Pripremite se za FEST 1984: Dokle će taj Harison Ford da snima "Ratove zvezda"?

"Povratak Džedaja" je koštao oko 35 miliona dolara (prvi iz serije samo deset, drugi već dvadeset pet), ali je već prve nedelje zaradio sedam "cigli", tako da možemo mirno da spavamo - specijalni efekti nam predstoje i u narednih pet nastavaka, sve dok nesrećni Harison Ford bude imao i dlaku na glavi

Od 3. do 10. februara Beograd će po četrnaesti put biti domaćin velike filmske fešte a autor ovih relova po trinaesti put pokušaće da kaže nešto više o programima koji će se tokom nedelju dana odvijati na dva glavna punkta u gradu - Sava centru i Domu sindikata.

Od samog početka Fest je bio zamišljen kao smotra najboljih filmova sveta i organizatori uporno pokušavaju da održe renome ove ugledne manifestacnje, mada suočeni s brojnim teškoćama tehničke, organizacione, a naročito finansijske prirode.

U tom smislu upućen je i apel za razumevanje okolnosti pod kojima se održava ovogodišnji Fest novinarima okupljenim na konferenciji za štampu, koja je, inače, prilično neslavno prošla.

Između ostalog, ispostavilo se da je Selekcionoj komisiji stigao predlog da domaću kinematografiju ove godine na Festu zastupa film "Ja sam tvoj bog " Zvonimira Majcuga.

Bio je to samo predlog uz još dva pristigla - "Timočka buna" Žike Mitrovića i "Pejzaži u magli" Joce Jovanovića,  ali čitava stvar je dobila u težini kada se ispostavilo da je Zvonimir Majcug ujedno i urednik fantomskom izdanju "YU ekspres", i da mu se upravo sudi zbog vređanja pojedinih javnih ličnosti, neregularnog izlaženja lista i drugog.

Utvrđeno je takođe da je producent kandidovanog filma "Panonija film" - firma koja nigde nije zvanično registrovana!

Tema koja je takođe uzburkala duhove na pomenutoj konferenciji za štampu bile su cene ulaznica (od 120 do 250 dinara), više u proseku za oko 50% u odnosu na prošlu godinu, što je pravdano povećanim troškovima svega, od prevoza do iznajmljivanja dvorana, uz napomenu da je cena bioskopskih ulaznica u Jugoslaviji jedna od najnižih u svetu (poređenje sa visinom ličnog dohotka je izostalo).

Ma šta prethodilo početku Festa, jedino pravo pitanje je - šta on nudi svojoj publici?

Flešdens groznica

Oni, koji neće tražiti dlaku u jajetu i neće zameriti organizatorima što js Pakulinom "Sofijinom izboru", pre bilo mesto na prošlogodišnjem, a ne ovogodišnjem Festu, ili što je od dva Bedhemova filma na Fest stigao lošiji - "Ratne igre" (umesto "Plani grom") - biće zadovoljni.

To su odista dobri filmovi, hvaljeni i nagrađivani na poznatim svetskim festivalima, ako je to uopšte preporuka - a trebalo bi da jeste. Dakle...

Od petnaestak američkih filmova publika se već u ovom času "pali" na "Povratak Džedaja" Ričarda Markana i "Tutsi" Sidnija Polaka. Nešto mlađi uzrast sigurno sa nestrpljenjem očekuje "Flešdens" Adrijena Lina, stariji "Do poslednjeg daha" Džima Mek Brajda, oni sa intelektualnijim pretenzijama uzdaju se u "Zelig" Vudija Alena, a potpisnik ovih redova opet tipuje na "Godine opasnog življenja" Pitera Vira.

Pljačkajući bioskopske blagajne sveta Ričard Markan se pridružio Spilbergu i Lukasu, otimajući legalno lovu od naivaca koji trče ne bi li po treći put videli šta se događa Han Solu i Luku, princezi Leji i ostalima u "Povratku Džedaja".

Film je koštao oko 35 miliona dolara (prvi iz serije samo deset, drugi već dvadeset pet), ali je već prve nedelje zaradio sedam "cigli", tako da možemo mirno da spavamo - specijalni efekti nam predstoje i u narednih pet nastavaka, sve dok nesrećni Harison Ford bude imao i dlaku na glavi.

Da li je potrebno još nešto reći o Dastinu Hofmanu i njegovoj Tutsi, glumcu koji je više vremena provodio u šminkernici i garderobi negoli pred kamerama? Nadamo se da nije.

Ono što su Travolta i film "Groznica subotnje večeri" značili generaciji pre pet godina, današnjoj čine "Flešdens" i njena junakinja, 21-godišnja Dženifer Bils, devojka koja je za kratko vreme Americi nametnula "flashdance look". 

Po diskotekama se vrte najbolje muzičke i igračke numere ovog filma koji već u startu preti da postane mit.

Sigorni ili Sidžorni?

Što se tiče nove verzije Godarovog "Do poslednjeg daha" nema greške: mamac je bezobrazno privlačni Ričard Gir, a njegova partnerka mogla je biti bilo koja, uključujući i Valeri Kapriski koja i nije baš nešto...

Neki, uključujući i potpisanu, nisu gledali "Zelig", a pokušaji da prepiše bilo šta suvislo od kolega koji su ga videli bio je ravan operaciji na otvorenom srcu sa dva meseca kursa civilne zaštite. Dakle, uzdajmo se u ludilo Vudija Alena i smušenu glumu njegove izabranice Mie Farou, psihoanalitičarke gospođice Flečer "koja pomaže Lionardu Zeligu, čoveku-kameleonu da konačno zadobije sopstveno obličje"...

Tako stigosmo i do njega, Mela Gibsona, drumskog ratnika Maksa, momka koga ni njegov užasni australijski akcenat nije mogao da spase odlaska u Holivud.

Reč je o filmu "Godine opasnog življenja" Pitera Vira ("Galipolje"), u kojem Gibson igra australijskog reportera pristiglog u Džakartu u vreme čudnih društvenih previranja - pred Sukarnov pad. 

U atmosferi gde su među onima koji čekaju "da se nešto dogodi" novinari, diplomate, lokalni živalj, lepe žene i špijuni, mladi Australijanac pokušava da ako je moguće jednim udarcem zbari sekretaricu vojnog atašea (igra je Sigurni Viver, Sagornija Viver, Sidžorni Viver - ili ko bi već znao kako se izgovara to njeno ortografski komplikovano ime) i zadrži glavu na ramenima.

Normalno, nije nam ni na kraj pameti da vam kažemo da li je uspeo!

I dok su prethodnih godina Festom harali Nemci, ovaj bi mogli da obeleže Japanci od čija se dva, ali vredna filma, očekuje mnogo.

Tarkovski - nekomunikativan?

Kanski dobitnik Gran prija, bivši inženjer agronomije, zatim dokumentarist, pa reditelj igranih filmova i Direktor Instituta za kinematografiju, japanski sineast Imamura, nije prisustvovao dodeli nagrade u Kanu jer nije pretpostavljao da će zapadnjaci "imati toliko sluha" za njegovu "Baladu o Narajami", lirsko-surovu priču o starosti i smrti.

Nasuprot surovosti Imamure stoji mnogo žešća - njegovog kolege Nagisa Ošime ("Carstvo čula"), čiji su junaci britanski oficiri zarobljeni tokom drugog svetskog rata u logoru pod japanskom upravom.

Film "Srećan Božić, gospodine Lorens" ocenjen je kao "film snažne antiratne poruke", a uloga Dejvida Bouvija kao zadovoljavajuća. 

Međutim, zvezda ovog filma je japanski glumac Takeši, koji s neverovatnom sugestivnošću igra lik narednika Hare (a smatra se inače jednim od najboljih japanskih komičara).

Iz Francuske nam stiže "Polina na plaži" Erika Romera koji je, kažu, ideju za film nosio dvadesetak godina, želeći da glavnu ulogu poveri Brižit Bardo.

Dvadeset tri godine kasnije u filmu je zaigrala Ariel Dombasl, prozračna plavuša tinejdžerskog uzrasta u priči koja je prilično banalna: jedno leto na Atlantiku, dve prijateljice, muškarci i - povratak u Pariz kao da ništa nije bilo.

Nagrađen Zlatnim lavom u Veneciji na Fest bi trebalo da stigne i Godarov film "Ime Karmen", nova verzija Merimeove priče o strasti i ljubavi, jedna od dve Karmen u džinsu (Karlos Saura je takođe ekranizovao Karmen ali operu, s tim što je i njegova pomerena u današnje vreme).

Godarova junakinja je Holanđanka Maruška Ditmers za koju svi tvrde da neverovatno nalikuje mladoj Žani Moro.

Italijani se baš nisu proslavili jer ni "Priča o Pjeri" Marka Fererija, ni "Nostalgija", u režiji Andreja Tarkovskog ne spadaju među filmove koji komuniciraju sa gledalištem.

Zajednička su im pegavost glavnih junakinja (Izabel Iper i Domiciana Đordano) i razvučenost.

Bergman - majstor bez premca

Sovjeti će na Festu imati nekoliko zapaženih ostvarenja, među kojima i najnoviji film Gleba Pamfilova ("Vasa") i Nikite Mihalkova ("Bez svedoka"). Tu su još i Sergej Mikaeljan ("Zaljubljen po sopstvenoj želji"), Karen Šahnazarov ("Mi sviramo nez") i Ejer Išmuhamedov ("Mladost genija") o kojima naša publika ne zna mnogo, ali se može pretpostaviti da su filmovi kvalitetni - čim dolaze na Fest.

Na kraju još samo tri reči o jednom od najvećih magova celuloida Ingmaru Bergmanu i njegovom filmu "Fani i Aleksander" kojim će, po svemu sudeći, biti i otvoren Fest.

Svi tvrde da je to testamentarno delo severnjačkog genija, film koji iako traje puna tri sata ne dozvoljava predah. Kroz priču o porodici Ekdal, nastanjenoj u Upsali početkom ovog veka, Bergman priča delimično o sebi i svom detinjstvu, gledano očima dvoje junaka, devojčice Fani i njenog brata Aleksandra.

To čini iznijansirano, sa onom čudesnom suptilnošću kojom jedino on uspeva da banalne životne situacije pretoči u rafinirane - majstor bez premca!

Hoće li se naše ocene na neviđeno poklopiti sa viđenjem - saznaćemo već u sledećem broju. Do tada, svi u bioskop!

Napisala: Mina Selimbegović, obrada: Yugopapir (TV novosti, februar 1984.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate