Zloupotreba dece u političke svrhe '90: Kad mali "četnik" krene da cepa plakat dr Ivana Đurića...

I sam sam video gde dete, sedeći na očevim ramenima, drži transparent sa mrtvačkim glavama. Pa, tu silnu decu koja s kokardama prodaju stranačke opozicione listove ili onu s pionirskim uniformama na mitinzima, iako pionirska organizacija više ne postoji. To je, po meni, vrsta anahronog ponašanja, mimo vremena u kojem živimo

Decembar 1990: Dok jedan broj maloletnika, okićen četničkim simbolima, prodaje stranačke listove, dotle oni drugi, čitava odeljenja njih, u pionirskim uniformama pozdravlja političare. Svesni posledica ovakvih i sličnih manipulacija s nevinim podmlatkom, nova društvena organizacija "Prijatelji dece Srbije" donela je Kodeks o zaštiti najmlađih od političkih zloupotreba, ali ga je zasad potpisalo samo nekoliko stranaka.

*****

Samo dva dana, posle izbora u Srbiji, grupa devojčica i dečaka, ne starijih od deset, jedanaest godina, žustro je na ulici raspravljala o tome koliko je u kojoj izbornoj jedinici dobio glasova dr Vojislav Šešelj. A onda je, na naše oči, jedan mališan iz grupe, agresivno krenuo na plakat s likom dr Ivana Đurića, prstima počeo da mu kopa oči i psuje slovenačku majku (?!)

Samo dva dana pre izbora, nekoliko učenika sedmog razreda iz jedne beogradske osnovne škole, po zadatku razrednog starešine, morali su da napuste redovni čas da bi lepili plakate za jednog poslaničkog kandidata (?!)

Još nam nije izbledelo sećanje na malog "četnika" iz Knez Mihailove ulice, koji je krajem leta prodavao "Veliku Srbiju" i "pljuvao" komuniste.

Na mitinzima naših čelnih ljudi u Republici, čitava odeljenja đaka tiskala su se u masi, okićeni pionirskim maramama i plavim kapama s petokrakom.

Zagonetni postupci

Nešto slično, samo bez pionirskog ili nekog drugog obeležja, moglo se videti i na dan prvih demokratskih izbora, u biračkim redovima. Direktne "pomoći" dece nije se odrekao ni predsednički kandidat SK Crne Gore. Čak i oni koji, bar u svojim pozorišnim i TV predstavljanjima, vole decu, ne ustručavaju se da na plakatima za svoju poslaničku kandidaturu (čitaj vlast) iskoriste njihovu ljubav.

Nedavno je ugledni naučnik dr Nevenka Tadić, profesor Univerziteta u Beogradu, specijalist za mentalno zdravlje dece, izjavila da se "deci u ruke daju mikrofoni da bi saopštila nacionalne, nacionalističke i druge ljubavi i mržnje odraslih, poruke koje ona sama često ne razumeju..."

Svesni posledica ovakvih i sličnih manipulacija, s nevinim podmlatkom, nova društvena organizacija "Prijatelji dece Srbije" i njen Odbor za zaštitu prava deteta, pozvali su polovinom novembra, sve političke stranke u Republici da prihvate Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba.

Polazeći od Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, želje da se svoj deci obezbedi nesmetan razvoj, srećno i bezbrižno detinjstvo, ovaj dokument praktično obavezuje stranke da neće učlanjivati maloletnike i da neće organizovati bilo kakvo političko delovanje među njima.

Tačnije, svaka politička stranka koja prekrši norme Kodeksa doći će u sukob sa zakonom, a snosiće i posledice moralne osude građana Srbije - stoji, između ostalog, u pozivu.

Kodeks je, međutim, (do zaključenja ovog broja) potpisalo samo 17 političkih stranaka među kojima: Velika rokenrol partija, Ženska, Zelena, Liberalna i Narodna stranka, Nova demokratija - pokret za Srbiju, Radnička partija Jugoslavije, Stranka demokratske akcije, Stranka socijalne pravde, Ujdi, Stranka Jugoslovena, stranke Socijalne pravde, Narodne sloge, Reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji...

Kako smo saznali od Spasenke Đokić, sekretara organizacije "Prijatelji dece Srbije", Svetosavska stranka je izjavila da neće potpisati Kodeks dok to ne učini SPS.

A kad je već reč o vladajućoj partiji, ako i nije potpisala ovaj dokument radi eventualnih i mogućih "tehničkih" razloga, trebalo je da učini nešto drugo: na primer, da bar pred izbore obezbedi sredstva bitna za srpski podmladak - blagovremenu isplatu nadoknada za porodilje, dečjeg dodatka i da ne dozvoli poskupljenje smeštaja u dečjim ustanovama. 

Ako su je, međutim, u tome sprečile ekonomske i finansijske prilike u Republici, uvereni smo da ništa nije moglo da je spreči da iz svog programa izbriše zapanjujuću odredbu o učlanjivanju 16-godišnjaka u svoju partiju.

Nije onda čudo što se među strankama koje su same sebi važnije od dece, nalaze i one opozicione, kao na primer, SPO, SNO, pa i Demokratska i Seljačka stranka.

Izjava lidera Srpske narodne obnove da ova stranka u svojim redovima ima "mlade orlove" i da "o budućnosti neće odlučivati oni koji imaju 80 godina, nego oni koji će uskoro imati 18", kao i činjenice da su deca na Kosovu odavno gurnuta u prve redove političkih sukoba, a nacionalne podele po školama prihvaćene kao neminovnost... govori o svojevrsnoj hipokriziji odraslih prema "našem najvećem bogatstvu" u koje se toliko zaklinjemo.

Mimo vremena

Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba predstavlja, bez sumnje, jedan od najznačajnijih poteza pomenute organizacije koja se, pre svega, bori za poštovanje deteta i detinjstva.

- Društvo ne može raditi organizovano na ideološkom vaspitanju dece - izričita je Spasenka Đokić. - Prema tome, ako jedna stranka učlanjuje u svoje redove maloletnike, onda ona krši ovu normu Konvencije. Takve stranke nemaju moralno pravo ni da potpišu Kodeks. Naše je da utičemo na društvo da omogući deci da se nesmetano razvijaju. Ali, i same škole treba da iznađu svoj način delovanja u skladu s Konvencijom UN.

Savez organizacija za vaspitanje i brigu o deci Jugoslavije, prema rečima Svetlane Marojević, takođe je učinio sve da ovaj važan dokument dopre do svesti odraslih - i u ostalim republikama. 

Uprkos tome, naša zemlja ga ni do danas nije ratifikovala.

Njegovom potpisivanju u Skupštini Jugoslavije, napomenimo i to, prethodi donošenje zakona o ratifikaciji u svim republičkim skupštinama.

Na žalost, to je ponegde još 99. tačka dnevnog reda!

Zato će Odbor, kako kaže njegov predsednik Ljubivoje Ršumović, ukazivati stalno na to koliko je detinjstvo važno, u kojoj meri je odnos prema deci odnos prema budućnosti nacije i da bez socijalne sigurnosti porodice nema govora o socijalnom blagostanju najmlađih.

- Naravno ukazivaćemo i na drastične slučajeve kršenja prava dece i obaveštavati tužilaštva, koja će zatim, morati da podnose krivične prijave - veli Ršumović. - Moramo javnosti dati do znanja da postoji neko ko brine o pravima deteta u ovoj državi. Kodeks je jedna od prvih naših akcija u ovom čudnom predizbornom galimatijasu, kad smo bili svedocima zloupotrebe dece u borbi za vlast.

I sam sam video gde dete, sedeći na očevim ramenima, drži transparent sa mrtvačkim glavama.

Pa, tu silnu decu koja s kokardama prodaju stranačke opozicione listove ili onu s pionirskim uniformama na mitinzima, iako pionirska organizacija više ne postoji. To je, po meni, vrsta anahronog ponašanja, mimo vremena u kojem živimo.

Takve i slične slučajeve moramo razotkrivati, ali uporedo i tražiti da se obrazovni sistem menja, jer ovo dokle smo mi došli, negacija je svake pedagoške doktrine, etike, pa i osnovnih humanih načela.

Zaslepljeni borbom za vlast, ljudi se očigledno zaboravljaju. 

Nasuprot takvoj borbi, započela je borba za politikantstvom na nezatrovanu dečju dušu, a to je minimum na šta imaju pravo deca celog sveta.

I pored toga što treba da dele sudbinu porodice i društva, i što se moraju suočavati sa stvarnošću i prilagođavati joj se, ona moraju ostati dovoljno dugo deca, da bi, kad odrastu, bili bolji.

Utoliko pre, što su psiholozi i pedagozi odavno utvrdili da se ličnost formira do 12. godine života i da to najosetljivije vreme u razvoju čoveka ne sme da bude, kako lepo reče Ljubivoje Ršumović, ni verski, ni nacionalno, ni ideološki prignječeno i upućeno u jednom smeru.

Napisala: Danica Božović Manojlović, obrada: Yugopapir (Nada, decembar 1990.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate