manuo horora i intelektualnih naglabanja, koja su od Loše pravila starmalog klipetu.
Iako su sada dvadesetogodišnjaci, može
se reći da su članovi grupe "Ruž" zajedno već deset
godina. Kao desetogodišnjaci, braća blizanci Marko i Miloš su bili
rodonačelnici buduće grupe. Zbunjivali su sve koji su pokušavali
da u okretnom duetu vide samo jednog muzičara.
Oni su i danas okosnica orkestra i glavni kompozitorski tandem, mada je frontmen Vuk Rosandić postao medijska zvezda, koja staje uz rame već legendarnim pop zvezdama naše estrade.
Oni su i danas okosnica orkestra i glavni kompozitorski tandem, mada je frontmen Vuk Rosandić postao medijska zvezda, koja staje uz rame već legendarnim pop zvezdama naše estrade.
Na prvoj ploči našla se pesma o
zubarki, koja nestašno raznim delovima tela naseda na bledunjavog
žućkastog, gotovo preplašenog na zubarskoj stolici.
U ulozi nestašne zubarke, zbog koje "noćima se budi", pojavila se Jelena Tinska, i izazvala epidemiju prijava za plombiranje čak i zdravih zuba.
Nisu baš svi bili oduševljeni kada su shvatili da sve zubarke nisu baš kao ona iz spota grupe "Ruž", ali već je bilo kasno.
U ulozi nestašne zubarke, zbog koje "noćima se budi", pojavila se Jelena Tinska, i izazvala epidemiju prijava za plombiranje čak i zdravih zuba.
Nisu baš svi bili oduševljeni kada su shvatili da sve zubarke nisu baš kao ona iz spota grupe "Ruž", ali već je bilo kasno.
Pesmica o zubarki je pre tri godine
bila na svim top listama, a zatim se grupa izgubila. Došao je period
razlaza sa dečašstvom i čim su se malo pribrali i promuževili,
"Ružovci" su se ponovo pojavili na pop sceni, ali ovaj put
ubeđeni da će na njoj duže ostati.
Njihova druga ploča pod nazivom "Noćno
kupanje" sigurno je najuspešnija pop kreacija u prošloj
godini, mada je rađena stidljivo i bez neophodne agresivnosti u
reklami i medijima.
Nepretenciozne pesmice su same sebi prokrčile put bez tutorisanja novinarske čaršije.
Na televiziji je krenuo spot rađen "za sitnu lovu", ali je svojom iskrenošću i bezbrižnom porukom oborio s nogu i one koji ne vole šminku pop muzike. Spot snimljen na dunavskom pesku zamirisao je na more i u toj činjenici takođe valja tražiti deo popularnosti pesama sa ploče "Noćno kupanje".
Nepretenciozne pesmice su same sebi prokrčile put bez tutorisanja novinarske čaršije.
Na televiziji je krenuo spot rađen "za sitnu lovu", ali je svojom iskrenošću i bezbrižnom porukom oborio s nogu i one koji ne vole šminku pop muzike. Spot snimljen na dunavskom pesku zamirisao je na more i u toj činjenici takođe valja tražiti deo popularnosti pesama sa ploče "Noćno kupanje".
U godini kada je bilo teško odlučiti
se za odlazak na Jadran, kupanje koje nam je ponudila grupa "Ruž"
poslužilo je mnogima kao sentimentalno putovanje u godine kada su
kontinentalci svojim upornim odlascima na more gradili dalmatinski,
istarski i crnogorski morski turizam.
Pesma o Nemici, koja dečake iz
"Ruža" podseća na navodno lude noći na Jadranu, vratila
je i srednju generaciju u godine kada su momci sa Balkana harali ne
samo Evropom. U tim činjenicama valja tražiti korene popularnosti i
kod roditelja tinejdžera koji su, inače, glavna publika mlade
beogradske grupe.
Grupu čine četiri vesela momka
blizanci Miloš, Marko, bubnjar Toma i pevač Vuk. U javnosti je
najviše istican Vuk Rosandić, koji podseća na austalijskog pevača
i glumca Džejsona Donovana. Reč je samo o asocijacijama jer je Vuk
izgradio poseban imidž slatkog dečaka koji ima stalnu devojčicu i
koji ume da komunicira sa publikom.
Ma koliko delovali bezazleno, ovi
dečaci očigledno dobro znaju šta žele. Našli su muzički put
koji bi mogao da im donese i popularnost i zaradu. Najvažnije je da
ne izlete iz šablona pesama koje su ih proslavile i koje savršeno
leže glasovnim mogućnostima pevača.
Ko je predsednik SFRJ?
Da nije, ipak, reč o bezazlenim
momcima, moglo se zaključiti po nekim izjavama što veoma stidljivo
izviruju iz desetina odgovora na profesionalna pitanja.
Podsećamo samo na neke. Evo šta Vuk Rosandić kaže o politici i političarima:
Podsećamo samo na neke. Evo šta Vuk Rosandić kaže o politici i političarima:
- Politika je postala sastavni deo
života moje generacije. Kladim se da malo ljudi zna ko je
predsednik nekog važnog foruma, a mnogi ne znaju ni ko je
predsednik države. Menjaju se kao na nekoj traci, pa bolje znamo ko
je predsednik neke strane nego ko je predsednik naše države.
Često čujem drugare kako kritikuju političare i kako kažu da bi oni bili idealni predsednici. Kao, kad bi oni došli na vlast sve bi promenili. Ja, na primer, nikada ne bih mogao da budem predsednik SRFJ zato što je to veoma - trikičan posao.
To znači da bih morao da znam puno trikova, da bih uspeo da uradim sve ono što se od predsednika očekuje.
Kao Srbin morao bih da zadovoljim očekivanja Slovenaca, na primer, koji idu đonom protiv Srba. Ako uradim nešto što njima nije po volji a po zakonu je, odmah će reći kako ih Srbin ne razume.
Moram da priznam da sam u vreme izbornih frka danima sedeo i razmišljao kakav bih ja bio kao predsednik Srbije. I zaključio sam da to nije za mene i da je najbolje da sviram, jer to znam najbolje da radim.
Predsednik je kao kompozitor koji mora da usaglasi milion teških nota. A ja pevam mnogo lakšu muziku.
Često čujem drugare kako kritikuju političare i kako kažu da bi oni bili idealni predsednici. Kao, kad bi oni došli na vlast sve bi promenili. Ja, na primer, nikada ne bih mogao da budem predsednik SRFJ zato što je to veoma - trikičan posao.
To znači da bih morao da znam puno trikova, da bih uspeo da uradim sve ono što se od predsednika očekuje.
Kao Srbin morao bih da zadovoljim očekivanja Slovenaca, na primer, koji idu đonom protiv Srba. Ako uradim nešto što njima nije po volji a po zakonu je, odmah će reći kako ih Srbin ne razume.
Moram da priznam da sam u vreme izbornih frka danima sedeo i razmišljao kakav bih ja bio kao predsednik Srbije. I zaključio sam da to nije za mene i da je najbolje da sviram, jer to znam najbolje da radim.
Predsednik je kao kompozitor koji mora da usaglasi milion teških nota. A ja pevam mnogo lakšu muziku.
Za grupom "Ruž" je nastalo
pravo ludilo devojčica iz osnovnih škola iz cele Jugoslavije.
Dnevno grupa a najčešće Vuk Rosandić, prima po pedesetak pisama.
U tim pismima su najiskrenije želje za "uspešan i dug život", pozivi na žurke, pozivi za gostovanja, itd.
Dnevno grupa a najčešće Vuk Rosandić, prima po pedesetak pisama.
U tim pismima su najiskrenije želje za "uspešan i dug život", pozivi na žurke, pozivi za gostovanja, itd.
Gotove svako pismo počinje ovako:
"Imam 14 godina..."
Neki vispreniji sociolog ili psiholog u ovim naivnim dečjim pismima mogao bi mnogo bi toga da pročita o društvu u kome živimo.
Devojčice bez mnogo okolišanja odmah kažu šta žele. To više nisu duga pisma u kojima tek na kraju iscuri neka skrivena želja.
U pismu koje je iz Titovog Vrbasa poslala Nada Stefanović, nalazi se još nekoliko malih koverata sa mnogo zamki i poruka. A svako pismo se završava zahtevom "Piši mi".
"Imam 14 godina..."
Neki vispreniji sociolog ili psiholog u ovim naivnim dečjim pismima mogao bi mnogo bi toga da pročita o društvu u kome živimo.
Devojčice bez mnogo okolišanja odmah kažu šta žele. To više nisu duga pisma u kojima tek na kraju iscuri neka skrivena želja.
U pismu koje je iz Titovog Vrbasa poslala Nada Stefanović, nalazi se još nekoliko malih koverata sa mnogo zamki i poruka. A svako pismo se završava zahtevom "Piši mi".
Brena je dugo primala pisma u kojima
mnogi traže pomoć, najčešće u novcu. Obožavatelji grupe "Ruž"
u ovim momcima još uvek ne vide poslovne ljude. Oni su još uvek
njihova velika igračka, kojoj se valja radovati!
Onog trenutka kad počnu da ih shvataju kao ozbiljne muzičare čarolija će prestati.
Onog trenutka kad počnu da ih shvataju kao ozbiljne muzičare čarolija će prestati.
Sa nama će zapevati Tajči...
Dečaci iz grupe "Ruž"
čaroliju podgrevaju vragolastim izjavama. Tako je u jednom intervjuu
Vuk Rosandić izjavio, verovatno sublimirajući mišljenja
svojih drugara iz grupe:
- Ja stalno maštam i sanjarim. A u tim
sanjarenjima ima mnogo istine. Ubeđen sam, na primer, da se moj glas
idealno slaže sa glasom Madone i da bismo bili izuzetan duet. Znam
da je ona prezauzeta, ah će se to sigurno ostvariti.
Kao što sam ubeđen da ću već u ovoj godini zapevati u duetu sa jednom slatkom, preslatkom pevačicom što se zove Tajči.
Životni cilj moje grupe nije da posle Jugoslavije krenemo u osvajanje Evrope, kako to mnogi sanjaju pa makar u Evropi prodali samo desetak ploča.
Nije nam cilj da osvojimo i svet.
Mi hoćemo da budemo prvi Zemljani koji su zapevali nebeskoj planeti. Mislim da je to ostvarljivo
Kao što sam ubeđen da ću već u ovoj godini zapevati u duetu sa jednom slatkom, preslatkom pevačicom što se zove Tajči.
Životni cilj moje grupe nije da posle Jugoslavije krenemo u osvajanje Evrope, kako to mnogi sanjaju pa makar u Evropi prodali samo desetak ploča.
Nije nam cilj da osvojimo i svet.
Mi hoćemo da budemo prvi Zemljani koji su zapevali nebeskoj planeti. Mislim da je to ostvarljivo
i već ćemo se zvanično obratiti
nadležnim insituticijama.
Zdravi smo, mladi i veseli i mogli bismo da u nekom svemirskom brodu trknemo do najbliže planete i održimo koncert ispod jugoslovenske zastave.
Za deset godina sigurno će biti konstruisan brod koji će prolaziti kroz Sunčev sistem i koji će nas dovesti do Alfove planete. Tamo ćemo da napravimo haos sa pločom koju će objaviti tamošnja svemirska disko-kuća.
Zdravi smo, mladi i veseli i mogli bismo da u nekom svemirskom brodu trknemo do najbliže planete i održimo koncert ispod jugoslovenske zastave.
Za deset godina sigurno će biti konstruisan brod koji će prolaziti kroz Sunčev sistem i koji će nas dovesti do Alfove planete. Tamo ćemo da napravimo haos sa pločom koju će objaviti tamošnja svemirska disko-kuća.
Na ploči ćemo imati specijalne goste: Tajči, Madonu i Alfa!
Tako razmišljaju momci iz grupe "Ruž".
Tako sveže i otkačeno da bi tim ružom valjalo našminkati ozbiljna
lica Jugoslovena zaplašenih naslovima iz dnevnih novina.
Napisao: Dušan Ivanović, obrada: Yugopapir (ZAM, mart 1991.)
