Ilustracije radi, navedimo da je Jugoslavija u poslednje dve godine prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od infarkta srca, u čijoj etiopatogenezi (uzrok) leže sociopsihološki stresogeni činioci. U tom kontestu je i načelnik Generalštaba JNA primljen na lečenje u VMA zbog povišenog krvnog pritiska
Svaki projekat, lični ili društveni,
zamračuje svest o oružanim sukobima, a na svako pitanje najčešči
odgovor je:
"Zar sada o tome, u ovoj ratnoj psihozi?"
"Zar sada o tome, u ovoj ratnoj psihozi?"
Očigledno, svi pri tome podrazumevaju
naše kolektivno psihičko ili duševno zdravlje.
Situacija izneta u uvodu ovog teksta, bila je povod da napravimo malu anketu sa oko 300 Beograđana. Pitali smo ih: čime su, najčešće, psihički opterećeni?
Situacija izneta u uvodu ovog teksta, bila je povod da napravimo malu anketu sa oko 300 Beograđana. Pitali smo ih: čime su, najčešće, psihički opterećeni?
"Ratnom psihozom" -
odgovorilo je 285, ili 95 odsto anketiranih!
Na naše pitanje: šta pod tim terminom
podrazumevaju, odgovorili su na razne načine, ali se svi odgovori
svode na to da "nemaju psihički mir danju, noću - čak ni u snu,
da sve to utiče na njihovo zdravlje a samim tim i radnu sposobnost".
Na našu opasku da termin "psihoza",
pa bilo ona ratna ili mirnodopska, u psihijatriji označava jedno od
najtežih oboljenja - shizofreniju, u narodu poznatu kao ludilo - svi
ispitanici su odgovorili:
"Ne, ja nisam lud, ali ako se ovo ludilo nastavi, možda ću poludeti"!
"Ne, ja nisam lud, ali ako se ovo ludilo nastavi, možda ću poludeti"!
Tragom ovih odgovora, otišli smo u
Institut za vojnu psihologiju i mentalno zdravlje VMA, da o svemu
potražimo mišljenje prof. dr Bratislave Petrović, psihijatra.
"Lud" u miru - "lud" u ratu
- Pred ratnom opasnošću, a još više
u ratnim uslovima, ugroženi su osnovni ljudski motivi - sigurnost,
ili potreba za sigurnošću: fizičkom, psihološkom i socijalnom. U
ratu, jasno je, nisu ugroženi samo psihološki motivi, već je
ugrožena gola egzistencija (goli život).
Objektivno, čovek se u ratu izlaže stalnom riziku da bude osakaćen, da postane invalid ili da izgubi ono najdragocenije - život. U tom kontekstu reč je o: bojaznosti, strahovima, emocionalnoj napetosti (anksioznosti), nečemu što narod naziva "ratnom psihozom" - kaže dr Bratislava Petrović.
Objektivno, čovek se u ratu izlaže stalnom riziku da bude osakaćen, da postane invalid ili da izgubi ono najdragocenije - život. U tom kontekstu reč je o: bojaznosti, strahovima, emocionalnoj napetosti (anksioznosti), nečemu što narod naziva "ratnom psihozom" - kaže dr Bratislava Petrović.
Iz dosadašnjih ratova poznato je da se
broj duševnih oboljenja, uključujući i psihoze, ne povećava - ne
računajući psihotraumatizovane osobe čije se stanje brzo sanira.
Drugim rečima, ko je "lud" u miru, taj je "lud"
i u ratu.
- Sasvim tačno - kaže prof. Petrović. - Ako smo se složili da narod pod
"ratnom psihozom" najčešće podrazumeva ono što se
stručno zove ANKSIOZNOST, onda to treba i objasniti:
Anksioznost je osećanje drukčije od
straha, koje je tipično za ljude - znači misaona bića. Strah mogu
da dožive i doživljavaju i životinje, a anksioznost - ne mogu!
Kao misaono biće, čovek anticipira moguće opasnosti po njegov ugled, zdravlje i život, sve ono što životinja nije u stanju, makar imala razvijene instinkte ...
Kao misaono biće, čovek anticipira moguće opasnosti po njegov ugled, zdravlje i život, sve ono što životinja nije u stanju, makar imala razvijene instinkte ...
Prof. dr Bratislava Petrović hoće da
kaže:
- Doživljavanje straha je normalna
pojava, normalna reakcija na pojavu postojeće opasnosti. Taj strah
ima korisnu ulogu jer upozorava čoveka da je u opasnosti i da treba
da se zaštiti. Dakle, slično bolu, strah štiti čoveka od
opasnosti, delujući kao "alarm".
Doživljavanje straha je indikator normalnosti i duševnog zdravlja, a samo izuzetno simptom bolesti.
Slično je i sa bolom.
Tako, ako čovek ne oseća bol prilikom uboda iglom, onda je u pitanju bolest nervnog sistema, ili je takva osoba pod dejstvom jakih afekata (burni emocionalni udari), droga ili analgetika, a svega toga ima na pretek u ovom našem "ludom" vremenu.
Doživljavanje straha je indikator normalnosti i duševnog zdravlja, a samo izuzetno simptom bolesti.
Slično je i sa bolom.
Tako, ako čovek ne oseća bol prilikom uboda iglom, onda je u pitanju bolest nervnog sistema, ili je takva osoba pod dejstvom jakih afekata (burni emocionalni udari), droga ili analgetika, a svega toga ima na pretek u ovom našem "ludom" vremenu.
Atak na dušu i telo
Odavno je poznato da između duše
(psihe) i tela (soma) postoji neraskidiva veza i sve što se događa
u jednoj (psihičkoj), odražava se na drugu (telesnu) sferu, i
obrnuto. O tome rečito govore mnoge izreke u kojima je sadržano
vekovno ljudsko iskustvo. Spomenućemo samo neke:
Srce može i da prepukne od žalosti (pesma "Smrt majke Jugovića"), da ne nabrajamo dalje.
- "Kosa mi se digla na glavi" (užas);
- "Oblio me hladan znoj" (telesna reakcija na psihički doživljaj straha);
- "Prevrće mi se utroba kad te vidim" (mržnja);
- "Srce mi zaigra kad te sretnem" (radost).
Srce može i da prepukne od žalosti (pesma "Smrt majke Jugovića"), da ne nabrajamo dalje.
U pozadini svih ovih duševnih osećanja
leži fiziološka osnova.
Kosa se podiže usled stezanja mišića oko korena dlake. Srce ubrzava rad dovodeći više krvi u mozak i mišiće, krvni sudovi u površini kože se stežu a vreme zgrušavanja skraćuje, što, posle uzbuđenja, dovodi do naglog porasta krvnog pritiska koji može da se manifestuje napadom angine pektoris, infarktom, inzultom (slog)...
Kosa se podiže usled stezanja mišića oko korena dlake. Srce ubrzava rad dovodeći više krvi u mozak i mišiće, krvni sudovi u površini kože se stežu a vreme zgrušavanja skraćuje, što, posle uzbuđenja, dovodi do naglog porasta krvnog pritiska koji može da se manifestuje napadom angine pektoris, infarktom, inzultom (slog)...
Očigledno, emocionalni procesi,
povezani s misaonom sferom, aktiviraju neurovegetativni i endokrini
sistem, a pokretački mehanizam svih tih posledica su životni
događaji.
Prof. dr Bratislava Petrović to ovako
komentariše:
- Sve ovo nastaje kada je čovek
izložen potrebi da se prilagodi na nametnute, nepovoljne uslove
života i rada: kad postoji nesklad između želja i mogućnosti; kad
su ugrožene osnovne potrebe čoveka; kada je čovek pod stresom, ili
u konfliktnom stanju sa sobom i svetom oko sebe; kada se jave
suprotne želje i motivi (patriotizam i kukavičluk, na primer);
suprotna osećanja (prema osobi istog pola); kada se u glavi komešaju
suprotne misli (dobro i zlo) ...
Tada čovek može duboko da zapadne u stanje anksioznosti, neku vrstu poremećaja koje narod, eto, naziva "ratna psihoza".
Kada se to desi, onda je napadnut ceo organizam: vegetativni nervni sistem, sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, lokomotorni sistem (mišićni i koštani sistem), pa se poremećaji osećaju ne samo u psihičkoj već i u telesnoj sferi.
Telo kao precizni seizmograf registruje sve duševne procese. Tako zapravo nastaju bolesti "na nervnoj bazi", poznate kao psihosomatske ili bolesti adaptacije - prilagođavanja.
To se dešava naročito u društvenim sredinama sa većim promenama, intenzivnim razvojem, a kulminacija nastaje u kriznim situacijama i ratnim uslovima, kakva je sada naša zbilja.
Ilustracije radi, navedimo da je Jugoslavija u poslednje dve godine prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od infarkta srca, u čijoj etiopatogenezi (uzrok) leže sociopsihološki stresogeni činioci.
U tom kontestu je i načelnik Generalštaba JNA primljen na lečenje u VMA zbog povišenog krvnog pritiska.
Tada čovek može duboko da zapadne u stanje anksioznosti, neku vrstu poremećaja koje narod, eto, naziva "ratna psihoza".
Kada se to desi, onda je napadnut ceo organizam: vegetativni nervni sistem, sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, lokomotorni sistem (mišićni i koštani sistem), pa se poremećaji osećaju ne samo u psihičkoj već i u telesnoj sferi.
Telo kao precizni seizmograf registruje sve duševne procese. Tako zapravo nastaju bolesti "na nervnoj bazi", poznate kao psihosomatske ili bolesti adaptacije - prilagođavanja.
To se dešava naročito u društvenim sredinama sa većim promenama, intenzivnim razvojem, a kulminacija nastaje u kriznim situacijama i ratnim uslovima, kakva je sada naša zbilja.
Ilustracije radi, navedimo da je Jugoslavija u poslednje dve godine prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od infarkta srca, u čijoj etiopatogenezi (uzrok) leže sociopsihološki stresogeni činioci.
U tom kontestu je i načelnik Generalštaba JNA primljen na lečenje u VMA zbog povišenog krvnog pritiska.
Ubistva i samoubistva u ratu
Dobro je poznato da su u ratu najviše
ugroženi životi, kako onih na frontu, tako i civilnog stanovništva.
U poslednje vreme, međutim, sve je više glasina, da u ovom prljavom
ratu raste broj samoubistava (suicid).
Prof. dr Bratislava Petrović ima o
tome drugačije mišljenje.
- Sve svetske statistike i svi
suicidolozi (psihijatri koji se bave problemom samoubistava), tvrde
da se broj samoubistava u ratnim uslovima i prirodnim katastrofama
(zemljotresi, poplave, tajfuni, požari većih razmera) smanjuje u
vreme objektivnih opasnosti od "više sile".
To se objašnjava time što se u ratu
stvaraju uslovi u kojima se agresija prema sebi pretvara u agresiju
prema drugome, nastaje fenomen inverzije u kome autoagresivnost
prelazi u heteroagresivnost.
Individualni i socijalni motivi gube u svom značaju, jer rat sam po sebi stvara nepodnošljive uslove i permanentno "pruža" obilje mogućnosti da se život izgubi.
U takvim uslovima, zašto podizati ruku na sebe?
Samo površna psihoanaliza naše zbilje to potvrđuje.
Otac koji je u ratu izgubio dva sina, prijavljuje se kao dobrovoljac u podsvesnoj želji "da nestane sa ovog sveta", ali da ne ode kao kukavica već kao heroj. Motiv je, razume se, i osveta, ali da deca nisu izginula - ništa od toga ne izbilo u prvi plan - objašnjava dr Bratislava Petrović. - I to izgleda sasvim ubedljivo i normalno za ovo nenormalno, ili kako narod kaže "ludo" vreme.
Tekst: Prof. Slavoljub Pavlović, obrada: Yugopapir (Praktična žena, decembar 1991.)
Individualni i socijalni motivi gube u svom značaju, jer rat sam po sebi stvara nepodnošljive uslove i permanentno "pruža" obilje mogućnosti da se život izgubi.
U takvim uslovima, zašto podizati ruku na sebe?
Samo površna psihoanaliza naše zbilje to potvrđuje.
Otac koji je u ratu izgubio dva sina, prijavljuje se kao dobrovoljac u podsvesnoj želji "da nestane sa ovog sveta", ali da ne ode kao kukavica već kao heroj. Motiv je, razume se, i osveta, ali da deca nisu izginula - ništa od toga ne izbilo u prvi plan - objašnjava dr Bratislava Petrović. - I to izgleda sasvim ubedljivo i normalno za ovo nenormalno, ili kako narod kaže "ludo" vreme.
Tekst: Prof. Slavoljub Pavlović, obrada: Yugopapir (Praktična žena, decembar 1991.)
Rekli su o ratu
- - Rat se sastoji u tome, da se ljudi koji jedni druge ne poznaju, ubijaju na zapovest ljudi koji se veoma dobro poznaju, a uzajamno ne ubijaju (AJZENHAUER).
- - U vreme rata, najbučniji patrioti postaju najveći profiteri (BEBEL).
- - Ubijanje je zabranjeno, zato se sve ubice kažnjavaju, osim onih koji ubijaju u masama, na znak trube (VOLTER).
- - Do sada još nije bilo dobrog rata, a lošeg mira (POL ŽAN).
- - Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet ostane kakav jeste, onda jesu (BARBIS).
- - Kada izbije rat, niko se njime toliko ne zanosi kao oni koji ga gledaju iz daljine (SPENSER).
- - U ratu odlučnost, u porazu prkos, u pobedi velikodušnost, u miru dobra volja (ČERČIL).
- - Rat istovremeno otkriva i snagu i slabost jednog naroda (LEBON).
- - Pošto rat počinje u čovekovom umu, u čovekov um treba usaditi ideju ljubavi i mira (UNESKO).